Навигација

Турски језик, књижевност, култура

Студијски програм – Основне академске студије

Турски језик, књижевност, култура
Студенти ће се упознати са тим да је турски алтајски језик, по структури аглутинативан (изведенице и граматички облици граде се додавањем корену наставака који имају одређено граматичко значење), не постоји граматички род, пише се латиницом и има фонетско писмо. Језик је веома мелодичан јер има осам вокала, због чега су га оријенталисти прозвали „италијанским истока“. Брзо и без тешкоћа усваја се у првој фази учења, јер се сусрећемо с језиком који нам се чини близак због великог броја турцизама који су део лексичког фонда српског језика.

Студијски програм – Мастер академске студије

На мастер академским студијама студенти се припремају за самостално бављење свим делатностима за које се компетенције стичу усвајањем савремених знања у области језика, књижевности, културе, наставе, публицистике, преводилаштва, лекторског, уредничког и редакторског посла.

Студенти се обучавају за самостално бављење научно-истраживачким радом и примену стечених знања у стручном бављењу језиком, књижевношћу и културом, као и за даље усавршавање на студијама трећег степена (докторским академским студијама).

Приликом конкурисања за упис на мастер академске студије, студент се одлучује између следећих студијских програма: Језик, књижевност, култура (Оријенталне студије, Језик и лингвистика, Књижевност и култура, Комуникација, медији и култура и Настава страних језика), Библиотекарство и информатика, Превођење и Српски језик као страни.

Библиотека

Библиотека Катедре за оријенталистику (групе за арапски, турски, персијски језик и оријенталну филологију) тренутно има укупно 19.760 књига и 555 наслова часописа на свим светским језицима, а претежно на арапском, турском, персијском, енглеском, руском, француском, немачком и српском. Фонд је разврстан према областима изучавања језика, односно књижевности на: арапски (А), турски (Т), персијски (П) и тзв. разно (Р) и распоређен је по нумерус куренсу у оквиру засебних сигнатура. Све књиге које су заведене у књизи инвентара су и обрађене, а подаци о њима се налазе у неколико врста каталога, како лисних, тако и електронских.

Као посебне целине, библиотека поседује легат професора др Фехима Бајрактаревића, који броји укупно 3.391 књигу, откупљену библиотеку професорке др Марије Ђукановић са укупно 225 наслова (247 књига), као и књиге откупљене од професорке др Љубинке Рајковић које су убројане у укупан фонд.

Библиотека је од свог оснивања 1926. до 1991. године водила 4 врсте лисних каталога, и то: каталог аутора – наслова, предметни, удк – односно стручни каталог и топографски за интерне потребе. Врши се и аналитичка обрада часописа релевантних за Катедру. Од 1991. г. започиње се са инвентарисањем и обрадом књига у електронском библиотечком програму „Пергам“. За те записе је извршена конверзија у нови систем „Cobiss“, на који се сасвим прелази 2003. године. Од тада се све новоприспеле књиге заводе и обрађују у библиотечком програму „Cobiss“ и на тај начин Библиотека Катедре за оријенталистику, као једна од библиотека Филолошког факултета, улази у систем виртуелне библиотеке Србије (www.vbs.rs/cobiss). Укључењем у овај програм, први пут се омогућује корисницима библиотеке да претражују каталог путем интернета преко сајта www.vbs.rs/cobiss. Потреба студената за коришћењем библиотеке је из године у годину све већа, а посебно то долази до изражаја са преласком на болоњски начин студирања.

Контакти

  • Заменик управника Катедре
  • проф. др Мирјана Маринковић
  • кабинет 515
  • Секретар Катедре
  • мр Татјана Којић
  • 011/2021-714
  • Библиотекари
  • Јелена Анић
  • Снежана Генчић
  • 011/2021-681
  • Радно време са корисницима: 10–13 ч. и 14.30–17.30 ч.