| Назив | Историја руског језика 1 |
|---|
| Акроним | 1409055 |
|---|
| Студијски програм | Језик, књижевност, култура |
|---|
| Модул | модул Албански језик, књижевност, култура, модул Бугарски језик, књижевност, култура, модул Јапански језик, књижевност, култура, модул Мађарски језик, књижевност, култура, модул Општа књижевност и теорија књижевности, модул Општа лингвистика са страним језиком, модул Румунски језик, књижевност, култура, модул Руски језик, књижевност, култура, модул Словачки језик, књижевност, култура, модул Украјински језик, књижевност, култура, модул Холандски језик, књижевност, култура, модул Чешки језик, књижевност, култура, модул Шпански језик, хиспанске књижевности, културе |
|---|
| Тип студија | основне академске студије |
|---|
| Наставник (предавач) | |
|---|
| Наставник/сарадник (вежбе) | |
|---|
| Наставник/сарадник (ДОН) | |
|---|
| Број ЕСПБ | 3.0 | Статус предмета | изборни |
|---|
| Условљеност другим предметима | Одслушани предмети: Увод у славистику 1, Увод у славистику 2, Старословенски језик 1, Старословенски језик 2, Упоредна граматика словенских језика 1, Упоредна граматика словенских језика 2. | Облик условљености | |
|---|
| Циљеви изучавања предмета | Теоријски аспект: Истицање спецификума генезе руског књижевног језика и његовог развитка у дијахронијској перспективи. Праћење еволуције и особености у разним епохама и жанровима и сагледавање функционисања језичких чињеница, откривање узрока који су довели до рушења средњовековног језичког канона и утемељења савременог система језичких стилова. Успостављање веза између језика и књижевности, посебно са старом руском књижевношћу и књижевношћу 18. века са којима се узајамно допуњује и даје комплексан увид у процес настанка руске културе и духовности.
Практични аспект: Допуњавањем знања из осталих лингвистичких дисциплина, али из дијахронијског аспекта, стварају се услови за свеобухватно праћење језичких појава са становишта унутрашњих законитости језичког развитка, те повезивање историје језика са историјом народа. Могућност откривања историјског порекла, као и стилистичко-функционалне употребе различитих лексичко-семантичких категорија у савременом руском језику и проналажење еквивалената у српском. Увођење у самосталан истраживачки рад писањем реферата (семинарски рад) уз помоћ наставника уз савлађивање методологије историјсколингвистичких истраживања и технике научног рада, као и оријентисања у библиографским подацима из дате области. |
|---|
| Исходи учења (стечена знања) | Схватање механизама функционисања савременог руског језика у оквирима система комплементарних функционалних стилова, као и примена практично стечених знања – правилног употребљавања жанровски условљене лексике у руском језику и вођење рачуна о адекватном превођењу и транспоновању на српски језик. Ширење сазнања о језику као духовном и културно-историјском феномену на основу садржаја и порука старих споменика. Сагледавање језика не само као скупа језичких факата већ и као историјског, националног и духовног идентификатора народа и појединца као личности, те формирању вредносног, емоционално-персоналног односа према њему. |
|---|
- К. Кончаревић, С. Перкучин, М. Рељић, М. Марковић, Историја руског књижевног језика (црквенословнеско-руска преплитања). Јасен, Београд, 2017.
- Л. В. Судавичене, Н. Я. Сердобинцев, Ю. Ф, Кадыкалов, История русского литературного языка. Под ред. И. Ф. Протченко. Просвещение, Ленинград, 1990.
- Кожин, А. Н. Литературный язык Киевской Руси. Изд. „Русский язык“, Москва, 1981.
- Успенский, Б.А. Краткий очерк истории русского литературного языка (XI-XIX вв.). Гнозис, Москва 1994.
- Ремнёва, М.Л. Пути развития русского литературного языка XI – XVII вв. Изд. Московского университета, Москва 2003.
|
| Предавања | Вежбе | ДОН | Студијски и истраживачки рад | Остали часови |
|---|
| 1 | 1 | | | |
| Методе извођења наставе | Теоријска настава: Градиво се излаже са ослонцем на когнитивни принцип презентовања и усвајања материје. Интерактивни приступ подразумева подстицање студената на изражавање властитог става и укључивање у дискусију. Демонстративно-илустративни и аналитички метод је погодан за предочавање и анализу примера, одломака, идиома, фраза, изрека, пословица, историцизама, архаизама, црквенословенизама, жанровски обојене лексике, реалија везаних за контекст и сл., те откривања њиховог историјског порекла и стилистичко-функционалне употребе у језику. При изради реферата, односно семинарских радова користи се креативан приступ настави кроз монолошко-дијалошки вид презентовања, коментарисања и сучељавања ставова у току дискусије, везане за дату тему, која се одабира и обрађује уз ишчитавање основне и шире литературе, као и обавезну научно-консултативну подршку наставника.
Практична настава: На часовима предавања могуће је, у виду дигресија, илустровање теоријски обрађеног градива практичном демонстрацијом на корпусу литерарних дела и других материјала (речници, енциклопедије, научна литература, журналистичко-публицистички прилози и др.) Теме за семинарске радове и потребна литература коментаришу се на часовима и у оквиру обавезних консултација. |
|---|
