Албанологија

Студијски програм – Основне академске студије

Албански језик, књижевност, култура
За време студија студенткиње и студенти учиће албански језик, различите области граматике, али ће велики број часова бити фокусиран и на конверзацију. Упознаће се са пољем изучавања албанологије и научити много интересантних ствари у вези са албанским говорним подручјем, историјом и културом, али и вишевековним односима између Срба и Албанаца. Изучаваће и албанску књижевност из различитих историјских периода. У току основних студија студенти ће савладавати и аспекте стручног и књижевног превођења и тиме се припремити за свој будући рад. Преводилац албанско српски односно преводилац српски албански је од августа 2023. до августа 2024. године имао до 1000 претрага месечно у просеку. С обзиром на сарадњу наше катедре са другим универзитетима, студенти ће у току својих студија имати прилику да отпутују на семинаре албанског језика у Приштину и Тирану, где ће се ближе упознати са албанском културом, језиком, историјом, али и туризмом! У оквиру ових семинара, организовани су и бројни излети за студенте.

Студијски програм – Мастер академске студије

На мастер академским студијама студенти се припремају за самостално бављење свим делатностима за које се компетенције стичу усвајањем савремених знања у области језика, књижевности, културе, наставе, публицистике, преводилаштва, лекторског, уредничког и редакторског посла.
Студенти се обучавају за самостално бављење научно-истраживачким радом и примену стечених знања у стручном бављењу језиком, књижевношћу и културом, као и за даље усавршавање на студијама трећег степена (докторским академским студијама).

Приликом конкурисања за упис на мастер академске студије, студент се одлучује између следећих студијских програма: Језик, књижевност, култура (Језик и лингвистика, Књижевност и култура, Комуникација, медији и култура и Настава страних језика), Библиотекарство и информатика, Превођење и Српски језик као страни.

Историјат

90 ГОДИНА АЛБАНОЛОГИЈЕ НА БЕОГРАДСКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ
Прва иницијатива за учење албанског језика у Србији јавила се 1905. године, када је Београдски универзитет, који је те године изникао из Велике школе, донео уредбу о увођењу наставе „арбанаског језика и литературе, која би имала бити поверена једноме лектору”. Наставу је требало да води Жорж Мекси, професор из Атине, али ова иницијатива није се тада остварила. Поставши ректор Београдског универзитета 1907. године, познати српски научник Јован Цвијић је у својој приступној беседи истакао: „Особито се пространо, и већим делом ново, поље рада може остварити, кад започну студије о етнографији, језику и дијалектима Арбанаса и балканских Турака. Наши лингвисти требало би да израде граматику и да скупе народне умотворине Арбанаса”. У оквиру семинара Упоредна граматика индоевропских језика на Филозофском факултету школске 1920/21. уведен је предмет Историја и граматика албанског језика, што се сматра почетком албанологије на Београдском универзитету. Филолошки факултет Београд - 2022. године домаћин међународне конференције поводом 101 године изчавања и подучавања албанског језика на високошколском нивоу.

Контакти

• Управник Катедре
• др Наиље Маља-Имами
• nailje.malja.imami@fil.bg.ac.rs

• Ссекретар катедре
• Агрон Бакиу
• albanologija@fil.bg.ac.rs
• 011 2021 677 (lokal 177 za poziv preko centrale)