Промена сале – Увод у естетику 2, 21. маја
Обавештавамо студенте да ће 21. маја у 13.15 час из Увода у естетику 2, код проф. др Желимира Вукашиновића, бити...
Обавештавамо студенте да ће 21. маја у 13.15 час из Увода у естетику 2, код проф. др Желимира Вукашиновића, бити...
Nastava iz Razvojne psihologije (za grupe kojima predaje prof. Maja Savić) u četvrtak, 28.12.2023., održaće sе s...
Проф. др Зорица Томић неће држати наставу 25. и 26. децембра.
Час из Увода у естетику 1 код проф. др Желимира Вушашиновића 12. децембра у 13:15 ч одржаће се у Сали за седнице...
Час из Увода у естетику 1 код проф. др Желимира Вушашиновића 28. новембра у 13:15 ч одржаће се у Сали за седнице...
Проф. др Зорица Томић држаће наставу на МАС и ДАС у следећим терминима: Емоционална комуникација (МАС), по...
Настава на мастер академским студијама у школској 2023/24. години почеће 1. новембра, а на докторским академским...
Обавештавамо студенте и запослене да ће у другој половини октобра 2023. године, на Филолошком факултету, бити ре...
ПРВИХ ПЕДЕСЕТ ГОДИНА СЕМИНАРА ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ
Традиција Семинара за друштвене науке Филолошког факултета Универзитета у Београду дуга је више од пола века. Основан је 1962. године, избором доктора филозофије Милоша Илића за доцента на предмету Основи науке о друштву.1 Од самог почетка, дајући стваралачки допринос студијама књижевности и језика, Семинар је повезивао студије језика и књижевности са филозофским, социолошким и психолошким истраживањима из којих ће се, по први пут на Универзитету у Београду, систематски развијати општа теорија културе. Милош Илић заснива предмет Социологија културе и уметности,2 а потом се наставни програм шири предметима Естетика, Културологија и Комуникологија. У таквом развоју Семинара од посебног значаја су педагошки и плодни научни рад проф. др Сретена Петровића,3 који обухвата опсежни опус естетике, културологије, етнологије, као и проф. др Јасне Јанићијевић,4 која је дала значајан допринос у теорији комуникација. Креативни спектар предмета надграђује Педагошка психологија проф. др Драгана Крстића,5 чији рад настављају проф. др Љубомир Жиропађа6 и проф. др Љиљана Миочиновић7 осмишљавањем низа предмета психолошке провенијенције повезаних са педагошким процесима учења и читања. Проф др Ратко Нешковић8 као асистент хонорарног професора Глигорија Зајечарановића почиње рад на предмету Основе марксизма и самоуправног социјализма, тада обавезном идеолошком оквиру на свим факултетима социјалистичке Југославије, а свој ангажман наставља предајући Историју филозофије, коју је такође предавао и проф. др Лука Прошић.9
Данас Семинар нуди спектар неопходних општеобразовних, теоријско-методолошких предмета који дају студентима општу панораму савремених хуманистичких идеја и њиховог културно историјског корена што чини неопходан темељ модерног академског образовања, као и етичког и грађанског васпитања. На основном студијама Увод у филозофију и Увод у естетику предаје проф. др Желимир Вукашиновић,10 Увод у комуникологију и Увод у културологију проф. др Зорица Томић,11 Педагошку психологију и Развојну психологију доц. др Маја Савић и доц. др Добринка Кузмановић,12 Увод у екологију доц. др Милијана Ђорђевић13, а Етику у науци и култури, Теорију културе и цивилизације, и Културну антропологију проф. др Александар Петровић.14 На мастер студијама проф. др Желимир Вукашиновић предаје Филозофију књижевности, а на докторским предмет Феноменологија и књижевност. Проф. др Зорица Томић на мастер студијама предаје Интеркултурну комуникацију, а на докторским предмете Психоанализа и култура и Комуникација и јавност. Проф. др Александар Петровић на мастер студијама предаје Културну историју Индије и Увод у културу интернета, а на докторским студијама премете Лаза Костић и историја науке и Теорија кризе и култура Југославије. Доц. др Маја Савић на мастер студијама предаје предмет Језик и когниција, а на докторским Порекло и развој језичке способности.
Oбавештавамо студенте да је распоред испита подложан променама и да су у обавези да се благовремено информишу.