Obaveštenja o kursevima Razvojna i Pedagoš...
Šifra za kurs iz zimskog semestra Razvojna psihologija (05, 06, 08, 13, 14, 16, 20, 21, 23, 24) kod prof. Maje S...
Šifra za kurs iz zimskog semestra Razvojna psihologija (05, 06, 08, 13, 14, 16, 20, 21, 23, 24) kod prof. Maje S...
Обавештавамо студенте да ће 21. маја у 13.15 час из Увода у естетику 2, код проф. др Желимира Вукашиновића, бити...
Nastava iz Razvojne psihologije (za grupe kojima predaje prof. Maja Savić) u četvrtak, 28.12.2023., održaće sе s...
Проф. др Зорица Томић неће држати наставу 25. и 26. децембра.
Час из Увода у естетику 1 код проф. др Желимира Вушашиновића 12. децембра у 13:15 ч одржаће се у Сали за седнице...
Час из Увода у естетику 1 код проф. др Желимира Вушашиновића 28. новембра у 13:15 ч одржаће се у Сали за седнице...
Проф. др Зорица Томић држаће наставу на МАС и ДАС у следећим терминима: Емоционална комуникација (МАС), по...
Настава на мастер академским студијама у школској 2023/24. години почеће 1. новембра, а на докторским академским...
ПРВИХ ПЕДЕСЕТ ГОДИНА СЕМИНАРА ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ
Традиција Семинара за друштвене науке Филолошког факултета Универзитета у Београду дуга је више од пола века. Основан је 1962. године, избором доктора филозофије Милоша Илића за доцента на предмету Основи науке о друштву.1 Од самог почетка, дајући стваралачки допринос студијама књижевности и језика, Семинар је повезивао студије језика и књижевности са филозофским, социолошким и психолошким истраживањима из којих ће се, по први пут на Универзитету у Београду, систематски развијати општа теорија културе. Милош Илић заснива предмет Социологија културе и уметности,2 а потом се наставни програм шири предметима Естетика, Културологија и Комуникологија. У таквом развоју Семинара од посебног значаја су педагошки и плодни научни рад проф. др Сретена Петровића,3 који обухвата опсежни опус естетике, културологије, етнологије, као и проф. др Јасне Јанићијевић,4 која је дала значајан допринос у теорији комуникација. Креативни спектар предмета надграђује Педагошка психологија проф. др Драгана Крстића,5 чији рад настављају проф. др Љубомир Жиропађа6 и проф. др Љиљана Миочиновић7 осмишљавањем низа предмета психолошке провенијенције повезаних са педагошким процесима учења и читања. Проф др Ратко Нешковић8 као асистент хонорарног професора Глигорија Зајечарановића почиње рад на предмету Основе марксизма и самоуправног социјализма, тада обавезном идеолошком оквиру на свим факултетима социјалистичке Југославије, а свој ангажман наставља предајући Историју филозофије, коју је такође предавао и проф. др Лука Прошић.9
Данас Семинар нуди спектар неопходних општеобразовних, теоријско-методолошких предмета који дају студентима општу панораму савремених хуманистичких идеја и њиховог културно историјског корена што чини неопходан темељ модерног академског образовања, као и етичког и грађанског васпитања. На основном студијама Увод у филозофију и Увод у естетику предаје проф. др Желимир Вукашиновић,10 Увод у комуникологију и Увод у културологију проф. др Зорица Томић,11 Педагошку психологију и Развојну психологију доц. др Маја Савић и доц. др Добринка Кузмановић,12 Увод у екологију доц. др Милијана Ђорђевић13, а Етику у науци и култури, Теорију културе и цивилизације, и Културну антропологију проф. др Александар Петровић.14 На мастер студијама проф. др Желимир Вукашиновић предаје Филозофију књижевности, а на докторским предмет Феноменологија и књижевност. Проф. др Зорица Томић на мастер студијама предаје Интеркултурну комуникацију, а на докторским предмете Психоанализа и култура и Комуникација и јавност. Проф. др Александар Петровић на мастер студијама предаје Културну историју Индије и Увод у културу интернета, а на докторским студијама премете Лаза Костић и историја науке и Теорија кризе и култура Југославије. Доц. др Маја Савић на мастер студијама предаје предмет Језик и когниција, а на докторским Порекло и развој језичке способности.
Oбавештавамо студенте да је распоред испита подложан променама и да су у обавези да се благовремено информишу.