Из историје српско-мађарских културних вез...
МАС Превођење – изборни предмет Из историје српско-мађарских културних веза 1/3
МАС Превођење – изборни предмет Из историје српско-мађарских културних веза 1/3
Обавештавају се студенти да предавања код проф. Марка Чудића почињу у четвртак, 10. октобра за четврту годину ст...
Молимо студенте да провере термине одржавања испита које планирају да полажу у 6. и додатном испитном року како ...
Петак, 14. јун, у 12 ч. у сл 011
Обавештавају се студенти 1. године студијског програма Језик, књижевност, култура да се предавања из предмета Ку...
Мађарски језик, књижевност, култура
Мађарски језик и књижевност се на Филолошком факултету у Београду уче у оквиру студијског програма Језик, Kњижевност, Kултура (за шта се често користи скраћеница ЈKK), у оквиру којег се изучавају страни језици, књижевности и културе. У оквиру програма ЈKK на Kатедри за хунгарологију студенти стичу знања из мађарског језика и мађарске књижевности, али и мађарске историје, географије, етнографије, културе, па чак и спорта и економије, уколико за то покажу интересовање.
Kатедра за хунгарологију уписује 10 студената на прву годину студија, 6 на буџет и 4 самофинансирајућа. Студенти који студирају мађарски језик и књижевност имају прилику да раде у малим групама, што професорима и наставницима омогућава да се сваком студенту посвете у потпуности, а студентима да активно учествују на часу. Поред наставних активности, студенти и наставници заједнички учествују у бројним ваннаставним активностима, организованим како на Филолошком факултету, тако и у установама културе попут Одељења за културу Амбасаде Мађарске, Сајму књига, београдским позориштима, биоскопима, концертним дворанама, музејима, галеријама итд.
Посебно желимо да истакнемо бројне могућности за усавршавање знања стечених на Kатедри за хунгарологију. Сматрамо да се неки језик најефикасније учи у говорној средини. Студентима у усвајању мађарског језика огромну помоћ пружају бројне могућности стипендираног боравка пре свега у Мађарској, али и у другим земљама у којима се мађарски језик говори или изучава. Kатедра за хунгарологију сарађује са многобројним универзитетима и институтима у Будимпешти, Печују, Сегедину, Веспрему, Дебрецену, Балатонфиреду, Братислави, Загребу, Марибору, Фиренци… Студентима су на располагању стипендије у оквиру међународних програма мобилности Ерасмус+ и CEEPUS, али и оне које су резултат међууниверзитетских и међуинституционалних споразума о сарадњи.
На мастер академским студијама студенти се припремају за самостално бављење свим делатностима за које се компетенције стичу усвајањем савремених знања у области језика, књижевности, културе, наставе, публицистике, преводилаштва, лекторског, уредничког и редакторског посла.
Студенти се обучавају за самостално бављење научно-истраживачким радом и примену стечених знања у стручном бављењу језиком, књижевношћу и културом, као и за даље усавршавање на студијама трећег степена (докторским академским студијама).
Приликом конкурисања за упис на мастер академске студије, студент се одлучује између следећих студијских програма: Језик, књижевност, култура (Језик и лингвистика, Књижевност и култура, Комуникација, медији и култура и Настава страних језика), Библиотекарство и информатика, Превођење и Српски језик као страни.
Kатедра за хунгарологију Филолошког факултета Универзитета у Београду основана је током 1993. и 1994. године. Поред Kатедре за мађарски језик и књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду, на којој се језик и књижевност проучава на матерњем језику, указала се потреба да се учење мађарског језика и културе омогући и студентима чији је матерњи језик српски, а који би желели да усвоје знање језика, књижевности и културе мађарског народа.
Уз тадашња надлежна Министарства Републике Србије, надлежна министарстава и Амбасаде Републике Мађарске, иницијативу за оснивање Kатедре подржало је и Наставно-научно веће Филолошког факултета. Током 1993. и 1994. године уз обезбеђење простора и скромне опреме, уз залагање професора Саве Бабића, основана је и Библиотека катедре за хунгарологију. У почетку већи део библиотечког фонда чинили су поклони и донације, међу којима је и фонд који је Kатедри за хунгарологију завештао професор Сава Бабић.
Прва генерација студената уписана је школске 1994/1995. године. Њиховим свечаним пријемом 7. октобра 1994. почео је рад Kатедре за хунгарологију Филолошког факултета Универзитета у Београду. Први управник катедре био је проф. др Сава Бабић који је окупио угледне професоре и еминентне стручњаке за поједине наставне предмете.
Током управничког мандата др Саве Бабића катедра је образовала и део свог наставног кадра. Наиме, мр Сандра Буљановић, др Моника Бала и др Марко Чудић били су студенти на овој катедри. Први докторат на Kатедри одбранио је др Марко Чудић.
Поред професора који су у сталном радном односу на Филолошком факултету, данас на Kатедри наставу изводе и две професорке са Универзитета у Новом Саду, које су ангажоване по уговору.
Већина професора и лектора поред факултетске наставе бави се научноистраживачким радом, књижевним и стручним превођењем са оба језика
Библиотека Групе за хунгарологију је у оснивању и броји 5.128 библиотечких јединица, 2.804 монографских, 37 наслова серијских публикација и 526 јединица некњижне грађе. Библиотека чува и легат проф. Саве Бабића.