Промена сатнице писменог испита из Савреме...
Драги студенти, писмени испит из Савременог руског Г5 и Г6 уместо у 10 почеће у 11 часова, док ће СПЕЦ 1 уместо ...
Драги студенти, писмени испит из Савременог руског Г5 и Г6 уместо у 10 почеће у 11 часова, док ће СПЕЦ 1 уместо ...
Драги студенти, обратите пажњу на промену термина испита код Јелене Јовић на полонистици.
Драги студенти, у петом испитном року промењена је сатница за испите Увод у књижевност (17 ч.) и Увод у тумачење...
Драги студенти, сви испити код доц. Тање Гаев заказани за 29. август почеће у 13 часова.
Сви испити код доц. Тање Гаев, заказани за 11. јул, почеће у 13 часова.
Драги студенти, у понедељак и уторак (22. и 23. јун) библиотека Катедре за славистику неће радити. Од среде се н...
У 3. испитном року испит из Упоредне граматике словенских језика и Упоредне граматике индоевропских језика одржа...
Од 8. јуна библиотека Катедре за славистику радиће само у преподневној смени.
Године 1845. на српском Лицеју, од којег је настао Београдски универзитет, основана је Катедра за филологију словенску као једна од првих његових катедара. Она је претходила катедри за славистику, катедри за српски језик и катедри за српску књижевност на данашњем Филолошком факултету Универзитета у Београду, које су у међувремену неколико пута мењале називе.
Године 1878. донета је одлука о установљењу Катедре за руски језик и књижевност на Великој школи. Та катедра је касније прерасла у Катедру за источне и западне словенске језике, која је 1963. добила назив Одсек за славистику, а 1990. назив Катедра за славистику, како се зове и данас.
Катедра за славистику је главна славистичка научно-наставна институција у Србији, једна је од најстаријих и највећих катедара на Филолошком факултету, и једна од највећих славистичких катедара уопште. На Катедри за славистику данас постоје (редом оснивања) следеће студијске групе.
Библиотека Катедре за славистику постоји и ради у оквиру Катедре од њеног оснивања, тј. од 1878. године. Фонд библиотеке изгорео је октобра 1944. да би од маја 1945. библиотека поново почела да се обнавља.
Библиотека Катедре за славистику поседује монографске и серијске публикације на руском, пољском, чешком, словачком, украјинском, лужичкосрпском, белоруском и српском језику, као и страну славистичку литературу на немачком, француском, енглеском, италијанском и скандинавским језицима.
У свом фонду Библиотека данас има близу 74.000 књига, 291 наслов часописа и око 1.000 јединица некњижне грађе (компакт-дискови, аудио и видео касете, плоче, мапе). Библиотека у оквиру фонда има 12 легата: професора Радована Лалића, Ђорђа Живановића, Душе Перовић, Стојанке Поповић, браће Квапил, Драгутина Мирковића, Јаре Рибникар, Нане Богдановић, Вере Митриновић, Јанка Сабадоша, Бобана Ћурића и Мирослава Топића.
