Историјат Семинара за друштвене науке

ПРВИХ ПЕДЕСЕТ ГОДИНА СЕМИНАРА ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ

Традиција Семинара за друштвене науке Филолошког факултета Универзитета у Београду дуга је више од пола века. Основан је 1962. године, избором доктора филозофије Милоша Илића за доцента на предмету Основи науке о друштву.¹ Од самог почетка, дајући стваралачки допринос студијама књижевности и језика, Семинар је повезивао студије језика и књижевности са филозофским, социолошким и психолошким истраживањима из којих ће се, по први пут на Универзитету у Београду, систематски развијати општа теорија културе. Милош Илић заснива предмет Социологија културе и уметности,² а потом се наставни програм шири предметима Естетика, Културологија и Комуникологија. У таквом развоју Семинара од посебног значаја су педагошки и плодни научни рад проф. др Сретена Петровића,³ који обухвата опсежни опус естетике, културологије, етнологије, као и проф. др Јасне Јанићијевић,⁴ која је дала значајан допринос у теорији комуникација. Креативни спектар предмета надграђује Педагошка психологија проф. др Драгана Крстића,⁵ чији рад настављају проф. др Љубомир Жиропађа⁶ и проф. др Љиљана Миочиновић⁷ осмишљавањем низа предмета психолошке провенијенције повезаних са педагошким процесима учења и читања. Проф др Ратко Нешковић⁸ као асистент хонорарног професора Глигорија Зајечарановића почиње рад на предмету Основе марксизма и самоуправног социјализма, тада обавезном идеолошком оквиру на свим факултетима социјалистичке Југославије, а свој ангажман наставља предајући Историју филозофије, коју је такође предавао и проф. др Лука Прошић.⁹

Данас Семинар нуди спектар неопходних општеобразовних, теоријско-методолошких предмета који дају студентима општу панораму савремених хуманистичких идеја и њиховог културно историјског корена што чини неопходан темељ модерног академског образовања, као и етичког и грађанског васпитања. На основном студијама Увод у филозофију и Увод у естетику предаје проф. др Желимир Вукашиновић,¹⁰ Увод у комуникологију и Увод у културологију проф. др Зорица Томић,¹¹ Педагошку психологију и Развојну психологију доц. др Маја Савић и доц. др Добринка Кузмановић,¹² Увод у екологију доц. др Милијана Ђорђевић¹³, а Етику у науци и култури, Теорију културе и цивилизације, и Културну антропологију проф. др Александар Петровић.¹⁴ На мастер студијама проф. др Желимир Вукашиновић предаје Филозофију књижевности, а на докторским предмет Феноменологија и књижевност. Проф. др Зорица Томић на мастер студијама предаје Интеркултурну комуникацију, а на докторским предмете Психоанализа и култура и Комуникација и јавност. Проф. др Александар Петровић на мастер студијама предаје Културну историју Индије и Увод у културу интернета, а на докторским студијама премете Лаза Костић и историја науке и Теорија кризе и култура Југославије. Доц. др Маја Савић на мастер студијама предаје предмет Језик и когниција, а на докторским Порекло и развој језичке способности.

Потврда високих резултата које је Семинар остварио у свом полувековном раду је и избор наставника Семинара, проф. Милоша Илића и проф. Ратка Нешковића, за декане Филолошког факултета (у мандатном периоду од 1973. до 1975. године и од 2002. до 2006. године), као и проф. др Јасне Јанићијевић за в. д. деканицу од 1987. до 1988, и продеканице за науку 1985–1987.

Наставници Семинара за друштвене науке активни су не само на педагошком већ и на истраживачком и јавном плану. Учествовали и учествују у научним пројектима које финансира Министарство за науку, као и међународним пројектима у сарадњи са угледним научним установама у свету. Организовали су низ научних скупова, чланови су академија и стручних друштава, као и редакција домаћих и међународних научних часописа. Присутни су у националном културном животу, тежећи да предавањима и другим облицима рада пренесу искуства свог јавног и професионалног ангажмана на студенте. Др Зорица Томић је била амбасадорка Републике Србије у УНЕСКО настојећи да својим деловањем на међународном плану допринесе заштити и афирмацији културног наслеђа и идентитета Србије. Др Александар Петровић, објављивањем архивских списа, критичких речника, приређивањем дела М. Миланковића и Б. Вонгара, студијским изложбама, музеолошким поставкама, бројним предавањима на универзитетима и академијама у нас и у свету, указивао је на стваралачке потенцијале и високе домете српске научне мисли и културе у целини. Све ово Семинару даје капацитет, легитимитет и морални кредибилитет да, поред основног градива, студенте упознаје и са великим идејним струјањима која превазилазе границе појединих нација и култура и обликују лице будућности.

Секретарске послове у Семинару за друштвене науке обавља Изабела Бељић.

1 Проф. др Милош Илић (Јагодина 1924 – ) завршио је студије на Филозофском факултету у Београду и професорску каријеру започео почетком педесетих година у Светозареву, где је у Гимназији предавао психологију, логику и филозофију. Докторску дисертацију Логичке основе теорије вероватноће одбранио је на Филозофском факултету Универзитета у Љубљани. Руководио је низом социолошких пројеката, један је од оснивача и главни уредник часописа за књижевност и уметност студената Универзитета у Београду Видици, био је један од покретача и чланова редакције часописа Социологија Југословенског удружења за социологију, социјалну психологију и антропологију од 1951. до 1961. године, а био је и члан редакције часописа Културни живот. Сарађивао је са Радио-Београдом у оснивању и раду Трећег програма и истоименог часописа. Током 1965–66. године изабран је за председника Српског социолошког друштва, а од 1970. године био је у два мандата члан редакцијског савета Књижевних новина. Био је 1959. године на студијском боравку у Паризу (код проф. Жоржа Фридмана и проф. Алена Туреа), потом и на студијским боравцима у Лондону и Сиднеју. Учествовао на бројним међународним конгресима социологије Објавио је монографије Логичке основе теорије вероватноће (1962), Социологија културе и уметности (девет издања 1966–1991), Теорија и филозофија стваралаштва (1979), Културеме – есеји из културе и уметности (пет издања 1974–1989), Научно истраживање – Општа методологија (1994, 1996). Основао је 2013. легат у Гимназији у Јагодини поклонивши личну библиотеку са преко пет стотина књига.

2 На овом предмету краће време је била асистенткиња Душица Никачевић која није бирана у виша звања јер је убрзо напустила Семинар.

3 Проф. др Сретен Петровић (Сврљиг 1940 – ) докторирао је на Филозофском факултету у Сарајеву 1971. тезом Шелингова мисао у естетици немачког класичног идеализма, где је и магистрирао 1966. На Филолошки факултет дошао је 1969. када је изабран у звање асистента за Социологију културе и уметности. Од 1982. је редовни професор на предметима Културологија и Увод у естетику. За свој научни рад добио је награду Веселин Маслеша у Сарајеву 1989, награду Савеза југословенских издавача 1989, Лаза Костић у Новом Саду 1997. Гостујући професор на Факултету за социологију у Љубљани. Усавршавао се на студијским боравцима у Лајпцигу, Бохуму и Франкфурту. Објавио је преко тридесет монографија међу којима су Естетика и идеологија. Увод у метаестику (1972), Увод у античку реторику (1972), Негативна естетика, Шелингово место у естетици немачког идеализма (1972), Естетика и социологија (1975), Реторика – Теоријско и историјско разматрање (1975), Савремена социологија уметности (1979), Метафизика и психологија слике (1986), Уметност и симболичке форме (1989), Боја и савремено српско сликарство (1989), Естетика (1994), Кич као судбина (1997), Митологија раскршћа (1993), Увод у културу Срба (1993), Митологија – Култура – Цивилизација (1995), Култура и цивилизација (1997), Митологија Срба. Систем српске митологије (1999, Деконструкција естетике (2006), За аутономију уметности (2010).

4 Проф. др Јасна (Стојков) Јанићијевић (Београд 1943 – Београд 2013). Филозофски факултет (група за енглески језик и књижевност и француски језик) завршила је у Сарајеву 1965. године. При крају студија у Сарајеву, 1964. уписала се на Филолошки факултет у Београду, група Општа књижевност са теоријом, где је дипломирала 1968. године. За време постдипломских студија била је у Енглеској на Холовеј колеџу код Лондона, као и на универзитету у Авериствиту у Велсу где је прикупљала грађу за свој рад о Џемсу Џојсу, потом и у Кембриџу где је похађала семинар из савремене енглеске књижевности. Педагошки рад почиње на Коларчевом народном универзитету где ради као професорка енглеског језика од 1968–1971. године. Каријеру универзитетске професорке започиње 1971. године на Филолошком факултету у звању асистенткиње-приправнице за предмет Социологија културе и уметности. У звање доценткиње изабрана је 1984. године. За ванредну професорку изабрана је 1995. године за предмет Културологија, а за редовну професорку 2000. године. Била је на студијским усавршавањима у Француској (1985) и у САД (1987–1988; 1995. и 1997). Била је ангажована у међународном пројекту Women Beyound Borders који је завршен изложбом дванаест ликовних уметница Србије чија су дела излагана широм света. Поред општег курса, бавила се и проблемима културе и комуникације и држала посебан курс под називом Теорија информација и комуникација, а истовремено и друге курсеве на смеровима за Организацију културних делатности и Новинарство, а затим и курс из Културне анимације. У оквиру специјалистичких студија на Филолошком факултету била је руководитељка и стална менторка на смеру за Организацију културних делатности, руководила и учествовала у више комисија за магистарске и докторске дисертације као и у комисијама за изборе. Сарађивала је у значајним часописима на простору Југославије: Наши дани, Марксистичка мисао, Гледишта, Књижевност и језик, Српски језик, Трећи програм, Књижевне новине, Братство итд. Била је и потпредседница Савета Филолошког факултета, члаица различитих комисија, а у периоду од 1985–1987 продеканица за наставу и вршитељка дужности декана 1987–1988. Била је и чланица редакције Марксистичке мисли, председница СИЗ-а културе општине Стари Град (1984–1989), затим помоћница министра за културу Србије (1989–1992), једна од иницијатора за обнављање часописа Братство, органа Друштва Свети Сава, чија је генерална секретарка и постала. На њену иницијативу штампана је монографија о разрушеним споменицима Српске православне цркве у Хрватској, у рату 1991–1992. године. Објавила је дела: Схема и форме (1986), Рецепција уметности (коауторка 1996), Комуникација и култура (два издања: 2000 и 2007). Од 1962. до 2011. године публиковала је 69 библиографских јединица.

5 Проф. др Драган Крстић (1929–2006), психолог из прве послератне генерације психолога. Усавршавао се на студијским боравцима у Њујорку, Паризу, Москви, Лењинграду и Лондону. На Филолошком факултету од 1974. до пензионисања 1994. године предаје Педагошку психологију. Његов уџбеник, Учење и развој, први те врсте код нас, доживео је више издања. Године 1986. изашло je прво издање његовог капиталног Психолошког речника, са 5.300 одредница на 900 страна – у то време ауторског и издавачког подвига. Речник је више пута понављан и дoпуњаван. Проф. Драган Крстић је готово тридесет година (1960–1988) водио тајни дневник не откривајући га чак ни сопственим укућанима. На преко пет хиљада страница Крстић је забележио оно што у социалистичкој Југославији није могло да се каже. Први том његовог рукописа, Психолошке белешке 1960–1967, објављен средином 2014, права је ризница дубоких студија о духу времена, психологији модерног човека, о лицу и наличју савремених друштава Истока и Запада, о књижевности, филму, свакодневном животу, судбини појединца у вртлогу сваковрсних идеолошких стремљења.

6 Проф. др Љубомир Жиропађа, редовни професор. На Филолошком факултету је радио од 1979. до 2018. године. Предавао је Развојну психологију, Педагошку психологију, Увод у психологију и Психологију читања. Аутор је уџбеника Психологија (шест издања), Увод у психологију (три издања) и Развојна психологија (у коауторству с Љ. Миочиновић, два издања).

7 Љиљана Миочиновић (1939– ) редовна професорка Педагошке психологије на Филолошком факултету од 1995. Пре тога радила у Институту за педагошка истраживања прво као истраживачица, а потом као директорка. Пензионисана 2007. Главна дела: Когнитивни и афективни чиниоци у моралном развоју (1988), Пијажеова теорија интелектуалног развоја (2002), Морални развој и морално васпитање (2004). Бавила се и превођењем психолошке литературе (превела је дела Маслова, Олпорта, Стернберга, Шотера и др.).

8 Проф. др Ратко Нешковић (Доњи Статовац 1941 – Београд 2009). Студије филозофије уписао је1959. на Филозофском факултету Београду и дипломирао 1963. Радио је као професор филозофије, социологије, логике и психологије у Првој београдској гимназији, а од 1974. је изабран за асистента на Семинару за друштвене науке за предмет Основе марксизма и самоуправног социјализма. Његова професорска каријера почиње 1979. у звању доцента. За ванредног професора изабран је 1983, а за редовног 1988. године, када предаје Филозофске основе марксизма који он, у складу са идеолошким променама, мења и до краја универзитетске каријере предаје Увод у филозофију. Био је управник Семинара више пута, члан Савета, а за декана Филолошког факултета је биран 2002-2006. године. Био је главни уредник Гледишта, члан редакције Књижевних новина, одговорни уредник Марксистичке мисли. Сарађивао је у готово свим значајним стручним часописима у земљи: Социјализам, Култура, Гледишта, Марксистичке теме, Наше теме, Стварање, Преглед, Социологија, Трећи програм. Објавио је књиге: Филозофија и истинска заједница: филозофске основе марксизма (седам издања у периоду 1982–1994), Средњовековна филозофија (два издања: 2000. и 2004), Ренесансна филозофија: experimentum media etatis (2009). Од 1969–2009. године публиковао је 171 библиографску јединицу.

9 Проф. др Лука Прошић (1935– ) је у звању редовног професора предавао Увод у филозофију на Семинару за друштвене науке Филолошког факултета у Београду до 2003. године. Предавао је Историју социјалних теорија и Социологију сазнања на Филозофском факултету у Нишу, на Филозофском факултету у Приштини Историју филозофије, а на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу Увод у филозофију. Подручје истраживања: историја социјалних теорија, социологија сазнања, историја филозофије, теорија књижевности и поезије. Поред студија из филозофије и друштвених наука објавио је књиге: Игра и време; Реч и род; Јесмо једном; Филозофске основе младог Маркса; Хајдегерове слике; Никуда; Стара грчка филозофија; Увод у филозофију: Историја филозофије; Успињање уз чистоту; Ромски есеји; Мелпомена. Био је уредник часописа Градина.

10 Проф. др Желимир Вукашиновић. Студије филозофије започео је на Одсеку за филозофију и социологију Филозофског факултета Универзитета у Сарајеву 1990. године, наставио на Одсеку за филозофију на Филозофском факултету Универзитета у Београду, 1993–95, а завршио их на Swinburne University у Мелбурну 1996. године. На истом факултету завршио Honours студије (Honours I class). Године 1998. добио је стипендију La Trobe University из Мелбурна, где је у току докторских студија асистирао на предметима: 1. Philosophy of Human Psychology, 2. Psychoanalysis, Self and World, 3. Theories of a Good Life. Године 2003. докторирао је филозофију одбранивши тезу: Being and Philosophising or Heidegger’s Hermeneutics of Being. Године 2005. изабран за доцента за Естетику и Увод у филозофију на Одсеку за филозофију Филозофског факултета у Источном Сарајеву. Исте године је изабран за доцента за област Филозофија, предмети: Увод у филозофију и Увод у естетику, на Одсеку за филологију Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу. У звање доцента за предмет Увод у филозофију на Семинару за друштвене науке Филолошког факултета у Београду је биран 2008. године, а у звање ванредног професора 2019. године. Објавио је монографије: 1. Двокњижје Композиција филозофије: По-етика пада и Генеалогија историје будућности, 2. Бивствовање, херменеутика, субјект, 3. Не читај како је написано /огледи из филозофије књижевности/; књиге поезије: Лирика предаје, Гравитација душе, Отпад, 14, Фитиљ, Хистерион, Љубав или прије него што помислим на смрт; филозофем Графити. Главни је и одговорни уредник часописа Дискурси – друштво, религија, култура, ЦЕИР, Сарајево. Од 2011. године ангажован је на пројекту 178018 Друштвене кризе и савремена српска књижевност и култура: национални, регионални, европски и глобални оквир који финансира Министарство за науку и технолошки развој Републике Србије.

11 Проф. др Зорица Томић изабрана је за редовну професорку 2009. и предаје Увод у културологију и Увод у комуникологију. Дипломирала је на Катедри за филозофију Филозофског факултета у Београду где је и докторирала с темом Концепт мушке културе у делу Ота Вајнингера. Била је гостујућа професорка на Факултету политичких наука у Београду (Јавно мнење), на Факултету за културу и медије Мегатренд универзитета (Комуникологија, Јавно мнење), а по позиву је одржала више предавања на иностраним универзитетима (Сорбона, Оксфорд, Амхерст и др.) Ауторка је шест књига и више стручних и научних радова.

12 Доц. др Маја Савић дипломирала је 2001. на катедри за психологију Филозофског факултета у Београду, где је наставила и постдипломске студије и 2004. одбранила магистарску тезу Усвајање предлога у српском језикуна узрасту од 18 до 48 месеци под менторством проф. др Александра Костића. Докторску тезу под називом Усвајање глаголског аспекта у развоју говора под менторством проф. др Александра Костића, одбранила је 2011. на Филозофском факултету у Београду. Области интересовања и истраживања: развојна психолингвистика, развојни језички поремећаји, когнитивна психологија.

13 Доц. др Милијана Ђорђевић (Јабланица 1960– ). Факултет Одбране и заштите завршила је 1984. године, а последипломске студије 1991. одбранивши тезу Планирање-функција управљања и руковођења цивилном заштитом. Од 1985. до краја 1986. године радила на Пољопривредном факултету у звању асистенткиње-приправнице, а од јануара 1987. године до данас на Филолошком факултету. Докторат из области цивилне заштите и заштите животне средине завршила је на матичном факултету 1999. године одбранивши дисертацију Улога цивилне заштите у решавању еколошких проблема у миру и рату. Од 2000. године изабрана је у звање доценткиње Филолошког факултета за предмет Социјална екологија. Сада предаје Увод у екологију. Коауторка је књиге Цивилна одбрана (1996), пет скрипти Социјална екологија, више стручних и научних радова из области одбране и заштите, те заштите животне средине и монографије: Улога цивилне заштите у решавању еколошких проблема у Србији и Црној Гори (2006), Превенција угрожавања животне средине у функцији развоја друштва (2007), Демократија и животна средина (коауторка, 2008), Увод у екологију (2011), Животна средина (2019).

14 Др Александар Петровић за редовног професора Културне антропологије на Филолошком факултету у Београду изабран је 2011. године. Дипломирао је 1978. године на истом факултету, на коме је 1981. одбранио магистарску тезу Уметност и технологија (ментори: Сретен Петровић, Никола Милошевић, Зоран Гавриловић). Докторску дисертацију Филозофија хармоније Лазе Костића и Косте Стојановића одбранио на Центру за мултидисциплинарне студије Универзитета у Београду. Као студент, уређивао је факултетски часопис Знак, потом и листове Студент и Видици. Дописни је члан Académie internationale d’histoire des sciences из Париза, члан Одељења друштвених наука Матице српске, секретар Одбора САНУ за дело Милутина Миланковића, председник Српског друштва за историју науке, потпредседник комитета Човек и биосфера Националне комисије за сарадњу са УНЕСКО, члан Научног савета Централног института за конзервацију, члан Савета смера за историју науке Универзитета у Београду. Монографије је објавио у Руској академији наука, Српској академији наука, Матици српској и Универзитету у Београду. Објавио је преко сто научних радова у земљи и иностранству, приредио је десет томова сабраних дела Милутина Миланковића, награђених 1997. као издавачки подухват године, као и седам томова изабраних дела B. Wongara. Држао је предавања по позиву у Грчкој, Русији и Индији. Покренуо је и уређивао часопис за историју науке Флогистон (САНУ и Завод за уџбенике), а уредник је у међународним научним часописима Newsletter for the History of Science in South Eastern Europe, National Hellenic Research Foundation, Athens, Greece; Almagest, International Journal for the History of Scientific Ideas, Brepols Publishers, Belgium; People Say, Toronto, Canada; Annales Universitatis Paedagogicae Cracoviensis, Cracow, Poland; Modern Research Studies, University of Agartala, India. Руководилац је националног научног пројекта Антропологија промене климе: историјски узроци и друштвене промене.