2109065 - Историја руског језика 1
| Спецификација предмета | ||||
|---|---|---|---|---|
| Назив | Историја руског језика 1 | |||
| Акроним | 2109065 | |||
| Студијски програм | Језик, књижевност, култура | |||
| Модул | модул Руски језик, књижевност, култура | |||
| Тип студија | основне академске студије | |||
| Наставник (предавач) | ||||
| Наставник/сарадник (вежбе) | ||||
| Наставник/сарадник (ДОН) | ||||
| Број ЕСПБ | 3.0 | Статус предмета | изборни | |
| Условљеност другим предметима | Одслушани предмети: Увод у славистику 1, Увод у славистику 2, Старословенски језик 1, Старословенски језик 2, Упоредна граматика словенских језика 1, Упоредна граматика словенских језика 2. | Облик условљености | ||
| Циљеви изучавања предмета | Теоријски аспект: Истицање спецификума генезе руског књижевног језика и његовог развитка у дијахронијској перспективи. Праћење еволуције и особености у разним епохама и жанровима и сагледавање функционисања језичких чињеница, откривање узрока који су довели до рушења средњовековног језичког канона и утемељења савременог система језичких стилова. Успостављање веза између језика и књижевности, посебно са старом руском књижевношћу и књижевношћу 18. века са којима се узајамно допуњује и даје комплексан увид у процес настанка руске културе и духовности. Практични аспект: Допуњавањем знања из осталих лингвистичких дисциплина, али из дијахронијског аспекта, стварају се услови за свеобухватно праћење језичких појава са становишта унутрашњих законитости језичког развитка, те повезивање историје језика са историјом народа. Могућност откривања историјског порекла, као и стилистичко-функционалне употребе различитих лексичко-семантичких категорија у савременом руском језику и проналажење еквивалената у српском. Увођење у самосталан истраживачки рад писањем реферата (семинарски рад) уз помоћ наставника уз савлађивање методологије историјсколингвистичких истраживања и технике научног рада, као и оријентисања у библиографским подацима из дате области. | |||
| Исходи учења (стечена знања) | Схватање механизама функционисања савременог руског језика у оквирима система комплементарних функционалних стилова, као и примена практично стечених знања – правилног употребљавања жанровски условљене лексике у руском језику и вођење рачуна о адекватном превођењу и транспоновању на српски језик. Ширење сазнања о језику као духовном и културно-историјском феномену на основу садржаја и порука старих споменика. Сагледавање језика не само као скупа језичких факата већ и као историјског, националног и духовног идентификатора народа и појединца као личности, те формирању вредносног, емоционално-персоналног односа према њему. | |||
| Садржај предмета | ||||
| Садржај теоријске наставе | Историја руског књижевног језика као наука. Jезик као феномен. Библијско и патристичко виђење језичког феномена и његов одраз у средњевековној концепцији језичког знака и средњевековном виђењу језика. Језичка ситуација у Русији у време настанка писмености и ширења хришћанства. Појам диглосије. Дистинкција између говорног и књижевног језика. Различит приступ периодизацији као последица једнострано праћене промене историјских и језичко-стилистичких параметара. Повезаност историје књижевног језика са историјом народа. Подела на два раздобља. Преднационално раздобље са Кијевским и Московским периодом. Национално раздобље – књижевни језик у време стварања националног језика и савремени руски књижевни језик. Преглед руске историје од 9. до 17. века. Језичка и културна ситуација у време првог јужнословенског утицаја. Проблем порекла књижевног језика – концепција А.А.Шахматова, С.П. Обнорског, В.В. Виноградова – доминација концепције Б.А. Успенског. Узајамни однос говорног и писаног језика у различитим периодима развоја руског књижевног језика. Руски и црквенословенски у текстовима различитих жанрова и са различитим културним претензијама. Културне и политичке прилике на територији Московске Русије у време првог и другог јужнословенског утицаја. Норма у говорном, и књижевном језику. Кодификација црквенословенског језика. Значај појаве штампане књиге и потреба стварања јединствене ортографске, граматичке и стилистичке норме. Први покушаји кодификације руског језика. | |||
| Садржај практичне наставе | Уочавање теоријски обрађених појава и елемената на текстовима различитих жанрова из средњевековне руске књижевности. | |||
| Литература | ||||
| ||||
| Број часова активне наставе недељно током семестра/триместра/године | ||||
| Предавања | Вежбе | ДОН | Студијски и истраживачки рад | Остали часови |
| 2 | ||||
| Методе извођења наставе | Теоријска настава: Градиво се излаже са ослонцем на когнитивни принцип презентовања и усвајања материје. Интерактивни приступ подразумева подстицање студената на изражавање властитог става и укључивање у дискусију. Демонстративно-илустративни и аналитички метод је погодан за предочавање и анализу примера, одломака, идиома, фраза, изрека, пословица, историцизама, архаизама, црквенословенизама, жанровски обојене лексике, реалија везаних за контекст и сл., те откривања њиховог историјског порекла и стилистичко-функционалне употребе у језику. При изради реферата, односно семинарских радова користи се креативан приступ настави кроз монолошко-дијалошки вид презентовања, коментарисања и сучељавања ставова у току дискусије, везане за дату тему, која се одабира и обрађује уз ишчитавање основне и шире литературе, као и обавезну научно-консултативну подршку наставника. Практична настава: На часовима предавања могуће је, у виду дигресија, илустровање теоријски обрађеног градива практичном демонстрацијом на корпусу литерарних дела и других материјала (речници, енциклопедије, научна литература, журналистичко-публицистички прилози и др.) Теме за семинарске радове и потребна литература коментаришу се на часовима и у оквиру обавезних консултација. | |||
| Оцена знања (максимални број поена 100) | ||||
| Предиспитне обавезе | Поена | Завршни испит | Поена | |
| Активности у току предавања | 10 | Писмени испит | 60 | |
| Практична настава | 20 | Усмени испит | ||
| Пројекти | ||||
| Колоквијуми | ||||
| Семинари | 10 | |||