| Назив | Лингвистика текста и прагматика |
|---|
| Акроним | 1401037 |
|---|
| Студијски програм | Српски језик и књижевност |
|---|
| Модул | Наставнички профил, Филолошки профил |
|---|
| Тип студија | основне академске студије |
|---|
| Наставник (предавач) | |
|---|
| Наставник/сарадник (вежбе) | |
|---|
| Наставник/сарадник (ДОН) | |
|---|
| Број ЕСПБ | 6.0 | Статус предмета | изборни |
|---|
| Условљеност другим предметима | Уписан студијски програм Српски језик и књижевност. | Облик условљености | |
|---|
| Циљеви изучавања предмета | Да студенти стекну основна знања у вези са српским језиком у контексту – било у говорном догађају или у оквиру текста; другим речима, да стекну основна знања из лингвистике текста и прагматике, примењена на српски језик; да ова знања повежу са знањима која стичу на предметима Синтакса српског језика, Функционални варијетети српског језика и Језичка култура. |
|---|
| Исходи учења (стечена знања) | По положеном испиту студенти ће имати теоријска знања из лингвистике текста и прагматике, одн. одговарајућих области анализе дискурса. Такође, биће у стању да ова знања и практично примене у анализи дијалога и текста. Студенти ће, најзад, бити у стању да се даље сами усавршавају у овим областима. |
|---|
| Линк ка страници предмета | pragmatika.fil.rs |
|---|
| Садржај теоријске наставе | Начин вођења разговора (основни појмови из анализе конверзације); говорни чинови (појам говорног чина, типологија говорних чинова, директни и индиректни говорни чинови, говорни чинови молбе, захваљивања, извињавања, давања комплимената и др. у српском језику); намеравано значење и начини на које га саговорник разуме: контекст, позадинско знање, сараднички принцип, конверзационе максиме, импликатуре; учтивост; деикса (појам и врсте деиксе, употреба показних речи у српском језику). Појам текста и дискурса; особине и структура текста; начини постизања текстуалне кохезије; главне врсте текстова и њихове особине. |
|---|
| Садржај практичне наставе | Анализа дијалошког текста; препознавање и одређивање врсте говорних чинова; анализа имплицитног значења на аутентичним језичким примерима; препознавање и примена стратегија учтивости; анализа употребе показних речи у српском језику на аутентичним текстовима; одређивање средстава текстуалне кохезије; уочавање особина главних врста текстова. |
|---|
