Навигација

Опис предмета

2101036 - Фразеологија

Спецификација предмета
НазивФразеологија
Акроним2101036
Студијски програмСрпски језик и књижевност
МодулСрпски језик и књижевност - филологија и лингвистика, Српски језик и књижевност - филологија и настава
Тип студијаосновне академске студије
Наставник (предавач)
Наставник/сарадник (вежбе)
Наставник/сарадник (ДОН)
    Број ЕСПБ6.0Статус предметаизборни
    Условљеност другим предметимаОблик условљености
    Циљеви изучавања предмета
    Исходи учења (стечена знања)
    Садржај предмета
    Садржај теоријске наставеКратак садржај курса: 1. ОПШТА ТЕОРИЈСКА И МЕТОДОЛОШКА ОДРЕЂЕЊА Фразеологија – Лингвокултурологија – култура – религија – митологија – фолклор Стилска индивидуализација језичких јединица – стилска апликација – идиоматологија – паремиологија 2. ЛИНГВИСТИЧКА И СЕМАНТИЧКА ОДРЕЂЕЊА Лингвистичке карактеристике фразеолошке јединице – структура, значење, функције Семантичке карактеристике фразеолошке јединице – метонимија, синегдоха, поређење, перифраза, експанзија и редукција 3. СТРУКТУРНО-ФОРМАЛНА ОДРЕЂЕЊА Структурно-граматички модел у фразеологији – релативност структурне устаљености – унутрашња форма фразеолошке јединице – компонентна структура – глобална структура Карактеристике лексичких компонената фразеолошких јединица – изоморфизам – полисемија – секундарна фразеологизацијa
    Садржај практичне наставеНа часовима вежбања студенти се обучавају формалној, семантичкој, структурно-семантичкој и лингвокултуролошкој анализи различитих фразеолошких поља, упознају се са фразеолошким речницима српског језика (српском фразеографијом), функционално-стилском употребом и стилском вредношћу појединачних фразеологизама (шаљиви, иронични, пејоративни итд.), те типовима фразеологизације у српском језику. Такође, на часовима се говори о архаичним фразеологизмима и фразеолошким неологизмима у српском језику (и начинима архаизације и неологизације), расправља се о фразеолошој синонимији и варијантности. Анализира се структура компаративних фразеологизама (на примеру глаголских еталона) и издваја функција компаратума (интензификација, квалификација). Обрађује се и фразеолошка полисемија на конкретним примерима (и, с тим у вези, појаве фразеолошке конверзије, енантиосемије, хомонимије и сл.). На примерима алогичних фразеологизама студенти се упознају с појмом фразеолошки модел. Један број часова посвећује се и анализи пословица (паремија), тј. паремиологији (фразеологија у ширем смислу).
    Литература
    1. Д. Мршевић-Радовић, Фразеолошке глаголско-именичке синтагме у савременом српскохрватском језику, Филолошки факултет у савременом српскохрватском језику, Београд 1987.
    2. Н. Вуловић, Српска фразеологија и религија, Институт за српски језик, Београд 2015.
    3. Ј. Јовановић, Синтакса и стилистика српских народних пословица, књ. 1, НДСЈ и Јасен, Београд 2006.
    Број часова активне наставе недељно током семестра/триместра/године
    ПредавањаВежбеДОНСтудијски и истраживачки радОстали часови
    22
    Методе извођења наставе
    Оцена знања (максимални број поена 100)
    Предиспитне обавезеПоенаЗавршни испитПоена
    Активности у току предавањаПисмени испит
    Практична настава10Усмени испит60
    Пројекти
    Колоквијуми30
    Семинари