Навигација

Опис предмета

2109152 - Увод у лингвистику

Спецификација предмета
НазивУвод у лингвистику
Акроним2109152
Студијски програмЈезик, књижевност, култура
Модулмодул Албански језик, књижевност, култура, модул Арапски језик, књижевност, култура, модул Енглески језик, књижевност, култура, модул Италијански језик, књижевност, култура, модул Јапански језик, књижевност, култура, модул Кинески језик, књижевност, култура, модул Мађарски језик, књижевност, култура, модул Пољски језик, књижевност, култура, модул Румунски језик, књижевност, култура, модул Руски језик, књижевност, култура, модул Скандинавски језик, књижевност, култура, модул Словачки језик, књижевност, култура, модул Турски језик, књижевност, култура, модул Украјински језик, књижевност, култура, модул Холандски језик, књижевност, култура, модул Чешки језик, књижевност, култура, модул Шпански језик, хиспанске књижевности и културе
Тип студијаосновне академске студије
Наставник (предавач)
Наставник/сарадник (вежбе)
Наставник/сарадник (ДОН)
    Број ЕСПБ3.0Статус предметаизборни
    Условљеност другим предметимаУписан Филолошки факултет Универзитета у Београду.Облик условљености
    Циљеви изучавања предметаСтицање знања из основа теорије језика, развој навика осмишљеног приступа језичким појавама, упознавање основних појмова и метода истраживања у оквиру посебних лингвистичких дисциплина и водећих лингвистичких праваца и школа (са акцентом на славистичким лингвистичким центрима), стицање искуства у самосталном лингвистичком истраживању – од прикупљања грађе до њене исцрпне анализе и излагања резултата истраживања у оригиналном научном раду.
    Исходи учења (стечена знања)Студент стиче искуство учешћа у колективном научноистраживачком пројекту, зна да самостално изради семинарски рад из области лингвистике, на примерима из словенских језика илуструје појмовни обухват основних лингвистичких термина.
    Садржај предмета
    Линк ка страници предметаhttps://moodle.fil.bg.ac.rs
    Садржај теоријске наставеМесто лингвистике у систему наука; лингвистичке дисциплине; природа и порекло језика; језик и мишљење; језик као систем знакова; структура језичког знака; језик и говор; језичке функције; структуралистички и постструктуралистички погледи на језик; вертикална и хоризонтална стратификација језика; језик и писмо; нивои језичке структуре и њихове јединице; типологија језика; основне лингвистичке методе истраживања; настанак и развој лингвистике; упоредно-историјска лингвистика XIX века; главни лингвистички правци у XX веку; интердисциплинарне области језичких истраживања; когнитивна лингвистика; лингвистика у примени; језички нивои; фонетско-фонолошки ниво; структуралистичке школе у Европи; граматика – морфолошки и синтаксички ниво (дистрибуционализам, трансформационо-генеративна теорија Ноама Чомског, Тењерова теорија валентности; депенденцијална синтакса; Петербуршки функционализам, Теорија функционално-семантичких поља Александра Бондарка). Лексичко-семантички ниво (компонентна анализа; Московска семантичка школа; Апресјанова интерпретативна семантика).
    Садржај практичне наставеУ предиспитне обавезе студената спада учешће у колективном лингвистичком истраживању. Тематика истраживања варира. До сада су била обављена истраживања на тему: Илокутивна и референцијална вредност геста; Јавни натписи у српском језику; Вербалне асоцијације код Срба са узрасног аспекта; Језик српског музичког андеграунда; Рекламни дискурс српског језика; Лексички маркери евиденцијалности у српском језику; Стереотип странца у језичкој слици света Срба; Дискурс оговарања у српском језику; Вербалне стратегије учтивости у српском језику; Евиденцијалне екстензије граматичких категорија; Визуелни код говора и семиотика стрипа; Жаргон и творба речи у српском језику; Дискурс и дискурси у српском језику; Ономастика у језичкој слици света Срба; Разлике условљене полом у српском језику; Језичка слика света Срба и других словенских народа кроз призму вербалних асоцијација; Екологија и еманципација језика националних мањина у Србији; Дискурс натписа на одећи у српском језику; Кључне речи и неологизми из деривационог аспекта. Студенти су подељени у 4 истраживачка тима. Истраживање се одвија у 3 фазе: прикупљање и обрада грађе, писање рада, одбрана рада. Координатори тимова су задужени за прикупљање резултата обрађеног корпуса од својих тимова, израду тезауруса или банке података коју ће касније користити сви истраживачи за писање семинарских радова). После прикупљања грађе следи фаза израде научног рада. На последњем предавању студенти бране радове уз посебно припремљене презентације.
    Литература
    1. Људмила Поповић, Увод улингвистику. Скрипта.
    2. Ranko Bugarski, Uvod u opštu lingvistiku. Čigoja štampa/ XX vek, Beograd, 1996.
    3. Milka Ivić, Pravci u lingvistici, I-II. IX izd., XX vek, Beograd, 2001.
    Број часова активне наставе недељно током семестра/триместра/године
    ПредавањаВежбеДОНСтудијски и истраживачки радОстали часови
    11
    Методе извођења наставеПредавања, тематске дискусије, рад у истраживачким групама, координирање рада истраживачког тима, самостално прикупљање грађе за колективно научно истраживање, презентација студентских истраживачких радова.
    Оцена знања (максимални број поена 100)
    Предиспитне обавезеПоенаЗавршни испитПоена
    Активности у току предавања10Писмени испит50
    Практична наставаУсмени испит
    Пројекти40
    Колоквијуми
    Семинари