2127141 - Књига и библиотеке код Срба 1
Спецификација предмета | ||||
---|---|---|---|---|
Назив | Књига и библиотеке код Срба 1 | |||
Акроним | 2127141 | |||
Студијски програм | Језик, књижевност, култура | |||
Модул | модул Албански језик, књижевност, култура, модул Арапски језик, књижевност, култура, модул Библиотекарство и информатика, модул Енглески језик, књижевност, култура, модул Италијански језик, књижевност, култура, модул Јапански језик, књижевност, култура, модул Кинески језик, књижевност, култура, модул Мађарски језик, књижевност, култура, модул Румунски језик, књижевност, култура, модул Турски језик, књижевност, култура, модул Француски језик, књижевност, култура, модул Холандски језик, књижевност, култура, модул Шпански језик, хиспанске књижевности и културе | |||
Тип студија | основне академске студије | |||
Наставник (предавач) | ||||
Наставник/сарадник (вежбе) | ||||
Наставник/сарадник (ДОН) | ||||
Број ЕСПБ | 3.0 | Статус предмета | изборни | |
Условљеност другим предметима | / | Облик условљености | ||
Циљеви изучавања предмета | Два медија комуникације знања - књига и библиотека, разматрају се у контексту историјског развоја националне културе. Студенти се упознају са развојем појединих врста писане грађе код Срба у средњем веку, развојем писмености и читалачке публике, одликама средњовековног манускрипта, илуминирањем рукописа, писарским и преписивачким школама, манастирском културом књиге, садржином фондова и организацијом манастирских и дворских библиотека, раним штампарством код Срба. | |||
Исходи учења (стечена знања) | Разумевање појединих етапа и епоха у развоју писмености, књиге и библиотека код Срба; друштвених и економских претпоставки за развоја ових феномена; разумевање средњовековне културе кроз упознавање највиших домета писане речи, најлепших и најдрагоценијих рукописа, аутора, писара, преписивача; развијање интересовања за будућа истраживања на овом пољу; јачање професионалне компетентности. | |||
Садржај предмета | ||||
Садржај теоријске наставе | Од библиотеке манастира Хиландара и дворских библиотека српских деспота, преко читалишта у 19. веку, до Народне библиотеке Србије и Библиотеке Матице српске, које представљају водеће институције савременог професионалног развоја, траје девет векова дуга историја српских библиотека. Историја писане речи код Срба, одлике писаних докумената у појединим епохама, однос рукописне и штампане књиге, развој књижарства и издаваштва, као и законска регулатива којом је у прошлости био регулисан положај књиге и библиотека, надопуњују историју библиотека и нуде могућност њеног бољег разумевања. Теоријска настава обухвата развој културе писања, читања, сакупљања и организовања књижних збирки код Срба до почетка 18. века. | |||
Садржај практичне наставе | Најлепше књиге српског средњег века, материјали за писање и писаћи прибор, вештина писања и илуминирања, најзначајнији писари и преписивачи, центри српске писмености и писарске школе, манастирски и дворски скрипторијуми, литургијске књиге, институција нотара, манастирске и владарске библиотеке, пут књиге до читаоца, прве српске штампарије, штампари и издавачи; појам и значај србуљске књиге. | |||
Литература | ||||
| ||||
Број часова активне наставе недељно током семестра/триместра/године | ||||
Предавања | Вежбе | ДОН | Студијски и истраживачки рад | Остали часови |
1 | 2 | |||
Методе извођења наставе | монолошка, интерактивно-комуникациона, вежбе у учионици и у библиотекама, презентације, радионице | |||
Оцена знања (максимални број поена 100) | ||||
Предиспитне обавезе | Поена | Завршни испит | Поена | |
Активности у току предавања | 10 | Писмени испит | ||
Практична настава | 20 | Усмени испит | 55 | |
Пројекти | ||||
Колоквијуми | 15 | |||
Семинари |