21Д00007 - Феноменологија и књижевност
| Спецификација предмета | ||||
|---|---|---|---|---|
| Назив | Феноменологија и књижевност | |||
| Акроним | 21Д00007 | |||
| Студијски програм | Језик, књижевност, култура | |||
| Модул | модул Језик, модул Књижевност, модул Култура, модул Српска књижевност, модул Српски језик | |||
| Тип студија | докторске академске студије | |||
| Наставник (предавач) | ||||
| Наставник/сарадник (вежбе) | ||||
| Наставник/сарадник (ДОН) | ||||
| Број ЕСПБ | 9.0 | Статус предмета | изборни | |
| Условљеност другим предметима | Нема услова | Облик условљености | ||
| Циљеви изучавања предмета | Упућивање у порекло и појам феноменологије, као и њен значај у конституисању теоријских праваца у XX веку (егзистенцијализам, херменеутика, деконструкција). Осветљавање карактера феноменологије и феноменолошког метода кроз разлику у односу на психологију и природне науке. Упућивање у феноменолошки метод у односу на редефинисање концепта субјективитета, те односа између филозофије, књижевности и савремене културе. Сагледавање могућности примене феноменолошког метода: од естетике до књижевнотеоријских и лингвистичких истраживања. | |||
| Исходи учења (стечена знања) | Разумевање полазишта, појма и основних карактеристика феноменологије. Познавање феноменолошког метода и сагледавање могућности његове примене у тумачењу дела књижевности. Упућеност у деконструктивистичко читање феноменологије у интерпретативном приступу тексту и језику, али и увид у естетичку димензију различитих перспектива феноменолошког дискурса. | |||
| Садржај предмета | ||||
| Линк ка страници предмета | http://www.fil.bg.ac.rs/katedre/seminar-za-drustvene-nauke/studijski-program/%d1%84%d0%b5%d0%bd%d0%be%d0%bc%d0%b5%d0%bd%d0%be%d0%bb%d0%be%d0%b3%d0%b8%d1%98%d0%b0-%d0%b8-%d0%ba%d1%9a%d0%b8%d0%b6%d0%b5%d0%b2%d0%bd%d0%be%d1%81%d1%82-%d0%b1%d0%be%d0%bb%d0%be%d | |||
| Линк ка предавањима | http://www.fil.bg.ac.rs/lang/sr/katedre/seminar-za-drustvene-nauke/raspored-predavanja/ | |||
| Садржај теоријске наставе | Курс је постављен у односу на два своја, међусобно прожета, оријентира. Првотно се, у ретроспективном маниру, уводно, осветљава порекло феноменологије у Хусерловом одзиву на Декартов скептицизам, али и метафизички проблем дуализма, до Кантове дистинкције phainomenon/noumenon, те Хегелове феноменологије духа, да би се пришло утицају Брентанове афирмације интенционалности свести по конституисање Хусерлове феноменологије. Из тих се основа прати Хајдегерово онтолошко ревидирање Хусерлове позиције које је довршено феноменолошком дескрипцијом Dasein-a и афирмацијом односа између филозофирања, језика и поезије. Намера је експицитно изложити, а тиме и отворити подручје разумевања односа између феноменологије (Хусерл), феноменолошког приступа књижевности (Ингарден), херменеутичке феноменологије (Хајдегер), те статуса израза и речи у феноменологији тела Мерло-Понтија, али и преиспитати деконструктивистички и (пост)структиралистички хоризонт феноменолошког дискурса. | |||
| Садржај практичне наставе | ||||
| Литература | ||||
| ||||
| Број часова активне наставе недељно током семестра/триместра/године | ||||
| Предавања | Вежбе | ДОН | Студијски и истраживачки рад | Остали часови |
| 4 | ||||
| Методе извођења наставе | Предавања, консултације | |||
| Оцена знања (максимални број поена 100) | ||||
| Предиспитне обавезе | Поена | Завршни испит | Поена | |
| Активности у току предавања | 15 | Писмени испит | ||
| Практична настава | Усмени испит | 55 | ||
| Пројекти | ||||
| Колоквијуми | ||||
| Семинари | 30 | |||