Садржај теоријске наставе | Студентима ће бити представљен развој историографије српске књижевности од првих кратких прегеледа Јована Суботића и Јована Ристића у којима је успостављен појам српске књижевности, преко романтичарски инспирисане историографије Стојана Новаковића, те историографије Јована Скерлића који је српску књижевност посматрао кроз однос Вукове романтичарске и Доситејеве рационалистичке традиције, да би се са концепцијом југословенске књижевности Павла Поповића дошло до потребе ретроспективног осветљавања концептуализације односа српске и хрватске књижевности од Јована Суботића, али и поставио темељ за разматрање тог односа у периоду после Другог светског рата. Последњих тридесет година двадесетог века обележени су различитим књижевноисторијским приступима Милорада Павића и Јована Деретића: док је Павић пишући противисторију Скерлићевој превасходно идејно одређеној историји српске књижевности превеликом формализацијом обезличио српску књижевност коју је представљао (барока, класицизма и предромантизма), Јован Деретић је први дао целовиту историју српске књижевности, у две верзије (1983. и 2002), праћену и историјом српског романа, као и поетичким испитивањима српске књижевности, због чега ће Деретићу као пресудно значајном за данашњи појам српске књижевности бити посвећена нарочита пажња. |
---|
Садржај практичне наставе | Студенти ће по сопственом избору анализирати историје српске књижевности, како би спознали особености различитих историографских парадигми у приказивању српске књижевности. Теме студијских истраживачких радова могу се кретати од уско концентрисаних анализа до ширих упоредних прегледа посвећених писцу или периоду код више различитих историчара српске књижевности. Теме такође могу бити посвећене испитивању мање значајних историчара неке парадигме у односу на најистакнутије историчаре те парадигме, или поређењу школских историја у двадесетом веку са историјама Поповића, Скерлића, Деретића на основу којих су извођене. Наравно, студенти се могу и на друге начине бавити практичним истраживањима: од од студената докторских студија очекивано је и да самостално осмисле тему истраживања која би била у вези са предметом курса. |
---|