21М0132 - Историја српске књижевности у словенском контексту
Спецификација предмета | ||||
---|---|---|---|---|
Назив | Историја српске књижевности у словенском контексту | |||
Акроним | 21М0132 | |||
Студијски програм | Библиотекарство и информатика,Језик, књижевност, култура,Српски језик | |||
Модул | модул Англистика, модул Иберијске студије, модул Књижевност и култура, модул Настава страних језика, модул Оријенталне студије, модул Романистика, модул Славистика, модул Српски језик као страни за слависте | |||
Тип студија | мастер академске студије | |||
Наставник (предавач) | ||||
Наставник/сарадник (вежбе) | ||||
Наставник/сарадник (ДОН) | ||||
Број ЕСПБ | 6.0 | Статус предмета | обавезан | |
Условљеност другим предметима | Облик условљености | |||
Циљеви изучавања предмета | Стицање књижевноисторијског знања о словенском контексту средњовековне, народне и нововековне као трима макроформацијама и дубровачке као граничне формације које се могу издвојити у развоју српске књижевности. Познавање основних развојних тенденција српске књижевности – њених основних периода, стилских праваца, представника и дела – у јужнословенском и општесловенском контексту. Стицање сазнања о кључним књижевним и културним везама српске књижевности са словенским књижевностима. Упознавање са основним карактеристикама рецепције српске књижевности у словенским књижевностима као и рецепције словенских књижевности у српској књижевности. | |||
Исходи учења (стечена знања) | (1) Студенти овладавају способношћу разумевања словенског контекста развоја средњовековне, народне и нововековне као три макроформације и дубровачке као граничне формације које се могу издвојити у развоју српске књижевности; (2) студенти стичу сазнања о историји и поетици наведених формација развоја српске књижевности у јужнословенском и општесловенском контексту; (3) студенти развијају способност компаративног тумачења књижевноисторијских појава у развоју српске књижевности, тематско-мотивског регистра и поетичких карактеристика српске књижевности као и остварења српске књижевности; (4) студенти стичу сазнања о рецепцији словенских књижевности у српској књижевности и српске књижевности у словенским књижевности; (5) студенти упознају везе српске књижевности и културе са словенским књижевностима и културом. | |||
Садржај предмета | ||||
Садржај теоријске наставе | (1) Историја и поетика средњовековне књижевности као макроформације српске књижевности посматране у словенским оквирима. Тематске и жанровске сродности српске и словенских средњовековних књижевности. Српска средњовековна књижевност посматрана у контексту појмова Slavia оrthodoxa и Slavia romanа. (2) Историја и поетика дубровачке књижевности као граничне формације српске књижевности; (3) Особености усмене књижевности као макроформација српске књижевности, услови трајања, класификација и одлике родова и врста. Компаративна истраживања и рецепција усмене књижевности у словенском контексту. Естетика истоветности и поетика формуле; (4) Историја и поетика нововековне књижевности као макроформације српске књижевности. Однос континуитета и дисконтинуитета у развоју српске књижевности XVIII и XIX века. Културноисторијски контекст развоја барока, просвећености, класицизма, сентиментализма, предромантизма, романтизма и реализма у српској књижевности. Утицаји словенских књижевности на развој српске књижевности XVIII и XIX века. | |||
Садржај практичне наставе | Студенти на вежбама у словенском контексту тумаче одлике књижевних епоха, поетика и праваца у оквиру модернистичке, постмодерне и савремене српске књижевности на примерима репрезентативних књижевних дела. Студенти пореде остварења главних представника српске књижевности раног модернизма или модерне, развијеног или међуратног модернизма и авангарде, позног модернизма, постмодерне и савремене српске књижевности са сродним књижевним текстовима, који припадају различитим словенским културама. Предмет, између осталог, обухвата разматрање елемената парнасизма, симболизма, натурализма и протоавангардних тенденција у српској књижевности пре Првог светског рата, анализирање особености експресионизма, суматраизма, зенитизма, хипнизма, дадаизма и других модернистичких или авангардних "изама" и покрета у српској књижевности између два светска рата, тумачење одлика позног модернизма, неосимболизма, стварносне прозе и неоавангарде после Другог светског рата, интерпретирање постмодернистичке поетике и разнородних струјања у савременој српској књижевности, које подразумевају хипертекстуална и хипермедијска дела, у словенском контексту. | |||
Литература | ||||
| ||||
Број часова активне наставе недељно током семестра/триместра/године | ||||
Предавања | Вежбе | ДОН | Студијски и истраживачки рад | Остали часови |
2 | 2 | |||
Методе извођења наставе | Предавања, вежбе, интердисциплинарни приступ; тумачење српске књижевности, однос текста и контекста; реферат; есеј; текстолошка метода; интерактивни приступ. | |||
Оцена знања (максимални број поена 100) | ||||
Предиспитне обавезе | Поена | Завршни испит | Поена | |
Активности у току предавања | 10 | Писмени испит | 70 | |
Практична настава | Усмени испит | |||
Пројекти | ||||
Колоквијуми | ||||
Семинари | 20 |