Навигација

Историјат Катедре за иберијске студије

Настава шпанског језика на Универзитету у Београду започела је на тадашњем Филозофском факултету (у чијем саставу је била и филологија) 1951. године на Катедри за романистику, где се шпански језик слушао као факултативни предмет. Први предавач, у звању лектора, био је шпански избеглица, Каталонац Хосе (Ђозеп) Борт Вела. Шпански добија статус другог страног језика као изборни предмет на истој Катедри школске 1962/1963. године, а наставу држи асистенткиња мр Љиљана Павловић Самуровић. За вежбе је био задужен Аргентинац Хуан Октавио Пренс, који ће касније каријеру наставити као професор Универзитета у Трсту, иначе добитник престижне награде „Каса де лас Америкас” за поезију.

Група за шпански језик и књижевност са студијским програмом од четири године основана је 1971. године у оквиру Катедре за романистику, тако да се ова година може сматрати почетком професионалног развоја хиспанистике на тлу некадашње Југославије. Наставу држе др Љиљана Павловић Самуровић, доценткиња, мр Далибор Солдатић, асистент, и лектори: Аргентинац Хуан Октавио Пренс и Перуанка Силвија Искијердо Тодоровић, која је цео свој радни век провела на Факултету, држећи практичне вежбе из језика и Курс латиноамеричких цивилизација. По увођењу предмета Хиспаноамеричка књижевност, група мења назив и постаје Студијска група за шпански језик и хиспанске књижевности.

Први дипломирани професори шпанског језика и књижевности изашли су са студијске групе 1975. године, а прва докторска дисертација из хиспанистике одбрањена је на Факултету 1984. године.

У развоју хиспанистике у Србији посебно се истиче делатност др Љиљане Павловић Самуровић (1935-2006), оснивачице данашње Катедре за иберијске студије на Филолошком факултету. Професорка Љиљана Павловић Самуровић провела је читав радни век бавећи се хиспанистиком на Филолошком факултету Универзитета у Београду, од школске 1962/1963. па све до 2002. године. На почетку каријере држала је наставу из шпанског језика, шпанске и хиспаноамеричке књижевности, да би се на крају посветила својим омиљеним темама: Сервантесу, књижевности шпанског барока и хиспаноамеричкој књижевности. Докторирала је у Паризу, на Сорбони, одбранивши тезу Les lettres hispanoamericaines au Mercure de France (1897-1915) (Хиспаноамеричке књижевности у часопису Mercure de France (1897-1915). Ментор јој је био чувени француски хиспаниста Шарл Обрен (Charles Aubrun). Њени радови, а посебно књиге, представљају чврсте темеље хиспанистике у Србији.

Монографија Шпанска књижевност I др Љиљане Павловић Самуровић и др Далибора Солдатића прва је историја шпанске књижевности средњег века и ренесансе на овим просторима, и представља и данас незаменљив уџбеник за студенте хиспанистике.

С антологијом хиспаноамеричке поезије Светлости Кордиљера професорка Самуровић исцрпно је и утемељено представила панораму хиспаноамеричке поезије и њене најистакнутије представнике. Антологија је са пратећом студијом поставила нове стандарде у представљању књижевности на шпанском језику у нас.

Лексикон хиспаноамеричке књижевности је њено капитално дело. У њему су студиозно представљени појмови, епохе, правци, националне књижевности и најзначајнији писци Хиспанске Америке, уз обиље података и изабрану критичку библиографију. Управо због целовитости, концизности и обиља података ово дело превазилази бројне публикације сличног типа у иностранству.

Књига о Сервантесу је круна дугогодишњег бављења делом Мигела де Сервантеса. У њој су представљени живот и дело Сервантеса, његова поетика и разни аспекти присуства Сервантесовог опуса на српском језичком подручју.

Добар део свог истраживачког рада проф. Љиљана Павловић Самуровић посветила је компаративном проучавању књижевности. Тако се бавила везама и мотивима шпанског романсера и наше народне поезије. Прва је указала на погледе Рамона Менендеса Пидала и однос између шпанских хуглара и наших народних гуслара. Била је чланица више међународних удружења хиспаниста.

Др Љиљана Павловић Самуровић добитница је ордена Real orden de Isabel la Católica који додељује Краљевина Шпанија.

Развоју хиспанистике у Србији значајно је допринео и др Далибор Солдатић. Др Солдатић је аутор више десетина научних и стручних радова из области хиспаноамеричке и шпанске књижевности. Од посебног значаја за књижевноисторијски и дидактички вид хиспанистике у Србији јесу публикације Шпанска књижевност, Књига I: Средњи век и ренесанса (објављена у коауторству с Љиљаном Павловић Самуровић), затим ауторска монографија Прилози за теорију новог хиспаноамеричког романа и Свет хиспанистике: увод у студије (објављена у коауторству са Жељком Донићем). Др Далибор Солдатић је допринео и развоју преводилаштва у нашој културној средини, како у својству преводиоца тако и као уредник едицијâ преведених шпанских и хиспаноамеричких књижевних дела. Преводио је и са српског на шпански језик. Гостовао је у својству предавача на универзитетима у земљи и иностранству, и активно је учествовао у обезбеђивању хиспанистичког наставнонаучног подмлатка у Србији. Др Солдатић је добитник ордена Real orden de Isabel la Católica, који додељује Краљевина Шпанија, као и ордена Águila azteca, који додељује Република Мексико.

Током првих година рада, када на студијској групи није било довољно квалификованих наставника у извођењу наставе, одржавању испита, као и у комисијама за израду магистарских и докторских теза, драгоцену помоћ пружале су колеге са Студијске групе за француски језик и књижевност и Катедре за италијански језик и књижевност (др Радивоје Константиновић, др Иван Клајн, др Момчило Савић, др Пера Половина).

Студијска група за шпански језик и књижевност кадровски је проширена доласком две асистенткиње приправнице: Драгане Бајић и Јелене Рајић. Касније ће бити примљена у својству асистенткиње Марина Љујић, а потом, у својству лекторке, Александра Манчић. Коначно, усвајањем новог Статута Филолошког факултета, априла 2000. године, група прераста у Катедру за иберијске студије, у чијем саставу се данас налазе Студијска група за шпански језик, хиспанске књижевности и културе, Лекторат за португалски (од 1997. до 1999. и од 2005/2006. до данас) и Лекторат за каталонски језик (од 2005/2006).

У саставу Катедре за иберијске студије данас раде: др Јелена Филиповић, др Јасна Стојановић, др Анђелка Пејовић, др Ана Кузмановић Јовановић, др Весна Дицков, др Владимир Карановић, др Ивана Вучина Симовић, др Ана Јовановић, др Жељко Донић, др Ксенија Вранеш, др Пау Бори Санз (Pau Bori Sanz), мр Јасмина Николић, др Уго Маркос Бланко (Hugo Marcos Blanco), др Луиза Валожић, др Јелена Ковач, Џени Пердомо (Jenny Perdomo) и страни лектори ангажовани по основу међудржавног уговора о просветној сарадњи између Шпаније и Србије, сарадње Института Рамон Љуљ из Барселоне и Факултета, и споразума о сарадњи Факултета и Универзитета са Институтом Камоиш из Португалије. Пензионисани професори катедре су редовни професори др Далибор Солдатић и др Јелена Рајић, виша лекторка Силвија Искијердо Тодоровић и виши лектор Срђа Сарделић.

Наставници и сарадници Катедре школовани су и у иностранству, и то на престижним катедрама за хиспанистику: др Љиљана Павловић Самуровић има докторат на Сорбони у Паризу, др Далибор Солдатић основне и магистарске студије на Националном аутономном универзитету у Мексику, др Јелена Филиповић и др Ана Јовановић докторат на Универзитету Пердју у САД, др Јасна Стојановић магистарске студије на Универзитету у Стразбуру, др Анђелка Пејовић докторат на Универзитету у Гранади, др Пау Бори докторат на Универзитету Помпеу Фабра у Барселони, а докторате у иностранству су такође стекли виши лектори др Луиза Валожић (Универзитет у Аликантеу) и др Уго Маркос (Универзитет Комплутенсе, Мадрид). Бројни чланови Катедре били су на студијским боравцима на реномираним универзитетима: Универзитет Комплутенсе у Мадриду, Аутономни универзитет у Мадриду, Универзитет у Гранади, Универзитет Харвард – САД, итд.

Током протеклих 50 година постојања Катедре, на њој је радио значајан број страних лектора који су дали велики допринос квалитету наставе: Алида Арес, Пилар Доладо, Анхелес Алонсо Сарса, Лусмарина Палаес Лопес, Марија дел Мар Кампос Фернандес-Фигарес, Сесар Луис Дијес Пласа, Алисија Хименес Мансију, Саломе Монастерио Моралес, Хорхе Мартинес Хименес, Лусија Хил Виља, Инмакулада Гаљегос Полонио, Хајро Дорадо Кадиља, Ана Марија Гарсија Гутјерес, Монсерат Саморано Љена, Ракел Лосано Плегесуелос, Луиза Валожић Ненадић, Луис Монсо Хименес, Федерико Ескудеро Алварес, Естела Кастељо Пина, Кристобал Дијас Белтран, Сара Торо и Франсиско Капиља Мартин лектори за шпански из Шпаније, као и Џени Пердомо са Кубе.

Лектори за каталонски били су Пау Бори Санз, Аксел Гонсалес, Леа Фелију и Фабијан Ортега, а за португалски Периклес Куња, Карлос Амарал Фрејре, Вељко Пријић, Жоана Камара, Маријана Фарија, Андре Невес Карваљоза, Клара Рисо, Андре Куња, Магда Барбејта, Софија Марињо и Жозе Карлос Каноа.

Прва секретарка Катедре за иберијске студије била је Снежана Ловре (2000-2003), а од 2003. године секретарске послове обавља мср Изабела Бељић.


Монографије професора Катедре за иберијске студије

  • KARANOVIĆ, Vladimir. Španska kultura zlatnog doba, Beograd: Partenon, Bibliotheca Iberia. Monographica, Knjiga 1, 2023.
  • PEJOVIĆ, Andjelka, Izabela BELJIĆ et al. Dicofon 4. Diccionario de fonética en 22 lenguas , Pamies Bertrán, Antonio (ed.). Granada: Editorial Comares, Universidad de Granada, 2022. https://www.ugr.es/~jmpazos/dicofon/
  • Гајић, Тијана, Ана KУЗМАНОВИЋ ЈОВАНОВИЋ. Настава страних језика и развој критичког мишљења у ери неолиберализма: перспектива критичке педагогије. Чигоја штампа, 2022.
     
  • ДИЦКОВ, Весна. Хиспаноамеричка књижевност: ренесанса и барок. Београд, 2021.
  • КУЗМАНОВИЋ ЈОВАНОВИЋ, Ана. Социолингвистичка историја Иберијског полуострва и иберороманских језика (са посебним освртом на кастиљански (шпански), португалски, галисијски и каталонски језик). Београд: Филолошки факултет/ Чигоја штампа, 2020.
  • СТОЈАНОВИЋ, Јасна. Шпанске теме и писци у огледалу српске књижевности / Temas y escritores de España en las letras serbias. Београд: Филолошки факултет; Belgrado: Facultad de Filología, 2019.
  • KARANOVIĆ, Vladimir. Španska književnost realizma. Beograd: Filološki fakultet, 2018.
  • ВАЛОЖИЋ, Луиза. Шпанско-српски. српско-шпански речник. Београд: Завод за уџбенике, 2018.
  • BORI, Pau. Language textbooks in the era of neoliberalism. London: Routledge, 2018.
  • ДИЦКОВ, Весна. Хиспаноамеричка књижевност: од постмодернизма до постбума. Београд: Филолошки факултет, 2016.
  • JOVANOVIĆ, Ana. Waking up from the university dream: Intersection of educational ideologies and professional identity construction. Saarbrücken: Lambert Academic Publishing, 2016.
  • РАЈИЋ, Јелена. Увод у прагматику. Београд: Филолошки факултет, 2016.
  • ВУЧИНА СИМОВИЋ, Ивана. Јеврејско-шпански језик на Балкану: Прилози историјској социолингвистици. Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет, 2016.
  • FILIPOVIĆ, Jelena. Transdisciplinary approach to language study. The complexity theory perspective. London: Palgrave Macmillan, 2015.
  • ПЕЈОВИЋ, Анђелка. Контрастивна фразеологија шпанског и српског језика. Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет, 2015.
  • VALOZIC, Luiza. El anglicismo léxico en la publicidad. San Vicente del Raspeig: Publicacions de la Universitat d’ Alacant, 2015.
  • КАРАНОВИЋ, Владимир. Идеологија либерализма и традиционализам у роману Регенткиња Леополда Алас Кларина. Београд: Филолошки факултет, 2013.
  • КУЗМАНОВИЋ ЈОВАНОВИЋ, Ана. Језик и род: дикурзивна конструкција родне идеологије. Београд: Чигоја штампа, 2013.
  • KUZMANOVIĆ JOVANOVIĆ, Ana, Maja Andrijević, Jelena FILIPOVIĆ, Priručnik iz akademskog pisanja – Uputstva i sugestije za izradu seminarskih/naučnih/stručnih radova, Beograd: Čigoja š tampa, 2012.
  • СОЛДАТИЋ, Далибор; ДОНИЋ, Жељко. Свет хиспанистике: увод у студије. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2011.
  • PEJOVIĆ, Andjelka. La colocabilidad de los verbos en español. Kragujevac: Filološko-umetnički fakultet, 2010.
  • FILIPOVIĆ, Jelena. Moć reči: Ogledi iz kritičke sociolingvistike. Beograd: Zadužbina Andrejević, 2009, 2018.
  • JOVANOVIĆ, Ana. Student and teacher attitudes in foreign language instruction. Belgrade: Andrejević Endowment. 2009.
  • ВУЧИНА СИМОВИЋ, Ивана; ФИЛИПОВИЋ, Јелена. Етнички идентитет и замена језика у сефардској заједници у Београду. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2009.
  • RAJIĆ, Jelena; MARCOS BLANCO, Hugo. Gramática de la lengua española para serbiohablantes. Beograd: Zavod za udžbenike, 2009.
  • STOJANOVIĆ, Jasna. Špansko pozorište baroka. Beograd: Filološki fakultet, 2009 (1. izdanje), 2011 (2. izdanje).
  • IZQUIERDO-TODOROVIĆ, Silvia. Introducción a la Civilización Latinoamericana – Uvod u latinoameričku civilizaciju. Beograd: Megatrend univerzitet, 2005.
  • STOJANOVIĆ, Jasna. Servantes u srpskoj književnosti. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 2005.
  • Hammond, Robert M.; FILIPOVIĆ, Jelena. Fonética y fonología españolas para serbiohablantes. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 2004.
  • MARCOS BLANCO, Hugo. Breve historia de la literatura española contemporánea / Kratka istorija savremene španske književnosti. Belgrado: AECI / Embajada de España en Belgrado / Instituto Cervantes de Belgrado, 2004.
  • PAVLOVIĆ-SAMUROVIĆ, Ljiljana. Knjiga o Servantesu. Beograd: Naučna, 2002, 2004.
  • SOLDATIĆ, Dalibor. Prilozi za teoriju novog hispanoameričkog romana. Beograd: Filološki fakultet, Kragujevac: Nova svetlost, 2002.
  • SAVIĆ, Jelena M. Code-switching: Theoretical and methodological issues. Beograd: Filološki Fakultet, 1996.
  • PAVLOVIĆ-SAMUROVIĆ, Ljiljana. Leksikon hispanoameričke književnosti. Beograd: Savremena administracija, 1993.
  • PAVLOVIĆ-SAMUROVIĆ, Ljiljana; SOLDATIĆ, Dalibor. Španska književnost: Srednji vek i renesansa. Knjiga I, Sarajevo: Svjetlost, Beograd: Nolit, 1985.
  • PAVLOVIĆ-SAMUROVIĆ, Ljiljana. Don Kihot Migela de Servantesa. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1982.
  • IZQUIERDO-TODOROVIĆ, Silvia. Početni tečaj španskog jezika. Beograd: Naučna knjiga, 1979, 2006.
  • PAVLOVIĆ-SAMUROVIĆ, Ljiljana. Izbor tekstova iz književnosti španskog jezika XIX-og i XX-og veka, Beograd: Naučna knjiga, 1965, 1972, 1981.