Историјат Катедре за италијанистику

Почеци Катедре за италијанистику сежу још у године између I и II светског рата, иако је неких покушаја оснивања лектората за италијански језик било и пре I светског рата. Као почетак наставе узима се година 1930. када је професор Станко Шкерљ одржао прво предавање из италијанске књижевности, и то у оквиру Филозофског факултета у Београду, који је, све до 1961. године, када се одвојио самостални Филолошки факултет, обухватао и филолошке студије.

О правој, континуираној настави италијанског језика и књижевности може се, међутим, говорити тек у времену после II светског рата. Од тада па на даље Семинар за италијански језик, који је постојао у саставу Катедре за француски језик и књижевност (све до 1966. године када настаје самостална Катедра за италијанистику), почео је систематски да развија своје активности у наставном и научном смеру, уз непрекидно повећавање броја наставника и студената. Од тог периода непрекидно се усавршава наставна пракса у складу са новим методама учења и новим училима, развија се научна делатност која је посебно усмерена на истраживање културних и књижевних веза са Италијом.

У том вишедеценијском процесу стасавали су на Катедри, увећавали њен углед и квалитет, многи професори: од већ споменутог професора Шкерља, преко професора Миодрага Ибровца, Фране Накића-Војновића, у првим поратним деценијама, до Ероса Секвија, чије је дугогодишње руковођење Катедром било драгоцено за њено стабилизовање и напредовање. До тада је већ била формирана нова генерација наставника и сарадника који су модернизовали и додатно унапредили рад Катедре: професори Момчило Савић и Серђо Туркони, академици Никша Стипчевић и Иван Клајн. Они су били учитељи професорима и сарадницима који данас носе делатности Катедре на својим плећима. А о њима, пак, о њиховом досадашњем раду и текућим активностима може се прочитати на за то предвиђеном месту у овој презентацији.

Данашњу Катедру веома обогаћује присуство младих снага међу асистентима и лекторима, које њеном раду дају посебно важан елан, енергичност и отвореност. Сви чланови Катедре, и наставници и сарадници, библиотекари и секретар, у својим наставним, научним и другим редовним активностима показују примерну озбиљност и професионалност. Због тога није необично што је Катедра за италијанистику последњих година примала веома висок број студената (око 90 годишње), чиме се сврстала међу највеће катедре Филолошког факултета.

Катедра располаже учионицама за наставу, библиотеком са читаоницом, компјутерском собом, кабинетима за наставнике и сараднике. Велика већина тих просторија налази се на III спрату новог дела зграде Филолошког факултета.