Istorijat Katedre za italijanistiku

Počeci Katedre za italijanistiku sežu još u godine između I i II svetskog rata, iako je nekih pokušaja osnivanja lektorata za italijanski jezik bilo i pre I svetskog rata. Kao početak nastave uzima se godina 1930. kada je profesor Stanko Škerlj održao prvo predavanje iz italijanske književnosti, i to u okviru Filozofskog fakulteta u Beogradu, koji je, sve do 1961. godine, kada se odvojio samostalni Filološki fakultet, obuhvatao i filološke studije.

O pravoj, kontinuiranoj nastavi italijanskog jezika i književnosti može se, međutim, govoriti tek u vremenu posle II svetskog rata. Od tada pa na dalje Seminar za italijanski jezik, koji je postojao u sastavu Katedre za francuski jezik i književnost (sve do 1966. godine kada nastaje samostalna Katedra za italijanistiku), počeo je sistematski da razvija svoje aktivnosti u nastavnom i naučnom smeru, uz neprekidno povećavanje broja nastavnika i studenata. Od tog perioda neprekidno se usavršava nastavna praksa u skladu sa novim metodama učenja i novim učilima, razvija se naučna delatnost koja je posebno usmerena na istraživanje kulturnih i književnih veza sa Italijom.

U tom višedecenijskom procesu stasavali su na Katedri, uvećavali njen ugled i kvalitet, mnogi profesori: od već spomenutog profesora Škerlja, preko profesora Miodraga Ibrovca, Frane Nakića-Vojnovića, u prvim poratnim decenijama, do Erosa Sekvija, čije je dugogodišnje rukovođenje Katedrom bilo dragoceno za njeno stabilizovanje i napredovanje. Do tada je već bila formirana nova generacija nastavnika i saradnika koji su modernizovali i dodatno unapredili rad Katedre: profesori Momčilo Savić i Serđo Turkoni, akademici Nikša Stipčević i Ivan Klajn. Oni su bili učitelji profesorima i saradnicima koji danas nose delatnosti Katedre na svojim plećima. A o njima, pak, o njihovom dosadašnjem radu i tekućim aktivnostima može se pročitati na za to predviđenom mestu u ovoj prezentaciji.

Današnju Katedru veoma obogaćuje prisustvo mladih snaga među asistentima i lektorima, koje njenom radu daju posebno važan elan, energičnost i otvorenost. Svi članovi Katedre, i nastavnici i saradnici, bibliotekari i sekretar, u svojim nastavnim, naučnim i drugim redovnim aktivnostima pokazuju primernu ozbiljnost i profesionalnost. Zbog toga nije neobično što je Katedra za italijanistiku poslednjih godina primala veoma visok broj studenata (oko 90 godišnje), čime se svrstala među najveće katedre Filološkog fakulteta.

Katedra raspolaže učionicama za nastavu, bibliotekom sa čitaonicom, kompjuterskom sobom, kabinetima za nastavnike i saradnike. Velika većina tih prostorija nalazi se na III spratu novog dela zgrade Filološkog fakulteta.