Историјат Катедре за неохеленске студије

ИСТОРИЈАТ 1995–2009.

Катедра за неохеленске студије, или кратко Неохеленистика, тренутно је „најмлађа” на Филолошком факултету. Основана је 1995. године, што значи да је ове, 2022/23, уписана 27. генерација студената. Треба истаћи да је прва у земљи где се изучавају савремени грчки језик и књижевност на универзитетском нивоу.

ОСНИВАЊЕ КАТЕДРЕ

Наставно-научно веће Филолошког факултета донело је одлуку 3. јуна 1993. године да се оснује Катедра за неохеленске студије, а у оквиру ње и Група за грчки језик и књижевност. Наставни план и програм ове студијске групе Веће је утврдило на својој седници од 11. маја 1994. године. Образложење за оснивање Катедре за неохеленске студије саставили су професори Јован Деретић, Дарко Танасковић и Радојица Јовићевић. У развојној политици Филолошки факултет од свог оснивања тежио је да прошири спектар филологија које се на њемуизучавају и у томе је до сада постигао значајне резултате. Имајући у виду такву оријентацију, слободни смо да предложимо да се предузму потребни кораци за увођење неохеленских студија у наставни план и у програм научно-истраживачког рада Филолошког факултета. Грчки језик, којим говори народ пријатељске нам Грчке и Грци расути широм света, настао је у процесу развоја најстаријег културног језика Европе, старогрчког или хеленског.

Хеленске студије узете најшире обухватају стари или хеленски, средњи (византијски) и савремени грчки језик. Новогрчки језик повезан је с ранијом традицијом на двоструки начин, преко народног језика (димотики) који се природним путем развио из старогрчког и преко ученог језика (катаревуса) ослоњеног на књижевно наслеђе древне Хеладе и Византије. Неохеленске студије обухватају језик и културу треће етапе у развоју хеленске цивилизације која је дала огроман допринос свим областима материјалне и духовне културе. На новогрчком је створена богата књижевност чији почеци сежу до XI века. Књижевност обновљене Грчке у XIX и XX веку дала је плејаду великих песника, међу којима и два добитника Нобелове награде (Ј. Сеферис, О. Елитис), као и низ сјајних прозних писаца. Грчки језик и хеленска култура одиграли су несумњиву улогу у културној историји српског народа. Традиција стваралачких додира Срба и других јужносовенских народа са грчким светом почела је од досељења наших предака на Балкан и није престајала до наших дана, што се испољило у разним областима културног живота, у стварању првог нашег књижевног језика и најраније писане књижевности (рад Ћирила и Методија и каснији непрекидни утицаји Византије на нашу стару културу), у народној поезији, у развоју српског језика, у култрним везама наших писаца новијег времена са Грчком. Значајно је такође да рецепција духовног наслеђа античке Грчке код нас није ишла само посредно, преко Запада, него и непосредно, преко сталних културних додира нашег народа с Грцима. Византијска и неохеленска цивилизација чине окосницу како српско-грчких узајамности тако и балканолошких студија у свим областима, у историји, језику, религији, књижевности, уметности, народној култури. Без новогрчког не може се изучавати новија историја и култура балканских народа. На Филолошком факултету и у Србији проучавају се на универзитетском нивоу сви језици суседних народа и народа с којима смо непосредно комуницирали у разним периодима наше историје. Једино је новогрчки неоправдано остао по страни. Оснивањем Катедре за неохеленске студије отклонила би се та аномалија и испунила осетна празнина у нашој филологији. Сматрамо да се Београд афирмисао у XX веку као значајан центар за класичне хеленске студије, а постоје сви услови да то постане и за неохеленско наслеђе. Наставно-научно веће Универзитета у Београду на седници од 7. новембра 1994. године потврдило је одлуку о оснивању Катедре за неохеленске студије на основу захтева Филолошког факултета од 19. маја 1994, а предлог о оснивању детаљно је образложио тадашњи декан проф. др Слободан Грубачић.

РАЗВОЈ КАТЕДРЕ

Катедра за неохеленске студије је почела је с радом 1. октобра 1995 (шк.1995/1996). Наставно особље су чинили др Миодраг Стојановић, редовни професор, управник Катедре, и мр Персефони Поповић, лектор (од 2000. виши лектор). Било је предвиђено да се на Групу за неохеленске студије упише 25 студената, али је интересовање било тако велико да су уписана 42 студента. Сем ових четворогодишњих студија, грчки се могао учити и као изборни четворосеместрални предмет. Године 1997. изабран је асистент мр Дарко Тодоровић за предмете Класични грчки језик и Историја грчког језика и асистент приправник Јелена Фемић Касапис за вежбе у превођењу. Мр Предраг Мутавџић је школске 1998/99. године преузео наставу грчког као другог страног језика и део наставе предмета Основи балканологије. Касније држи курс лаографије у оквиру предмета Грчка књижевност И (2002–2003). Године 1998. мр Љиљана Вуловић примљена је за вишег лектора. Године 1999. дипломирала је прва генерација студената неохеленистике. Као свршени студенти Катедре изабрани су за асистенте-приправнике: Јелена Новаковић, која је прва дипломирала, за предмет Грчки језик (1999/2000), и Ивана Бајић за предмет Друштвена и културна историја Грчке (2002–2003). Школске 2002/2003. Министарство просвете и вера Републике Грчке послало је два лектора, мр Николаоса Дионисопулоса и мр Марију Кремиду, са циљем унапређивања наставе на Катедри. Године 2003. др Милена Јовановић је преузела наставу класичног грчког језика и грчке књижевности, а др Предраг Мутавџић изабран је у звање доцента за предмет Основи балканологије. Године 2005. на радно места асистента за предмет Увод у неохеленске студије изабрана је мр Ана Елаковић; године 2008. године изабрана је у звање доцента. Године 2005. примљена је као страни лектор Евангелија Захаропулу, а године 2006. Министарство просвете и вера Републике Грчке послало је лектора мр Апостолоса Трифилиса као изванредну подршку раду Катедре. Године 2006. др Дарко Тодоровић изабран је у звање доцента за предмет Историјска граматика грчког језика. Године 2007. Саша Ђорђевић је изабран за лектора, чије је даље студирање обезбедила Фондација Левендис и Министарство просвете и културе Републике Кипар. Имајући у виду велико интересовање студената за студије неохеленистике и велики број часова, Катедра се небројено пута обраћала декану Факултета, прво проф. Ратку Нешковићу, а после проф. Слободану Грубачићу са молбама да се реше питања кадрова и простора, на шта никада није стигао одговор, чак ни Комисије за развој, тако да су кадровске потребе решаване хонорарним ангажманима дипломираних студенатате неохеленистике, и то Војкана Стојичића, Дине Дотлић, Иване Милојевић и Јелене Габоровић. Њихова имена равноправно истичемо имајући у виду њихов допринос раду Катедре, који је обрнуто пропорционалан накнади за рад коју су добијали. Такав статус није нимало умањио њихов самопрегор, штавише успешно су завршили мастер студије и уписали се на докторске студије на Филолошком факултету БУ. Године 2009. Војкан Стојичић је изабран у звање лектора, док је Саша Ђорђевић изабран у звање асистента. Године 2010. Ивана Милојевић и Дина Дотлић изабране су у звање лектора, док је као сарадник ангажована Анка Рађеновић, студент докторских студија. Министарство просвете и вера Републике Грчке послало је 2008. године лекторку Спиридулу Тзувару, 2009. лектора Темистокла Гумаса, а 2010. лекторку Анастасију Георгантзопулу. Године 2011. др Милена Јовановић унапређена је у звање ванредног професора, док је мср Војкан Стојичић унапређен у звање вишег лектора. Године 2012. дипл. неохелениста Анка Рађеновић изабрана је у звање лектора. Министарство просвете и науке Републике Србије одобрило је ангажовање мр Полидороса Гораниса, страног лектора у академској 2011/2012. години. Осим тога, једино Катедра за неохеленске студије никада није имала стално запосленог ни секретара и библиотекара. Дипломирани неохелениста Милица Вучковић хонорарно је обављала послове секретара и библиотекара до 2010. године. Она је такође завршила мастер студије, са темом која је интердисциплинарна и у вези је са Филолошким факултетом, због чега је и помињемо. Дипломирани неохелениста Иван Грујић хонорарно је наставио од 2010. године да обавља послове библиотекара и секретара Катедре. Посебно треба истаћи сарадњу и допринос професора емеритуса Констандиноса Димадиса из Берлина (Freie Universität Berlin), председника Удружења европских неохелениста, професора емеритуса Статиса Ефстатијадиса из Центра са грчки језик у Солуну (Κέντρο Ελληνικής Γλώσσας) и Димитре Ефстатијадис, из истог Центра. Истичемо са захвалношћу велику подршку и помоћ Панделиса Вутуриса, професора Универзитета у Никозији, који је прихватио да буде ментор асистенту Саши Ђорђевићу, упућујући га свесрдно у истраживачки рад. Помињемо и помоћ коју су у настави грчког језика и књижевности пружили Јанис Галанопулос, научни сарадник на Катедри за педагогију Универзитета у Патри, Никос Цицимелис, аташе Амбасаде Грчке у Београду, и Елени Ангели, професор грчког језика. Највећу подршку у својим активностима Катедра је добијала од надлежних министарстава Републике Грчке и њене Амбасаде у Београду, особито од Његове Екселенције г. Христоса Панагопулоса. Године 2006. успостављена је сарадња са Фондацијом Левендис, чији је председник г. Георгос Карајоргис обезбедио мастер студије (Универзитет у Никозији) асистенту са наше Катедре Саши Ђорђевићу. То је била прилика да се успоставе везе са надлежним министарставима Републике Кипра и са њеном Амбасадом у Београду, особито са Његовом Екселенцијом г. Хомером Мавроматисом, чија спремност за сарадњу представља најдрагоценију подршку Катедри. Као резултат те подршке потписан је споразум о наменском коришћењу средстава која Катедра за неохеленске студије добија као донацију од Министарства просвете и културе републике Кипар (уговор у прилогу). Катедра блиско сарађује са Одељењем за класичне науке Филозофског факултета БУ, са Лекторатом за грчки језик Филозофског факултета у Нишу и са свим установама које могу допринети раду Катедре. Треба истаћи и сарадњу Катедре са грчким и кипарским банкама и другим предузећима у Србији, која су власништво предузетника из Грчке или са Кипра или су по неком другом основу у вези са ове две пријатељске земље.