Istorijat Katedre za neohelenske studije

ISTORIJAT 1995–2009.

Katedra za neohelenske studije, ili kratko Neohelenistika, trenutno je „najmlađa” na Filološkom fakultetu. Osnovana je 1995. godine, što znači da je ove, 2022/23, upisana 27. generacija studenata. Treba istaći da je prva u zemlji gde se izučavaju savremeni grčki jezik i književnost na univerzitetskom nivou.

OSNIVANJE KATEDRE

Nastavno-naučno veće Filološkog fakulteta donelo je odluku 3. juna 1993. godine da se osnuje Katedra za neohelenske studije, a u okviru nje i Grupa za grčki jezik i književnost. Nastavni plan i program ove studijske grupe Veće je utvrdilo na svojoj sednici od 11. maja 1994. godine. Obrazloženje za osnivanje Katedre za neohelenske studije sastavili su profesori Jovan Deretić, Darko Tanasković i Radojica Jovićević. U razvojnoj politici Filološki fakultet od svog osnivanja težio je da proširi spektar filologija koje se na njemuizučavaju i u tome je do sada postigao značajne rezultate. Imajući u vidu takvu orijentaciju, slobodni smo da predložimo da se preduzmu potrebni koraci za uvođenje neohelenskih studija u nastavni plan i u program naučno-istraživačkog rada Filološkog fakulteta. Grčki jezik, kojim govori narod prijateljske nam Grčke i Grci rasuti širom sveta, nastao je u procesu razvoja najstarijeg kulturnog jezika Evrope, starogrčkog ili helenskog.

Helenske studije uzete najšire obuhvataju stari ili helenski, srednji (vizantijski) i savremeni grčki jezik. Novogrčki jezik povezan je s ranijom tradicijom na dvostruki način, preko narodnog jezika (dimotiki) koji se prirodnim putem razvio iz starogrčkog i preko učenog jezika (katarevusa) oslonjenog na književno nasleđe drevne Helade i Vizantije. Neohelenske studije obuhvataju jezik i kulturu treće etape u razvoju helenske civilizacije koja je dala ogroman doprinos svim oblastima materijalne i duhovne kulture. Na novogrčkom je stvorena bogata književnost čiji počeci sežu do XI veka. Književnost obnovljene Grčke u XIX i XX veku dala je plejadu velikih pesnika, među kojima i dva dobitnika Nobelove nagrade (J. Seferis, O. Elitis), kao i niz sjajnih proznih pisaca. Grčki jezik i helenska kultura odigrali su nesumnjivu ulogu u kulturnoj istoriji srpskog naroda. Tradicija stvaralačkih dodira Srba i drugih južnosovenskih naroda sa grčkim svetom počela je od doseljenja naših predaka na Balkan i nije prestajala do naših dana, što se ispoljilo u raznim oblastima kulturnog života, u stvaranju prvog našeg književnog jezika i najranije pisane književnosti (rad Ćirila i Metodija i kasniji neprekidni uticaji Vizantije na našu staru kulturu), u narodnoj poeziji, u razvoju srpskog jezika, u kultrnim vezama naših pisaca novijeg vremena sa Grčkom. Značajno je takođe da recepcija duhovnog nasleđa antičke Grčke kod nas nije išla samo posredno, preko Zapada, nego i neposredno, preko stalnih kulturnih dodira našeg naroda s Grcima. Vizantijska i neohelenska civilizacija čine okosnicu kako srpsko-grčkih uzajamnosti tako i balkanoloških studija u svim oblastima, u istoriji, jeziku, religiji, književnosti, umetnosti, narodnoj kulturi. Bez novogrčkog ne može se izučavati novija istorija i kultura balkanskih naroda. Na Filološkom fakultetu i u Srbiji proučavaju se na univerzitetskom nivou svi jezici susednih naroda i naroda s kojima smo neposredno komunicirali u raznim periodima naše istorije. Jedino je novogrčki neopravdano ostao po strani. Osnivanjem Katedre za neohelenske studije otklonila bi se ta anomalija i ispunila osetna praznina u našoj filologiji. Smatramo da se Beograd afirmisao u XX veku kao značajan centar za klasične helenske studije, a postoje svi uslovi da to postane i za neohelensko nasleđe. Nastavno-naučno veće Univerziteta u Beogradu na sednici od 7. novembra 1994. godine potvrdilo je odluku o osnivanju Katedre za neohelenske studije na osnovu zahteva Filološkog fakulteta od 19. maja 1994, a predlog o osnivanju detaljno je obrazložio tadašnji dekan prof. dr Slobodan Grubačić.

RAZVOJ KATEDRE

Katedra za neohelenske studije je počela je s radom 1. oktobra 1995 (šk.1995/1996). Nastavno osoblje su činili dr Miodrag Stojanović, redovni profesor, upravnik Katedre, i mr Persefoni Popović, lektor (od 2000. viši lektor). Bilo je predviđeno da se na Grupu za neohelenske studije upiše 25 studenata, ali je interesovanje bilo tako veliko da su upisana 42 studenta. Sem ovih četvorogodišnjih studija, grčki se mogao učiti i kao izborni četvorosemestralni predmet. Godine 1997. izabran je asistent mr Darko Todorović za predmete Klasični grčki jezik i Istorija grčkog jezika i asistent pripravnik Jelena Femić Kasapis za vežbe u prevođenju. Mr Predrag Mutavdžić je školske 1998/99. godine preuzeo nastavu grčkog kao drugog stranog jezika i deo nastave predmeta Osnovi balkanologije. Kasnije drži kurs laografije u okviru predmeta Grčka književnost I (2002–2003). Godine 1998. mr Ljiljana Vulović primljena je za višeg lektora. Godine 1999. diplomirala je prva generacija studenata neohelenistike. Kao svršeni studenti Katedre izabrani su za asistente-pripravnike: Jelena Novaković, koja je prva diplomirala, za predmet Grčki jezik (1999/2000), i Ivana Bajić za predmet Društvena i kulturna istorija Grčke (2002–2003). Školske 2002/2003. Ministarstvo prosvete i vera Republike Grčke poslalo je dva lektora, mr Nikolaosa Dionisopulosa i mr Mariju Kremidu, sa ciljem unapređivanja nastave na Katedri. Godine 2003. dr Milena Jovanović je preuzela nastavu klasičnog grčkog jezika i grčke književnosti, a dr Predrag Mutavdžić izabran je u zvanje docenta za predmet Osnovi balkanologije. Godine 2005. na radno mesta asistenta za predmet Uvod u neohelenske studije izabrana je mr Ana Elaković; godine 2008. godine izabrana je u zvanje docenta. Godine 2005. primljena je kao strani lektor Evangelija Zaharopulu, a godine 2006. Ministarstvo prosvete i vera Republike Grčke poslalo je lektora mr Apostolosa Trifilisa kao izvanrednu podršku radu Katedre. Godine 2006. dr Darko Todorović izabran je u zvanje docenta za predmet Istorijska gramatika grčkog jezika. Godine 2007. Saša Đorđević je izabran za lektora, čije je dalje studiranje obezbedila Fondacija Levendis i Ministarstvo prosvete i kulture Republike Kipar. Imajući u vidu veliko interesovanje studenata za studije neohelenistike i veliki broj časova, Katedra se nebrojeno puta obraćala dekanu Fakulteta, prvo prof. Ratku Neškoviću, a posle prof. Slobodanu Grubačiću sa molbama da se reše pitanja kadrova i prostora, na šta nikada nije stigao odgovor, čak ni Komisije za razvoj, tako da su kadrovske potrebe rešavane honorarnim angažmanima diplomiranih studenatate neohelenistike, i to Vojkana Stojičića, Dine Dotlić, Ivane Milojević i Jelene Gaborović. Njihova imena ravnopravno ističemo imajući u vidu njihov doprinos radu Katedre, koji je obrnuto proporcionalan naknadi za rad koju su dobijali. Takav status nije nimalo umanjio njihov samopregor, štaviše uspešno su završili master studije i upisali se na doktorske studije na Filološkom fakultetu BU. Godine 2009. Vojkan Stojičić je izabran u zvanje lektora, dok je Saša Đorđević izabran u zvanje asistenta. Godine 2010. Ivana Milojević i Dina Dotlić izabrane su u zvanje lektora, dok je kao saradnik angažovana Anka Rađenović, student doktorskih studija. Ministarstvo prosvete i vera Republike Grčke poslalo je 2008. godine lektorku Spiridulu Tzuvaru, 2009. lektora Temistokla Gumasa, a 2010. lektorku Anastasiju Georgantzopulu. Godine 2011. dr Milena Jovanović unapređena je u zvanje vanrednog profesora, dok je msr Vojkan Stojičić unapređen u zvanje višeg lektora. Godine 2012. dipl. neohelenista Anka Rađenović izabrana je u zvanje lektora. Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije odobrilo je angažovanje mr Polidorosa Goranisa, stranog lektora u akademskoj 2011/2012. godini. Osim toga, jedino Katedra za neohelenske studije nikada nije imala stalno zaposlenog ni sekretara i bibliotekara. Diplomirani neohelenista Milica Vučković honorarno je obavljala poslove sekretara i bibliotekara do 2010. godine. Ona je takođe završila master studije, sa temom koja je interdisciplinarna i u vezi je sa Filološkim fakultetom, zbog čega je i pominjemo. Diplomirani neohelenista Ivan Grujić honorarno je nastavio od 2010. godine da obavlja poslove bibliotekara i sekretara Katedre. Posebno treba istaći saradnju i doprinos profesora emeritusa Konstandinosa Dimadisa iz Berlina (Freie Universität Berlin), predsednika Udruženja evropskih neohelenista, profesora emeritusa Statisa Efstatijadisa iz Centra sa grčki jezik u Solunu (Κέντρο Ελληνικής Γλώσσας) i Dimitre Efstatijadis, iz istog Centra. Ističemo sa zahvalnošću veliku podršku i pomoć Pandelisa Vuturisa, profesora Univerziteta u Nikoziji, koji je prihvatio da bude mentor asistentu Saši Đorđeviću, upućujući ga svesrdno u istraživački rad. Pominjemo i pomoć koju su u nastavi grčkog jezika i književnosti pružili Janis Galanopulos, naučni saradnik na Katedri za pedagogiju Univerziteta u Patri, Nikos Cicimelis, ataše Ambasade Grčke u Beogradu, i Eleni Angeli, profesor grčkog jezika. Najveću podršku u svojim aktivnostima Katedra je dobijala od nadležnih ministarstava Republike Grčke i njene Ambasade u Beogradu, osobito od Njegove Ekselencije g. Hristosa Panagopulosa. Godine 2006. uspostavljena je saradnja sa Fondacijom Levendis, čiji je predsednik g. Georgos Karajorgis obezbedio master studije (Univerzitet u Nikoziji) asistentu sa naše Katedre Saši Đorđeviću. To je bila prilika da se uspostave veze sa nadležnim ministarstavima Republike Kipra i sa njenom Ambasadom u Beogradu, osobito sa Njegovom Ekselencijom g. Homerom Mavromatisom, čija spremnost za saradnju predstavlja najdragoceniju podršku Katedri. Kao rezultat te podrške potpisan je sporazum o namenskom korišćenju sredstava koja Katedra za neohelenske studije dobija kao donaciju od Ministarstva prosvete i kulture republike Kipar (ugovor u prilogu). Katedra blisko sarađuje sa Odeljenjem za klasične nauke Filozofskog fakulteta BU, sa Lektoratom za grčki jezik Filozofskog fakulteta u Nišu i sa svim ustanovama koje mogu doprineti radu Katedre. Treba istaći i saradnju Katedre sa grčkim i kiparskim bankama i drugim preduzećima u Srbiji, koja su vlasništvo preduzetnika iz Grčke ili sa Kipra ili su po nekom drugom osnovu u vezi sa ove dve prijateljske zemlje.