Форум о професионалној оријентацији

Шта могу да радим са дипломом Опште књижевности и теорије књижевности?

Док будете размишљали да ли да упишете студије Опште књижевности и теорије књижевности, руководићете се, без сумње, и очекивањима која имате од своје будуће каријере. Шта ћу моћи да радим када завршим ове студије? За која занимања ћу бити оспособљен(а)? Које ће ми професионалне могућности отворити диплома ових студија? Да бисмо вам одговорили на ова важна питања, обратили смо се за помоћ нашим свршеним студенткињама и студентима. Упитали смо их какве су каријере остварили по окончању студија на нашој Катедри и да ли сматрају да смо их довољно припремили за професионалне изазове с којима су се на свом каснијем путу сусретали. Овом приликом нисмо анкетирали тек свршене дипломце, већ оне који су имали довољно времена да развију своје каријере. Истовремено, обратили смо се првенствено студентима који су своје каријере правили у времену транзиције, дакле у економски изазовној клими, не само за нашу већ и за многе друге хуманистичке професије.

Поставили смо им следећа питања:

• Где сте сада и шта сада радите?
• На који начин су студије Опште књижевности утицале на вашу каријеру и живот уопште?
• Имате ли неки савет за актуелне студенте Опште књижевности или за оне који намеравају да ове студије упишу?

Добили смо много занимљивих и корисних одговора. Из свих њих, узетих заједно, јасно се искристалисала следећа ствар: диплома Опште књижевности и теорије књижевности оспособљава студенте за веома широк спектар послова, како у области традиционалних хуманистичких занимања, тако и у области нових занимања која се тек развијају под утицајем савремених технологија. Студенткиње и студенти које смо анкетирали запослени су у издаваштву, у медијима и културним делатностима, на домаћим и страним универзитетима, у библиотекама, школама. Осим тога, многи од њих успешно су се остварили у уметничким позивима, у књижевности, у позоришту, и на филму, а неки су наставили да се усавршавају у науци. Најбољу представу о могућностима које вам у даљој професионалној каријери пружају ове студије стећи ћете из одговора наших дипломаца; зато вам препоручујемо да их све прочитате. У њима ћете наћи и неке савете који вам могу бити корисни и на самим студијама, а и касније. Захваљујемо се свима који су одговорили на нашу анкету и својим размишљањима допринели представљању наше Катедре из угла самих студената.

АКАДЕМСКА КАРИЈЕРА

ПРОФЕСОР СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Где сте сада и шта сада радите?

Након завршених основних студија Опште књижевности на Филолошком факултету Универзитета у Београду (2001), магистрирао сам (2003) и докторирао (2006) на славистичкој катедри Универзитета у Нотингему где тренутно радим као ванредни професор. Моја научна интересовања обухватају књижевне представе егзила и културни простор Средње Европе.

На који начин су студије Опште књижевности утицале на вашу каријеру и живот уопште?

Студије Опште књижевности, са својим амбициозним програмом и заиста изванредним професорима, дубоко су и трајно утицале на мој живот и каријеру. Најпре, током самих студија, док је држава проживљавала агонију ратова, спољне изолације и ауторитаризма, студије Опште књижевности су ми помогле да успоставим политичку али и естетску дистанцу у односу на овај конвулзивни период наше историје. Од старогрчке комедије, преко Шекспирових драма, до Сартра и Бекета, упознао сам цео распон друштва и моћ људског духа да кроз књижевност истовремено упризори историјски конфликт и да му се подсмехне и издигне изнад њега. Такође, након завршетка студија, историјске поетике и савремене књижевне теорије из програма Опште књижевности показале су се као драгоцени органон за мој научни рад и обезбедиле ми знатне предности у британској универзитетској заједници. Све оно чиме сам се бавио у својим каснијим истраживањима, и што и данас покушавам да пренесем својим студентима, засновано је на идеји једне сасвим специфичне сврховитости књижевности, која је утемељена кроз студије Опште књижевности. Другим речима, ове студије су ми на најбољи начин помогле да постигнем управо оно што је смисао сваког хуманистичког програма: да боље разумем своје време и да нађем своје место у том времену.

Имате ли неки савет за актуелне студенте Опште књижевности или за оне који намеравају да ове студије упишу?

Nulla dies sine linea (ниједан дан без ретка): будите постојани у читању ― али и писању ― и напредоваћете сваког дана, макар и полако. Ово животно правило нигде није очигледније него у студијама Опште књижевности које захтевају много стрпљења и доследности, али заузврат обезбеђују богатство које остаје за цео живот. Има много ствари које бих са ове дистанце променио у свом животу, али када бих имао могућност да поново бирам своје универзитетске студије, без размишљања бих поново изабрао Општу књижевност!

Владимир Зорић

 

ПРОФЕСОР ЕНГЛЕСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Где сте сада и шта сада радите?

Тренутно сам професор енглеске књижевности на Универзитету у Катару и управо се спремам да пређем на англистичку катедру Универзитета Лингнан у Хонг Конгу где сам недавно добио посао. Претходно сам радио на Кембриџу и Колеџу Хемпшир у САД. Углавном се бавим научним радом у области упоредне историје романа. Управо сам у Америци објавио књигу о образовном роману деветнаестог и двадесетог века.

На који начин су студије Опште књижевности утицале на вашу каријеру и живот уопште?

Мислим да су студије Опште књижевности и теорије књижевности пресудно утицале на то што сам успео да наставим каријеру у иностранству. Пошто сам дипломирао и магистрирао на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности пријавио сам се за докторске студије на више америчких универзитета, и примљен сам, између осталог, на Катедру за упоредну књижевност на Јејлу, где сам и докторирао. Мислим да ми је необично широко образовање које нуде студије опште књижевности веома помогло. Сећам се да сам се на докторским студијама далеко лакше кретао кроз историју европске књижевности од антике до двадесетог века него моје колеге које су основне студије завршиле у Америци. Осим тога, нисам једини који је успео да упише докторске студије на врхунском универзитету. Отприлике у исто време, неколико мојих колега отишло је на докторске студије на универзитетима као што су Колумбија у Њујорку и Универзитет Висконсин у Медисону.

Имате ли неки савет за актуелне студенте Опште књижевности или за оне који намеравају да ове студије упишу?

Nulla dies sine linea Уколико некога занима наука о књижевности (и наравно бављење другим књижевностима осим српске), рекао бих да у Србији за то нема бољег места од Катедре за општу књижевност. Када је, пак, реч о запослењу након завршених основних студија, мислим да ту ствари стоје боље него што се обично мисли. Мада се често претпоставља да су шансе за запослење након завршених студија књижевности лоше, ситуација у пракси је доста другачија. Свршени студенти опште књижевности поседују и широко образовање и низ конкретних компетенција које су од користи послодавцима – писмени су (што у данашње време није мала ствар) и имају развијену способност да обраде и синтетизују велику количину различитих информација. Студије Опште књижевности не могу се завршити пуким меморисањем садржаја из уџбеника, већ траже темељно проучавање примарних и секундарних извора, као и извођење сопствених закључака. Када још томе додате знање страних језика које свршени студенти опште књижевности поседују, добијате некога ко је способан за различите аналитичке задатке и ко је добро припремљен да се прилагоди различитим захтевима. Мислим да се то види и у пракси. Међу дипломцима Опште књижевности које лично познајем има, поред научника и књижевника, и доста новинара водећих медија, као и људи који раде у издаваштву, маркетингу, администрацији и библиотекарству.

Александар Стевић

 

ПРОГРАМЕР СОФТВЕРА И СТУДЕНТ МАСТЕР СТУДИЈА ФИЛОЗОФИЈЕ

Студије Опште књижевности сам започео крајем 2011. године и наредних шест година провео сам на првом спрату Филолошког факултета, углавном лутајући кроз студијски курикулум између чувене слушаонице 128 и библиотеке Опште књижевности. Знајући шта ме чека након завршетка студија, самообразовањем сам се преусмерио ка аутоматском тестирању софтвера и програмирању тестова за софтвер. У тој бранши ми није требало много времена да нађем посао, али не због знања стеченог самообразовањем, већ због онога чему ме је Општа научила. Ако је веровати надређенима, из сада већ некадашње фирме, оно што је пресудило при избору мене за новог члана „QS“ (Qualysoft International) тима је елоквенција, разборитост и то што умем чути, разумети, па и прочитати саговорника и контекст у којем се налазим. По њиховим речима, њима не треба само неко ко би знао да програмира, јер за то им не би требало много да некога чак и од нуле обуче, већ неко, ко би могао у пословној комуникацији да придобије већи број квалитетних клијената. Тада сам се придружио тиму у којем је, поред мене, радило и још неколико музиколога, економиста и програмера; док нам је надређени био Мађар, по образовању дипломирани професор мађарске књижевности, али и математике. Тада сам сазнао да у основи целокупног тржишта рада и устројства ИТ система, не стоје само програмери, већ, и пре свега, они који би знали како да са клијентима ИТ индустрије изађу на крај. Међутим, Qualysoft сам напустио после 8 месеци рада, јер сам добио стипендију за наставак студија на Филозофском факултету у Санкт Петербургу, тако да већ другу годину проводим у културној престоници Русије, изучавајући оно што волим и са пуним уверењем да ће, након завршених мастер студија у Русији, за мене бити квалитетног простора на тржишту рада, било у оквирима струке или не. Али шта је то струка након Опште књижевности? С обзиром на то да нас на Општој књижевности уче да читамо, ако је веровати речима једног од професора, онда је наша струка тамо где постоји потреба да се нешто прочита, био то контекст, проблем, друштво, човек или, пак, клијент. И данас, након девет година од уписивања студија, одговорићу вам на питање на које су, након што сам уписивао факултет, мени одговарали дипломци Опште књижевности: Да се вратите кроз време у дане одлучивања који факултет уписати, шта бисте изабрали? Изабрао бих исто – Општу књижевност.

Бојан Опачић

 

ПРОФЕСОР КОМПАРАТИВНЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Где сте сада и шта сада радите?

Радим као доцент на катедри за Општу и примењену филологију универзитета National Research University Higher School of Economics (Национальный исследовательский университет Высшая школа экономики) у Москви, Русија. Дакле, тренутно живим у Москви.

На који начин су студије Опште књижевности утицале на вашу каријеру и живот уопште?

Студије Опште књижевности су свакако суштински утицале на моју каријеру као и на даљи ток мог живота. После завршених основних студија уписала сам се на мастер студије из области Француске књижевности на универзитету Сорбона у Паризу (што сам и желела од самог почетка основних студија). За време и после мастер студија издржавала сам се радећи послове који немају много везе са струком, но то је, као и саме студије, било важно искуство у мом животу. Неколико година касније сам добила научну стипендију (франкојезичног) Лувенског универзитета у Белгији на којем сам 2016. године успешно одбранила докторску дисертацију на тему руско-француско-белгијских културних и литерарних трансфера и рецепције руске књижевности у франкофоној Белгији у периоду између 1880. и 1940. Мастер теза ми је такође била посвећена француско-руским литерарно-културним везама. Имала сам срећу да одмах након тога будем ангажована као доцент у Москви на универзитету Higher School of Economics где предајем, између осталог, предмете као што су «Савремена академска култура франкојезичних земаља» и «Историја културних контаката и трансфер идеја између Истока и Запада». Наравно, за све ово је било потребно време, много рада и стрпљења, ниједна врата се, по мом мишљењу, не отварају аутоматски. Напослетку, постигла сам некакав спој разних култура у себи за шта су студије Опште књижевности била добра основа. Оне су ме негде утврдиле у мојим афинитетима ка француској и руској књижевности и култури, а мој даљи живот ми је чудноватим путем омогућио спајање управо та два света не само у професионалном већ и у сваком смислу.

Имате ли неки савет за актуелне студенте Опште књижевности или за оне који намеравају да ове студије упишу?

Ја сам неко ко тешко прихвата немогућност или ограничење, те када ми се и учини да је нешто што желим немогуће ја кренем у правцу тог «немогућег». Можда због ове особине нисам позвана да дајем савет другима, но ипак сматрам да скоро сваки човек има неки таленат који би требало да следи. У мом животу се показало, не једном него више пута, да је корисно остати «веран» неким својим дубоким жељама и својој радозналости. Кад год сам следила оно што сам желела, врата су се отварала (иако, понављам, не аутоматски) – али битно је да нисам одустајала. Тако да, некоме ко се двоуми да ли да упише Општу књижевност, рекла бих просто: «Ако Вам неко и каже да је ‘непрактично’ или ‘непрофитабилно’ студирати светску књижевност, ипак се руководите оним што Ви лично осећате, нарочито ако сте особа која није склона да брзо попусти пред евентуалним препрекама». Данас је уосталом појам профитабилних студија крајње дискутабилан и мислим да је штета одлучивати о будућим студијама руководећи се примарно логиком профитабилности. Саветовала бих такође онима који студирају или се спремају за студије Опште књижевности, да у оквирима ових студија искористе могућност усавршавања светских језика (енглеског, немачког, француског, руског, шпанског итд.) на Филолошком факултету у Београду. Не желим да се из написаног стекне утисак да је једини или најбољи начин да се успе после студија Опште књижевности – одлазак у иностранство, тим пре што се више мојих колега у Србији успешно бави послом у струци. Ја сам отишла у иностранство из разлога који нису егзистенцијалне природе и немају никакве везе са профитабилношћу или непрофитабилношћу. Једноставно сам пратила неку своју радозналост и глад за другим културама, како је рекла једна руска принцеза, емигранткиња, чије сам дело истраживала. Уосталом, тај физички излазак из сопствене културе ми је омогућио да јој се на диван начин вратим и константно враћам као и да је спознам и заволим на један дубљи начи

Светлана Чечовић

 

КУЛТУРА И ИЗДАВАШТВО

УРЕДНИК КЊИЖЕВНОГ ПРОГРАМА

Где сте сада и шта сада радите?

У Дому културе „Студентски град“. Уредница Књижевног програма.

На који начин су студије Опште књижевности утицале на вашу каријеру и живот уопште?

Прво сам радила као новинарка културе на телевизији. Тамо сам видела да је моје знање шире него што га има већина новинара и схватила да се основе бављења новинарством могу врло лако и брзо савладати, али не и оно што смо ми читали и учили на нашим студијама.

Имате ли неки савет за актуелне студенте Опште књижевности или за оне који намеравају да ове студије упишу?

Мислим да је управо ово што нам се дешава, крајње неочекивана пандемија с неизвесним исходом, најбоља порука младим људима јер показује да ниједна ствар на свету није ничим гарантована, да оно што је до јуче изгледало као савршено уређен механизам више не функционише. Тако и наше студије, које никада нису обећавале материјално богатство, могу донети потпуно неочекивана богатства. А и без великих промена светских поредака, оне свакако омогућавају послове у много друштвених делатности. Ја сам радила и као новинарка и као менаџерка за односе с јавношћу и сад као уредница. Сумњам да би ми ту ширину и сналажење у свим тим областима донела иједна друга студијска група.

Тамара Митровић

 

УРЕДНИК, БИБЛИОТЕКАР И ОРГАНИЗАТОР ПРОГРАМА У КУЛТУРИ

Где сте сада и шта сада радите?

После студија вратила сам се у свој родни град Краљево, где од 2003. године радим у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани”, као уредник у Издавачкој делатности. Већ из овога некако проистиче да сам се током последњих готово две деценије бавила двама различитим а опет повезаним пословима – пословима библиотекара и уредника. Као библиотекар (стручни испит из библиотекарства положила сам 2014. године), радим на ономе што се означава као културно-образовна делатност: организујем књижевне и едукативне програме, водим (како се некада говорило или модерним језиком речено модерирам) сусрете са писцима, учествујем у активностима које организујемо са циљем промовисања књиге и читања (многе од њих усмерене су ка деци и младима). Захваљујући овом ангажовању била сам у прилици да се сусретнем и сарађујем са многим нашим (и понеким страним) савременим ауторима али и личностима из јавног живота.

Па ипак иако ово звучи прилично занимљиво (активно, са много могућности), оно што ме истински испуњава јесте мој уреднички рад. Најпре сам почела као оперативни уредник у редакцији часописа Повеља, што ми је пружило прилику да савладам неке нове вештине (нпр. научим неколико програма који се баве припремом текста за штампу) и полако упознам савремену српску књижевност са којом се на студијама и нисам превише сусретала (сећам се једног гостовања Драгана Великића на нашој катедри и испита код проф. Михајла Пантића на коме је треће питање било: дело по избору из савремене српске књижевности – мој избор је био Опсада цркве Светога Спаса Горана Петровића, који ми је недуго потом постао главни уредник!). Већина имена ми је била непозната, опусе сам познавала још мање, али пошто смо ми професионални читаоци, врло брзо сам упливала и у ове воде. У Редакцији сам се први пут сусрела и са лекторским знацима (дочекали су ме на радном столу) и усавршила се у ономе што ми и данас представља значајан извор прихода (лектура и коректура).

Временом сам добила најпре рубрике у часопису а потом и библиотеке које уређујем. Пошто сам завршила теорију књижевности, природно је било да моја надлежност буду књижевне студије, прикази односно књижевна критика, есеји и сл. До данас је у Библиотеци Посед поетике објављено близу 20 књига (неке од њих су приређене магистарске и докторске дисертације наших колега са Филолошког) а у Библиотеци Поезија настаје 6. Рад на овим књигама представља за мене истински професионални ужитак, јер иако су нам трибине и промоције и те како потребни, оно што једино остаје и што се заиста рачуна јесу књиге!

На који начин су студије Опште књижевности утицале на вашу каријеру и живот уопште?

Мислим да је управо ово што нам се дешава, крајње неочекивана пандемија с неизвесним исходом, најбоља порука младим људима јер показује да ниједна ствар на свету није ничим гарантована, да оно што је до јуче изгледало као савршено уређен механизам више не функционише. Тако и наше студије, које никада нису обећавале материјално богатство, могу донети потпуно неочекивана богатства. А и без великих промена светских поредака, оне свакако омогућавају послове у много друштвених делатности. Ја сам радила и као новинарка и као менаџерка за односе с јавношћу и сад као уредница. Сумњам да би ми ту ширину и сналажење у свим тим областима донела иједна друга студијска група.

Имате ли неки савет за актуелне студенте Опште књижевности или за оне који намеравају да ове студије упишу?

Дубоко верујем да није толико важно да ли се образујете за неко „профитабилно” занимање колико је важно да то што студирате волите јер ћете само тако сутра бити успешни у ономе што радите а посао доживљавати не као обавезу и нужно зло већ као део свога бића и нешто што вас испуњава и чини неодвојиви део ваше личности. И двадесет година касније поново бих изабрала исто! Често говорим људима који ме окружују како радим најлепши посао на свету: читам књиге! И сваки пут када помислим како не радим довољно, како сам се олењила и препустила свакодневној рутини, погледам на полице са књигама у чијем настајању сам и ја, макар једним малим делом, учествовала, и знам да је то права ствар!

Ана Гвозденовић

 

УРЕДНИК У ИЗДАВАЧКОЈ КУЋИ

Где сте сада и шта сада радите?

Живим и радим у Београду. Након основних студија на групи за Општу књижевност са теоријом књижевности уписала сам и завршила и мастер студије на истој групи. Током мастер студија почела сам да радим као уредница у издавачкој кући „Дарма Букс“ (Darma Books), где радим и сада.

На који начин су студије Опште књижевности утицале на вашу каријеру и живот уопште?

Оно што је предност и мана ових студија је то што знање током њих стичете безинтересно. Пошто не постоји одређена професија за коју се спремате, све што учите учите у свој комплексности тог предмета, без редуковања на практичнију верзију. Због тога сам током студија учила да размишљам на комплексније начине, и то често путем књижевног текста који је такође несводив. Мислим да је безинтересно учење један од начина да се промени тип размишљања. Мана, и друга страна таквог приступа могла би се описати као непрактичност тог знања, односно неприпремљеност дипломираног теоретичара опште књижевности за изазове стварне професије. Не жалим због оваквих особина студија зато што су мени конкретно одговарале, будући да сам студије уписала како бих проучавала књижевност у њеним различитим аспектима, и углавном са очекивањем да ћу стећи некакво целовито хуманистичко образовање, које сам, како ми се чини, стекла. Имам утисак да ниједна друга студијска група за књижевност нема боље и занимљивије курсеве ни компентетније професоре.

Имате ли неки савет за актуелне студенте Опште књижевности или за оне који намеравају да ове студије упишу?

Нисам сигурна да сам у позицији да дајем целовит савет али могу да пренесем своје искуство. Запошљавање након ових студија је компликовано, углавном зато што нисте сигурни за које послове бисте могли да покушате да се пријавите. Требало би да покушате да се пријавите на што више њих, и да гледате различите позиције у култури и размотрите их. Имајте на уму да све те послове раде само људи као што сте и ви, и не бојте се њиховог ауторитета. Размислите о лектури, превођењу, новинарству, раду у медијима, раду у културним институцијама. Мислим да није безначајно да споменем да је увек добро ако дођете до људи са неким одређеним предлогом, на пример, предложите малом издавачу одређеног профила да изда књигу коју бисте ви превели и написали предговор. Вероватно ћете у почетку радити много више него што ћете зарађивати и могуће је да ћете се осећати фрустрираним, будући да је рад у култури углавном рад „на дуге стазе“, тако да би и на то требало бити припремљен. Уколико вам се чини да не владате сасвим вештинама потребним за неку професију која вас занима, покушајте да питате људе који се тиме баве да вам дају неке практичне савете (на пример, уколико планирате да преводите, покушајте да што више овладате жељеним језиком, проучавајте хваљене преводе са њега, читајте о проблемима превођења итд.).

Маша Томановић

 

УРЕДНИК САЈТА У ИЗДАВАЧКОЈ КУЋИ И ПРЕВОДИЛАЦ

Где сте сада и шта сада радите?

Радим као уредник садржаја на сајту издавачке куће Лагуна. У Лагуну сам ушла 2010. као PR куће, затим сам била оперативни уредник скоро три године, а ускоро ће бити три године како радим као уредник сајта, рубрике #Bukmarker. Проналазим на страним сајтовима садржаје који прате Лагунина издања, али и креирам нове, пишем текстове, радим интервјуе са писцима и слободна сам да креирам било какав садржај, видео, аудио или писани који сматрам да је афирмативан за ауторе и издања. Радим и као уредник са појединим домаћим ауторима, а често добијам и француске наслове на процену издавачког потенцијала.

Такође преводим са француског језика, углавном савремене ауторе. Почела сам 2004. за Плато, па за Геoпоетику, сада повремено за Лагуну. На сајту COBISS има преко 40 погодака кад се укуца моје име.

На који начин су студије Опште књижевности утицале на вашу каријеру и живот уопште?

Много! Прво, научила сам да читам. За себе увек кажем да сам школован и професионалан читалац. Имам довољно класичног образовања да могу да донесем естетски и критички суд о књижевном делу, како о томе да ли је вредно, тако и о његовом комерцијалном потенцијалу. И уопште, инфицираност књижевношћу је остала константа у мом животу. Имала сам среће да сам одмах након завршених студија почела да радим у књижари Плато као књижар. Онда ми је понуђено да радим лектуре, а онда и преводе књига. За Плато и Геопоетику сам у неколико наврата посредовала у преговорима за откуп права за стране/француске наслове. За Плато сам радила кратко и PR и вероватно сам прва у тој области код нас, јер се до тада нико тиме није бави на тај начин.

Кад сам ушла у Лагуну, научила сам много још много тога о томе како функционише велика издавачка кућа. Али и како се развија. Од куће која је 1999. објављивала само једног аутора и скромно почела, данас је гигант који издаје бестселере, али има и пробрана издања за оне који знају да потраже издања која нису само комерцијална.

Имате ли неки савет за актуелне студенте Опште књижевности или за оне који намеравају да ове студије упишу?

Читајте и пишите. Будите радознали и отворених схватања. Иако сам имала једну епизоду у којој је реакција једног угледног професора на мој предлог да пишем семинарски о латиноамеричком буму звучала овако: „Зар вас занима књижевност тоталитарног режима?“, такав арогантан став је изазвао у мени само тихи инат и још веће интересовање за ту књижевност. Тако и ви: будите радознали, без предрасуда, читајте и добро и лоше како бисте знали после боље да процените шта је заиста добро.

Ивана Мисирлић

 

ЛЕКТОР У ИЗДАВАЧКОЈ КУЋИ

Где сте сада и шта сада радите?

Зовем се Ана Подкрајац (раније сам била Ђукић). Имам 37 година, живим и радим у Београду. Студирала сам од 2002. до 2007. и одмах сам се запослила. Од 2010. радим у редакцији књига и часописа ЈП „Службени гласник“ као лектор. Хонорарни сам лектор и других издавачких кућа, стручних тимова и агенција.

На који начин су студије Опште књижевности утицале на вашу каријеру и живот уопште?

Утицале су суштински на све аспекте мог бића, уверена сам више него било шта друго што сам искусила и што ме је васпитавало. Имала сам срећу да их упишем – једине студије које сам желела – подстакнута само својом романтичном представом о њима (представом без праве представе јер њу нема нико док не доживи) и свесна тога да их желим по сваку цену, чак и толику да сам спремна да у животу радим било шта и тако некако физиолошки опстанем. Истина је да сам између свог првог радног места (наставник енглеског језика за ниже разреде основне школе) и овог садашњег, могу га назвати трајним професионалним смером, две године заиста радила свашта, али је то време такође било добро, важно и педагошки непроцењиво. Током студија – а биле су то године најнапорнијег рада који сам уложила – утврдила сам вредносне, естетске и карактерне границе своје личности. Оно што ми се касније дешавало било је сазревање али у том домену, без лутања и без несигурности. Када бих поново имала 19 година, а своје садашње искуство, без премишљања, изабрала бих исте студије. Мислим да то најбоље потврђује њихов значај и утицај на моје све.

Имате ли неки савет за актуелне студенте Опште књижевности или за оне који намеравају да ове студије упишу?

Савет који бих са задовољством дала свим будућим и садашњим студентима Опште књижевности није оригиналан, чак није ни мој. Реч је о парафрази савета који је мојој генерацији, тада студентима прве године, дала дивна Јелена Пилиповић. Рекла нам је да нипошто не одустајемо када нам буде тешко, да не остављамо студије напола завршене односно незавршене, већ да истрајемо да би нас на крају успокојиле. Тако је и било. Оне управо то чине, а не посао, како се погрешно верује. Посао нас упошљава, нема ту много места за лепоту, још мање за мир.

Ана Ђукић Подкрајац

 

МЕНАЏЕР ЗА ПРАВА У ИЗДАВАЧКОЈ КУЋИ

Где сте сада и шта сада радите?

Након завршетка студија нашла сам посао у издавачкој кући CLIO, где сам прво радила као секретар Форума читалаца, а затим као секретар редакције и менаџер за права. Тамо сам провела 9 година, а тренутно за CLIO хонорарно радим као менаџер за права.

На који начин су студије Опште књижевности утицале на вашу каријеру и живот уопште?

Студије Опште књижевности уписала сам из љубави према књижевности, не размишљајући много о томе чиме ћу се касније бавити. Да се определим за тај, а не за неки други смер на књижевности, утицао је и студијски програм који је омогућавао да слушамо предавања из историје уметности, естетике, да поред енглеског учимо и други страни језик итд. У даљем школовању веома ми је помогло широко знање стечено на студијама Опште књижевности: најпре на мастер, а затим и на докторским студијама Културологије на Факултету политичких наука.

Имате ли неки савет за актуелне студенте Опште књижевности или за оне који намеравају да ове студије упишу?

Мој савет онима који намеравају да упишу студије Опште књижевности јесте да се увек држе својих избора и да бирају да студирају оно што воле, јер ће једино тако имати могућност да раде оно што воле и да у томе уживају.

Соња Оцић Станојевић

 

УМЕТНОСТ

ПОЗОРИШНИ РЕДИТЕЉ

Где сте сада и шта сада радите?

Живим у Београду и бавим се позориштем. Поред студија Опште књижевности завршила сам и студије позоришне и радио режије на ФДУ у Београду. Године 2015. основала сам са групом колега уметничку групу „Три гроша“ и од тада се активно бавим позоришном продукцијом, истраживањима и едукацијом, сарађујући са великим бројем институција, организација и појединаца а у циљу креирања јединствене и солидарне независне уметничке сцене.

На који начин су студије Опште књижевности утицале на вашу каријеру и живот уопште?

Студије Опште књижевности памтим, уз ризик да звучим помало патетично, са великом радошћу и нежношћу. За мене оне представљају чврсту основу у чијим оквирима сам се осећала безбедно да изведем сваки свој уметнички експеримент. Захваљујући овим студијама, нисам стекла само знање о историјском прегледу и методологијама, већ су ми биле од непроцењивог значаја у креирању мојих изражајних поетика, у заузимању различитих перспектива, како у тумачењима драмских текстова тако и у самосталном стварању. Захваљујући студијама Опште књижевности, осећала сам велику самоувереност у драматуршким поступцима у раду на представама, у стварању референцијалних односа међу различитим делима која комуницирају са различитом публиком. Подршка коју сам добила од свих професора и колега са катедре Опште књижевности због изазовног студирања два факултета паралелно у време када је примена Болоњског система била у зачетку, за мене је била од непроцењивог значаја, не само логистички, већ и емотивно. То је било кључно да никад не пожелим да напустим те студије, иако сам већ тада знала да желим да се бавим позориштем. Због тога сам и тада осећала, као и данас, да сам у извесној предности у односу на моје колеге из позоршта који су своје образовање стекли само на ФДУ, који је превасходно занатски факултет. Љубав према хуманистици и свест о везама између теорије и праксе које сам стекла на Општој и данас се развијају кроз докторске Трансдисциплинарне студије савремене уметности и медија на ФМК Универзитета Сингидунум. И ту примећујем да ми класично знање које сам стекла на студијама Опште књижевности помаже да брже и маштовитије одговорим на изазове савремених уметничких и естетичких теорија.

Имате ли неки савет за актуелне студенте Опште књижевности или за оне који намеравају да ове студије упишу?

Осим ако вам није страст да се бавите уско књижевношћу и теоријом, постоји велики број мастер смерова који би могли да профилишу широко знање са катедре Опште књижевности, нпр. новинарство, менаџмент у култури, маркетинг… Заправо, многи пријатељи које познајем са студија Опште књижевности данас се успешно баве овим занимањима. Има и оних који пишу, баве се педагошким радом, раде у издавачким кућама, библиотекама и књижарама али и оних који се баве хуманистичким наукама и који постижу велике успехе на међународним научним конференцијама. Тржиште данас није строго по питању формалног образовања, напротив, потребне су само добра идеја, упорност и храброст да бисте се бавили оним што вас стварно занима, а ако сте већ успешан студент или будући студент Опште књижевности, ове три ствари сигурно већ имате

Ана Поповић

 

ФИЛМСКИ РЕДИТЕЉ, СЦЕНАРИСТА И ПРОДУЦЕНТ

Где сте сада и шта сада радите?

Радим као филмски редитељ, сценариста и продуцент скоро десет година, а однедавно сам почео да радим и као предавач на Академији уметности у Београду. (Моја позиција је помало специфична, јер сам поред Опште књижевности завршио и Филмску режију на београдском ФДУ.)

На који начин су студије Опште књижевности утицале на вашу каријеру и живот уопште?

Студије Опште књижевности су за мене биле изузетно важне и мислим да је знање које сам ту стекао било одлучујуће и за овај посао којим се сада бавим. На овим студијама се учи како се чита, а учећи да читамо учимо и да размишљамо. Према томе, нема практичнијег знања које би на било ком факултету могло да се добије.

Имате ли неки савет за актуелне студенте Опште књижевности или за оне који намеравају да ове студије упишу?

Не верујем да постоје „исплативи“ и „неисплативи“ факултети, они који гарантују успех и они са којима се не може ништа. Избор факултета је једна од најважнијих животних одлука и тим избором човек у великој мери одређује свој животни пут. Ја сам се за студије Опште књижевности и определио због тога што ме нису ограничавале и усмеравале на један позив, већ отварале могућности за све остале.

Данило Бећковић

 

ДРАМАТУРГ И УРЕДНИК АРХИВА МЕДИЈА

Где сте сада и шта сада радите?

Запослен сам као уредник Архива медија Дома културе „Студентски град“ на Новом Београду, који је основан 1982. године као Архив алтернативног филма. Дипломирао сам и драматургију на београдском ФДУ и завршио мастер студије, радом из филмологије, на Одсјеку за компаративну књижевност Филозофског факултета у Загребу, те поред посла архивисте, радим и као драматург, писац сценарија и текстова за телевизију, радио и позориште. Годинама сам радио у новинарству, као колумниста, књижевни и филмски критичар. Објављени су ми и преводи са енглеског бројних приповедака, песама, есеја и теоријских текстова о филму и књижевности.

На који начин су студије Опште књижевности утицале на вашу каријеру и живот уопште?

Студије Опште књижевности и теорије књижевности пресудно су утицале на мој живот и моју каријеру – и данас себе сматрам најпре филологом, љубитељем текстова, логоса, иако се много више бавим драматургијом и драмским писањем. Студије Опште књижевности најпре су ми омогућиле врхунско уживање у читању, задовољство у тексту, као и у разумевању контекста. Пажљиво читање књижевности и препуштање њеном естетском ефекту, али и теоријско разумевање тог ефекта, спајање уметности и научног приступа, за мене су одувек били највећи могући изазови, у њима се крије и задовољство највишег облика комуникације, креације и луцидности. С друге стране, што је значајније за моју каријеру, у питању је била озбиљна, веома строга школа која ме научила да систематично приступам стицању знања, да мислим критички, методично и разложно, и да се изражавам јасно. У тој школи се стицало захтевно знање из историје и теорије књижевности у оквирима тзв. Западног канона, што нам је омогућавало да дубински упознамо доминантне културне традиције евро-америчког круга, а очекивало се и знање барем два велика светска језика. (Моје учење енглеског, руског и немачког на студијама, те детаљно упознавање култура ових језичких подручја, касније су ми омогућили бројне важне контакте, послове и, рекао бих, добру репутацију поузданог сарадника и разложног саговорника – не чуди што је Катедра за Општу књижевност и теорију књижевности дала неколико одличних дипломата.) На крају, тиме што сам научио како се заиста чита, на студијама књижевности научио сам и како се пише – не само како се пишу академски радови, то се подразумева, већ сви они текстови који морају имати почетак, средину и крај (не нужно тим редоследом).

Имате ли неки савет за актуелне студенте Опште књижевности или за оне који намеравају да ове студије упишу?

Студентима могу дати исти савет који ми је дао професор Миодраг Лома на првој години студија кад сам изошљарио прву верзију семинарског: Поштујте своје читање! Неко мора да прочита ту Одисеју да би ова цивилизација очувала барем трачак наде у свој смисао.

Иван Велисављевић

 

САМОСТАЛНИ УМЕТНИК

Где сте сада и шта сада радите?

У Београду, у статусу самосталног уметника. Зарађујем за живот као слободни преводилац, такође се бавим издавачким, уредничким и критичарским пословима.

На који начин су студије Опште књижевности утицале на вашу каријеру и живот уопште?

ресудно. Не само што су то изванредне студије у том смислу што се од вас очекује да проведете четири године читајући најбоље књиге икада написане, слушајући, размишљајући, пишући и говорећи о њима, већ су ми омогућиле да након тога читавог живота радим искључиво ствари које волим. Наизглед застрашујуће звучи чињеница да је Светска књижевност једина образовна група на Београдском универзитету која свршеним студентима не обезбеђује никакво пословно звање (дипломирани филолог, ха-ха!) [бар је тако било у време мојих студија, крајем 80-их и почетком 90-их година прошлог века], али је такође чињеница да ћете тешко наћи свршеног студента Светске који је без посла, јер на катедри добијамо образовање које нам отвара приступ многим пословима и каријерама. Можете се бавити (1) новинарством (радио, ТВ, интернет, штампа), (2) организацијом књижевних и културних програма (што је заправо врста уредничког рада) у културним центрима, библиотекама, књижарама, на фестивалима и у свим другим институцијама које имају културне програме, (3) читавом палетом послова у издавачкој индустрији, од лектора, преко уредника, до газде, (4) књижевном (такође и филмском, телевизијском…) критиком (добро, признајем, од тога се данас не може живети, али ипак), (5) можете после основних студија наставити академску каријеру на разне начине (наш факултет, Институт, иностранство…), (6) можете радити у свакој библиотеци, а за крај (сигурно сам нешто заборавио да поменем, али сад готово) оставио сам (7) послове у области језика: на Светској учите два језика, на постдипломским још један. Ако овом ресурсу од почетка приступите промишљено, па на факултету не узмете језик или језике које сте учили током ранијег школовања, него неке друге, онда ћете на крају располагати фондом од барем 4-5 страних језика којима се активно служите. То је почетни капитал који вам отвара сва врата у свету превођења (књижевно, стручно, судско, медијско…) и отклања страх да после факултета нећете имати посла. Данашња дефиниција посла није само запослење 9–5, не заборавите. Ако се одмах не нађе стално запослење старинског типа, Светска је као створена да вас припреми за живот freelancer-а и дигиталног номада. Нису само програмери јунаци нашег доба! :)

Имате ли неки савет за актуелне студенте Опште књижевности или за оне који намеравају да ове студије упишу?

Ако књижевност волите и желите да се њоме бавите у животу, не дозволите да вас од уписивања Светске одврати несигурност налажења будућег посла. У данашњем друштву та несигурност је општа, више нигде нема гаранција. Али Светска вам обезбеђује велику флексибилност у многим областима културе, и у великој мери од вас зависи како ћете се снаћи. Зато будите вредни, на факултету грабите сва знања која вам се нуде и која су доступна, јер ће вам доћи корисно. Срећно!

Иван Радосављевић

 

КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАР

Где сте сада и шта сада радите?

Тренутно радим у двије области. С једне стране пратим савремену књижевну продукцију у регији некадашње Југославије и већ осам година активно пишем књижевну критику за дневне новине, књижевне портале, часописе. Такође, осим писања сопствених текстова, у овом периоду сам се трудила и да знања преносим другима, па сам у Дому културе Студентски град током претходне четири године држала Радионицу креативног читања и критичког писања. Кроз радионице се указала потреба да се међусобно повежемо, па сам због тога са колегиницама које студирају књижевност и сродне хуманистичке и умјетничке дисциплине, покренула групу Побуњене читатељке. Убрзо смо се умрежиле и са критичаркама из других земаља регије, јер дјелујемо у истом културном и књижевном простору. Као група уређујемо портале за критику bookvica.net и minibookvica.net, објављујемо публикације, организујемо састанке критичарки, учествујемо на различитим догађајима и фестивалима. Друго поље мога рада тиче се даљег академског усавршавања. Након завршених основних и мастер студија Опште књижевности, уписала сам други мастер из области родних студија на Факултету политичких наука, а потом и докторске студије, у оквиру којих тренутно довршавам дисертацију.

На који начин су студије Опште књижевности утицале на вашу каријеру и живот уопште?

Студије опште књижевности су ми дале доста добру базу за даље бављење не само књижевношћу, већ и другим хуманистичким дисциплинама. Учење о различитим теоријским правцима омогућило ми је да боље разумијем системе мишљења, њихове поставке и циљеве. Тај угао, употпуњен историјским прегледом, научио ме је и да пратим њихов развој, промјењивост, контексте који их обликују. На тај начин сам добила довољно темељних и широких знања да се крећем у различитим мултидисциплинарним пољима, било да је ријеч о повезивању литературе и поп-културе, или о друштвеним анализама и анализама медијског говора. Осим тих знања, студије су такође имале позитиван утицај на оне најбазичније нивое изражавања, на јаснију артикулацију мисли, на вођење рачуна о структури текста или јавног говора и наступа. Што се других утицаја тиче, посебно значајно ми је било откривање феминистичке теорије, јер је то област у којој сам даље наставила да се усавршавам и која ми је објаснила неке од изазова са којима сам се и лично као жена сусретала у друштву.

Имате ли неки савет за актуелне студенте Опште књижевности или за оне који намеравају да ове студије упишу?

Не бих могла да дајем савјете јер сви имамо различита искуства, али могу да истакнем неколико ствари које су мени биле корисне током студија. Прије свега, то што сам организовала живот и ван факултетских обавеза. Иако сам живјела у студентском дому, што је значило да због економског притиска морам имати добар просјек и све завршавати у року, трудила сам се и да посјећујем културне догађаје, да се дружим са пријатељима, али и да идем на одмор. Такође, то што сам се трудила да што је могуће више независно истражујем. Студије не морају да буду ограничене само обавезним силабусима. Напротив, истраживање додатне литературе, претраживање грађе и проблемско приступање теми, чини учење динамичнијим. Усавршавање подразумијева и редовно праћење савремених тенденција у теорији, што је сад умногоме олакшано јер су текстови, аудио и видео снимци са конференција, доступни онлајн. И читање савремене књижевне продукције, паралелно са каноном, може бити посебно подстицајно. Тиме се мијењају перспективе из којих се чита, компарирају се књижевни токови, посматра се књижевност у настајању у односу на ону која је у канону. Како би било могуће да студије не буду само јурење за роковима и полагање испита, неизмјерно је важна добра организација времена. Читање је често не само рационално захтјевно, и то посебно када су у питању текстови из претходних епоха, већ и емотивно. Успјела књижевна дјела отварају тешке теме, провоцирају нас и стављају пред разне врсте иазазова и дилема, па организација подразумијева не само прављење строгог распореда већ и остављање довољно простора за сва та различита искуства. Од значаја ми је била и сарадња са другима, јер сам на тај начин била дио неке веће заједнице. Студије отварају могућност за колегијалне размјене, и не само унутар групе, већ и са колегиницама и колегама из других средина и генерација. Учешће на студентским окупљањима може да отвори могућност за неке нове контакте или заједничке пројекте. Коначно, а то сам схватила тек неколико година након завршетка основних студија, крај студија је тек почетак професионалног живота. Студије нису саме себи циљ, него их је можда боље посматрати као почетну степеницу и имати у виду да оно што учимо и радимо треба да буде отворено, јер ће се тек надограђивати.

Нађа Бобичић

 

МЕДИЈИ

НОВИНАР У ЕЛЕКТРОНСКИМ МЕДИЈИМА

Где сте сада и шта сада радите?

Радим као новинарка на РТС-у. У емисијама Образовно-научног и Културно-уметничког програма представљам књиге, истражујем културне феномене и радим интервјуе са писцима, уметницима, редитељима, професорима. Тренутно припремам емисију за тинејџере која се бави књижевношћу и читањем.

На који начин су студије Опште књижевности утицале на вашу каријеру и живот уопште?

Студије Опште књижевности дале су ми широко хуманистичко образовање. Знање из књижевности и теорије књижевности пре свега, али и страних језика, естетике, историје уметности, психологије и лингвистике, омогућило ми је да се лако снађем у токовима савремене културне сцене, да повезујем и критички проматрам ствари, што ми је као новинарки која прати актуелности из културе било велика предност.

Имате ли неки савет за актуелне студенте Опште књижевности или за оне који намеравају да ове студије упишу?

Претпостављам да вас највише брине где ћете се запослити. Надам се да знате да онај ко заврши Српски језик неће нужно радити као професор српског нити да ће новинар бити само онај ко заврши журналистику. Можда ипак још нисте свесни колико се тржиште рада брзо мења и да ћете конкурисати за исте позиције са људима који су завршили антропологију, грчки језик, драматургију или политикологију. Истина је да никог не чека посао кад заврши факултет, али то не значи да га неће наћи. Колеге које су са мном студирале на катедри за Општу књижевност данас најчешће раде у медијима, издаваштву и маркетиншким агенцијама, међу њима има одличних лектора, преводилаца и копирајтера. Многи млади људи уписују студије књижевности јер воле да пишу не схватајући да их студије књижевности не уче да буду добри пици већ пажљиви читаоци. То не значи да сте особа која је прочитала највише књига у друштву, мада ћете се вероватно често наћи и у таквој ситуацији, него да имате изграђено критичко мишљење, да сте медијски писмени, да сте спремни да проматрате и мењате друштво.

Христина Василијевић

 

НОВИНАР У ШТАМПАНИМ МЕДИЈИМА

Где сте сада и шта сада радите?

Радим као новинар. Моја матична редакција је недељник НИН, али пишем за још неколико гласила, најчешће за Лице Улице.

На који начин су студије Опште књижевности утицале на вашу каријеру и живот уопште?

тицале су вишеструко. Прва ствар коју као новинар учите је да треба да одговорите на пет кључних питања – ко, где, кад, зашто и како. Вест без најмање три одговора је тек гласина. Моја компаративна предност у односу на колеге била је што сам сваку вест сагледавао и као наратив који мора да има увод, разраду и закључак, који увек има протагонисту, а понекада и антагонисту, који отвара многострука тематска чворишта. Речју, студије опште књижевности су побудиле моје новинарско чуло пре но што сам знао да га имам. Изучавајући фикцију, научио сам да се клоним гласина и дезинформација. Даље, пажљивим читањем књижевних класика сам, заједно са учењем филозофије, естетике и историје уметности, увидео „дуго трајање“ западноевропске цивилизације. Научио сам да појаве сагледавам дијахроно и у контексту времена и простора у којем настају. Ништа није без узрока и последице, а бележење континуитета у новинарству је веома важно. Напослетку, студије опште књижевности пружају врло широко образовање које појединац потом може да продубљује на основу интересовања. Не науштрб ширине. Почео сам као економски новинар, потом сам се бавио културним питањима, да бих данас најчешће покривао друштвене и спољнополитичке теме. Верујем да ми је способност повезивања и поређења чињеница коју сам стекао на факултету обезбедила досадашње релативно дуго трајање у новинарству. Што се тиче утицаја на живот, па, осим што сам на групи упознао супругу, студије су ме научиле да не очајавам и будем стрпљив. Свако ко је спремао и полагао Општу књижевност и теорију књижевности III по старом програму зна о чему причам. Осим тога, привилегија студирања Опште књижевности подразумева сусрет са стотинама јединствених књижевних ликова, што је често више особених појединаца но што студенти упознају с ове стране корица. Нека и половина њих остави утицај на читаоца – довољно је за ретко садржајан емоционални и интелектуални живот.

Имате ли неки савет за актуелне студенте Опште књижевности или за оне који намеравају да ове студије упишу?

Да науче да читају.

Стефан Славковић