Forum o profesionalnoj orijentaciji

Šta mogu da radim sa diplomom Opšte književnosti i teorije književnosti?

Dok budete razmišljali da li da upišete studije Opšte književnosti i teorije književnosti, rukovodićete se, bez sumnje, i očekivanjima koja imate od svoje buduće karijere. Šta ću moći da radim kada završim ove studije? Za koja zanimanja ću biti osposobljen(a)? Koje će mi profesionalne mogućnosti otvoriti diploma ovih studija? Da bismo vam odgovorili na ova važna pitanja, obratili smo se za pomoć našim svršenim studentkinjama i studentima. Upitali smo ih kakve su karijere ostvarili po okončanju studija na našoj Katedri i da li smatraju da smo ih dovoljno pripremili za profesionalne izazove s kojima su se na svom kasnijem putu susretali. Ovom prilikom nismo anketirali tek svršene diplomce, već one koji su imali dovoljno vremena da razviju svoje karijere. Istovremeno, obratili smo se prvenstveno studentima koji su svoje karijere pravili u vremenu tranzicije, dakle u ekonomski izazovnoj klimi, ne samo za našu već i za mnoge druge humanističke profesije.

Postavili smo im sledeća pitanja:

• Gde ste sada i šta sada radite?
• Na koji način su studije Opšte književnosti uticale na vašu karijeru i život uopšte?
• Imate li neki savet za aktuelne studente Opšte književnosti ili za one koji nameravaju da ove studije upišu?

Dobili smo mnogo zanimljivih i korisnih odgovora. Iz svih njih, uzetih zajedno, jasno se iskristalisala sledeća stvar: diploma Opšte književnosti i teorije književnosti osposobljava studente za veoma širok spektar poslova, kako u oblasti tradicionalnih humanističkih zanimanja, tako i u oblasti novih zanimanja koja se tek razvijaju pod uticajem savremenih tehnologija. Studentkinje i studenti koje smo anketirali zaposleni su u izdavaštvu, u medijima i kulturnim delatnostima, na domaćim i stranim univerzitetima, u bibliotekama, školama. Osim toga, mnogi od njih uspešno su se ostvarili u umetničkim pozivima, u književnosti, u pozorištu, i na filmu, a neki su nastavili da se usavršavaju u nauci. Najbolju predstavu o mogućnostima koje vam u daljoj profesionalnoj karijeri pružaju ove studije steći ćete iz odgovora naših diplomaca; zato vam preporučujemo da ih sve pročitate. U njima ćete naći i neke savete koji vam mogu biti korisni i na samim studijama, a i kasnije. Zahvaljujemo se svima koji su odgovorili na našu anketu i svojim razmišljanjima doprineli predstavljanju naše Katedre iz ugla samih studenata.

AKADEMSKA KARIJERA

PROFESOR SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Gde ste sada i šta sada radite?

Nakon završenih osnovnih studija Opšte književnosti na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu (2001), magistrirao sam (2003) i doktorirao (2006) na slavističkoj katedri Univerziteta u Notingemu gde trenutno radim kao vanredni profesor. Moja naučna interesovanja obuhvataju književne predstave egzila i kulturni prostor Srednje Evrope.

Na koji način su studije Opšte književnosti uticale na vašu karijeru i život uopšte?

Studije Opšte književnosti, sa svojim ambicioznim programom i zaista izvanrednim profesorima, duboko su i trajno uticale na moj život i karijeru. Najpre, tokom samih studija, dok je država proživljavala agoniju ratova, spoljne izolacije i autoritarizma, studije Opšte književnosti su mi pomogle da uspostavim političku ali i estetsku distancu u odnosu na ovaj konvulzivni period naše istorije. Od starogrčke komedije, preko Šekspirovih drama, do Sartra i Beketa, upoznao sam ceo raspon društva i moć ljudskog duha da kroz književnost istovremeno uprizori istorijski konflikt i da mu se podsmehne i izdigne iznad njega. Takođe, nakon završetka studija, istorijske poetike i savremene književne teorije iz programa Opšte književnosti pokazale su se kao dragoceni organon za moj naučni rad i obezbedile mi znatne prednosti u britanskoj univerzitetskoj zajednici. Sve ono čime sam se bavio u svojim kasnijim istraživanjima, i što i danas pokušavam da prenesem svojim studentima, zasnovano je na ideji jedne sasvim specifične svrhovitosti književnosti, koja je utemeljena kroz studije Opšte književnosti. Drugim rečima, ove studije su mi na najbolji način pomogle da postignem upravo ono što je smisao svakog humanističkog programa: da bolje razumem svoje vreme i da nađem svoje mesto u tom vremenu.

Imate li neki savet za aktuelne studente Opšte književnosti ili za one koji nameravaju da ove studije upišu?

Nulla dies sine linea (nijedan dan bez retka): budite postojani u čitanju ― ali i pisanju ― i napredovaćete svakog dana, makar i polako. Ovo životno pravilo nigde nije očiglednije nego u studijama Opšte književnosti koje zahtevaju mnogo strpljenja i doslednosti, ali zauzvrat obezbeđuju bogatstvo koje ostaje za ceo život. Ima mnogo stvari koje bih sa ove distance promenio u svom životu, ali kada bih imao mogućnost da ponovo biram svoje univerzitetske studije, bez razmišljanja bih ponovo izabrao Opštu književnost!

Vladimir Zorić

 

PROFESOR ENGLESKE KNJIŽEVNOSTI

Gde ste sada i šta sada radite?

Trenutno sam profesor engleske književnosti na Univerzitetu u Kataru i upravo se spremam da pređem na anglističku katedru Univerziteta Lingnan u Hong Kongu gde sam nedavno dobio posao. Prethodno sam radio na Kembridžu i Koledžu Hempšir u SAD. Uglavnom se bavim naučnim radom u oblasti uporedne istorije romana. Upravo sam u Americi objavio knjigu o obrazovnom romanu devetnaestog i dvadesetog veka.

Na koji način su studije Opšte književnosti uticale na vašu karijeru i život uopšte?

Mislim da su studije Opšte književnosti i teorije književnosti presudno uticale na to što sam uspeo da nastavim karijeru u inostranstvu. Pošto sam diplomirao i magistrirao na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti prijavio sam se za doktorske studije na više američkih univerziteta, i primljen sam, između ostalog, na Katedru za uporednu književnost na Jejlu, gde sam i doktorirao. Mislim da mi je neobično široko obrazovanje koje nude studije opšte književnosti veoma pomoglo. Sećam se da sam se na doktorskim studijama daleko lakše kretao kroz istoriju evropske književnosti od antike do dvadesetog veka nego moje kolege koje su osnovne studije završile u Americi. Osim toga, nisam jedini koji je uspeo da upiše doktorske studije na vrhunskom univerzitetu. Otprilike u isto vreme, nekoliko mojih kolega otišlo je na doktorske studije na univerzitetima kao što su Kolumbija u Njujorku i Univerzitet Viskonsin u Medisonu.

Imate li neki savet za aktuelne studente Opšte književnosti ili za one koji nameravaju da ove studije upišu?

Nulla dies sine linea Ukoliko nekoga zanima nauka o književnosti (i naravno bavljenje drugim književnostima osim srpske), rekao bih da u Srbiji za to nema boljeg mesta od Katedre za opštu književnost. Kada je, pak, reč o zaposlenju nakon završenih osnovnih studija, mislim da tu stvari stoje bolje nego što se obično misli. Mada se često pretpostavlja da su šanse za zaposlenje nakon završenih studija književnosti loše, situacija u praksi je dosta drugačija. Svršeni studenti opšte književnosti poseduju i široko obrazovanje i niz konkretnih kompetencija koje su od koristi poslodavcima – pismeni su (što u današnje vreme nije mala stvar) i imaju razvijenu sposobnost da obrade i sintetizuju veliku količinu različitih informacija. Studije Opšte književnosti ne mogu se završiti pukim memorisanjem sadržaja iz udžbenika, već traže temeljno proučavanje primarnih i sekundarnih izvora, kao i izvođenje sopstvenih zaključaka. Kada još tome dodate znanje stranih jezika koje svršeni studenti opšte književnosti poseduju, dobijate nekoga ko je sposoban za različite analitičke zadatke i ko je dobro pripremljen da se prilagodi različitim zahtevima. Mislim da se to vidi i u praksi. Među diplomcima Opšte književnosti koje lično poznajem ima, pored naučnika i književnika, i dosta novinara vodećih medija, kao i ljudi koji rade u izdavaštvu, marketingu, administraciji i bibliotekarstvu.

Aleksandar Stević

 

PROGRAMER SOFTVERA I STUDENT MASTER STUDIJA FILOZOFIJE

Studije Opšte književnosti sam započeo krajem 2011. godine i narednih šest godina proveo sam na prvom spratu Filološkog fakulteta, uglavnom lutajući kroz studijski kurikulum između čuvene slušaonice 128 i biblioteke Opšte književnosti. Znajući šta me čeka nakon završetka studija, samoobrazovanjem sam se preusmerio ka automatskom testiranju softvera i programiranju testova za softver. U toj branši mi nije trebalo mnogo vremena da nađem posao, ali ne zbog znanja stečenog samoobrazovanjem, već zbog onoga čemu me je Opšta naučila. Ako je verovati nadređenima, iz sada već nekadašnje firme, ono što je presudilo pri izboru mene za novog člana „QS“ (Qualysoft International) tima je elokvencija, razboritost i to što umem čuti, razumeti, pa i pročitati sagovornika i kontekst u kojem se nalazim. Po njihovim rečima, njima ne treba samo neko ko bi znao da programira, jer za to im ne bi trebalo mnogo da nekoga čak i od nule obuče, već neko, ko bi mogao u poslovnoj komunikaciji da pridobije veći broj kvalitetnih klijenata. Tada sam se pridružio timu u kojem je, pored mene, radilo i još nekoliko muzikologa, ekonomista i programera; dok nam je nadređeni bio Mađar, po obrazovanju diplomirani profesor mađarske književnosti, ali i matematike. Tada sam saznao da u osnovi celokupnog tržišta rada i ustrojstva IT sistema, ne stoje samo programeri, već, i pre svega, oni koji bi znali kako da sa klijentima IT industrije izađu na kraj. Međutim, Qualysoft sam napustio posle 8 meseci rada, jer sam dobio stipendiju za nastavak studija na Filozofskom fakultetu u Sankt Peterburgu, tako da već drugu godinu provodim u kulturnoj prestonici Rusije, izučavajući ono što volim i sa punim uverenjem da će, nakon završenih master studija u Rusiji, za mene biti kvalitetnog prostora na tržištu rada, bilo u okvirima struke ili ne. Ali šta je to struka nakon Opšte književnosti? S obzirom na to da nas na Opštoj književnosti uče da čitamo, ako je verovati rečima jednog od profesora, onda je naša struka tamo gde postoji potreba da se nešto pročita, bio to kontekst, problem, društvo, čovek ili, pak, klijent. I danas, nakon devet godina od upisivanja studija, odgovoriću vam na pitanje na koje su, nakon što sam upisivao fakultet, meni odgovarali diplomci Opšte književnosti: Da se vratite kroz vreme u dane odlučivanja koji fakultet upisati, šta biste izabrali? Izabrao bih isto – Opštu književnost.

Bojan Opačić

 

PROFESOR KOMPARATIVNE KNJIŽEVNOSTI

Gde ste sada i šta sada radite?

Radim kao docent na katedri za Opštu i primenjenu filologiju univerziteta National Research University Higher School of Economics (Nacionalьnый issledovatelьskiй universitet Vыsšaя škola эkonomiki) u Moskvi, Rusija. Dakle, trenutno živim u Moskvi.

Na koji način su studije Opšte književnosti uticale na vašu karijeru i život uopšte?

Studije Opšte književnosti su svakako suštinski uticale na moju karijeru kao i na dalji tok mog života. Posle završenih osnovnih studija upisala sam se na master studije iz oblasti Francuske književnosti na univerzitetu Sorbona u Parizu (što sam i želela od samog početka osnovnih studija). Za vreme i posle master studija izdržavala sam se radeći poslove koji nemaju mnogo veze sa strukom, no to je, kao i same studije, bilo važno iskustvo u mom životu. Nekoliko godina kasnije sam dobila naučnu stipendiju (frankojezičnog) Luvenskog univerziteta u Belgiji na kojem sam 2016. godine uspešno odbranila doktorsku disertaciju na temu rusko-francusko-belgijskih kulturnih i literarnih transfera i recepcije ruske književnosti u frankofonoj Belgiji u periodu između 1880. i 1940. Master teza mi je takođe bila posvećena francusko-ruskim literarno-kulturnim vezama. Imala sam sreću da odmah nakon toga budem angažovana kao docent u Moskvi na univerzitetu Higher School of Economics gde predajem, između ostalog, predmete kao što su «Savremena akademska kultura frankojezičnih zemalja» i «Istorija kulturnih kontakata i transfer ideja između Istoka i Zapada». Naravno, za sve ovo je bilo potrebno vreme, mnogo rada i strpljenja, nijedna vrata se, po mom mišljenju, ne otvaraju automatski. Naposletku, postigla sam nekakav spoj raznih kultura u sebi za šta su studije Opšte književnosti bila dobra osnova. One su me negde utvrdile u mojim afinitetima ka francuskoj i ruskoj književnosti i kulturi, a moj dalji život mi je čudnovatim putem omogućio spajanje upravo ta dva sveta ne samo u profesionalnom već i u svakom smislu.

Imate li neki savet za aktuelne studente Opšte književnosti ili za one koji nameravaju da ove studije upišu?

Ja sam neko ko teško prihvata nemogućnost ili ograničenje, te kada mi se i učini da je nešto što želim nemoguće ja krenem u pravcu tog «nemogućeg». Možda zbog ove osobine nisam pozvana da dajem savet drugima, no ipak smatram da skoro svaki čovek ima neki talenat koji bi trebalo da sledi. U mom životu se pokazalo, ne jednom nego više puta, da je korisno ostati «veran» nekim svojim dubokim željama i svojoj radoznalosti. Kad god sam sledila ono što sam želela, vrata su se otvarala (iako, ponavljam, ne automatski) – ali bitno je da nisam odustajala. Tako da, nekome ko se dvoumi da li da upiše Opštu književnost, rekla bih prosto: «Ako Vam neko i kaže da je ‘nepraktično’ ili ‘neprofitabilno’ studirati svetsku književnost, ipak se rukovodite onim što Vi lično osećate, naročito ako ste osoba koja nije sklona da brzo popusti pred eventualnim preprekama». Danas je uostalom pojam profitabilnih studija krajnje diskutabilan i mislim da je šteta odlučivati o budućim studijama rukovodeći se primarno logikom profitabilnosti. Savetovala bih takođe onima koji studiraju ili se spremaju za studije Opšte književnosti, da u okvirima ovih studija iskoriste mogućnost usavršavanja svetskih jezika (engleskog, nemačkog, francuskog, ruskog, španskog itd.) na Filološkom fakultetu u Beogradu. Ne želim da se iz napisanog stekne utisak da je jedini ili najbolji način da se uspe posle studija Opšte književnosti – odlazak u inostranstvo, tim pre što se više mojih kolega u Srbiji uspešno bavi poslom u struci. Ja sam otišla u inostranstvo iz razloga koji nisu egzistencijalne prirode i nemaju nikakve veze sa profitabilnošću ili neprofitabilnošću. Jednostavno sam pratila neku svoju radoznalost i glad za drugim kulturama, kako je rekla jedna ruska princeza, emigrantkinja, čije sam delo istraživala. Uostalom, taj fizički izlazak iz sopstvene kulture mi je omogućio da joj se na divan način vratim i konstantno vraćam kao i da je spoznam i zavolim na jedan dublji nači

Svetlana Čečović

 

KULTURA I IZDAVAŠTVO

UREDNIK KNJIŽEVNOG PROGRAMA

Gde ste sada i šta sada radite?

U Domu kulture „Studentski grad“. Urednica Književnog programa.

Na koji način su studije Opšte književnosti uticale na vašu karijeru i život uopšte?

Prvo sam radila kao novinarka kulture na televiziji. Tamo sam videla da je moje znanje šire nego što ga ima većina novinara i shvatila da se osnove bavljenja novinarstvom mogu vrlo lako i brzo savladati, ali ne i ono što smo mi čitali i učili na našim studijama.

Imate li neki savet za aktuelne studente Opšte književnosti ili za one koji nameravaju da ove studije upišu?

Mislim da je upravo ovo što nam se dešava, krajnje neočekivana pandemija s neizvesnim ishodom, najbolja poruka mladim ljudima jer pokazuje da nijedna stvar na svetu nije ničim garantovana, da ono što je do juče izgledalo kao savršeno uređen mehanizam više ne funkcioniše. Tako i naše studije, koje nikada nisu obećavale materijalno bogatstvo, mogu doneti potpuno neočekivana bogatstva. A i bez velikih promena svetskih poredaka, one svakako omogućavaju poslove u mnogo društvenih delatnosti. Ja sam radila i kao novinarka i kao menadžerka za odnose s javnošću i sad kao urednica. Sumnjam da bi mi tu širinu i snalaženje u svim tim oblastima donela ijedna druga studijska grupa.

Tamara Mitrović

 

UREDNIK, BIBLIOTEKAR I ORGANIZATOR PROGRAMA U KULTURI

Gde ste sada i šta sada radite?

Posle studija vratila sam se u svoj rodni grad Kraljevo, gde od 2003. godine radim u Narodnoj biblioteci „Stefan Prvovenčani”, kao urednik u Izdavačkoj delatnosti. Već iz ovoga nekako proističe da sam se tokom poslednjih gotovo dve decenije bavila dvama različitim a opet povezanim poslovima – poslovima bibliotekara i urednika. Kao bibliotekar (stručni ispit iz bibliotekarstva položila sam 2014. godine), radim na onome što se označava kao kulturno-obrazovna delatnost: organizujem književne i edukativne programe, vodim (kako se nekada govorilo ili modernim jezikom rečeno moderiram) susrete sa piscima, učestvujem u aktivnostima koje organizujemo sa ciljem promovisanja knjige i čitanja (mnoge od njih usmerene su ka deci i mladima). Zahvaljujući ovom angažovanju bila sam u prilici da se susretnem i sarađujem sa mnogim našim (i ponekim stranim) savremenim autorima ali i ličnostima iz javnog života.

Pa ipak iako ovo zvuči prilično zanimljivo (aktivno, sa mnogo mogućnosti), ono što me istinski ispunjava jeste moj urednički rad. Najpre sam počela kao operativni urednik u redakciji časopisa Povelja, što mi je pružilo priliku da savladam neke nove veštine (npr. naučim nekoliko programa koji se bave pripremom teksta za štampu) i polako upoznam savremenu srpsku književnost sa kojom se na studijama i nisam previše susretala (sećam se jednog gostovanja Dragana Velikića na našoj katedri i ispita kod prof. Mihajla Pantića na kome je treće pitanje bilo: delo po izboru iz savremene srpske književnosti – moj izbor je bio Opsada crkve Svetoga Spasa Gorana Petrovića, koji mi je nedugo potom postao glavni urednik!). Većina imena mi je bila nepoznata, opuse sam poznavala još manje, ali pošto smo mi profesionalni čitaoci, vrlo brzo sam uplivala i u ove vode. U Redakciji sam se prvi put susrela i sa lektorskim znacima (dočekali su me na radnom stolu) i usavršila se u onome što mi i danas predstavlja značajan izvor prihoda (lektura i korektura).

Vremenom sam dobila najpre rubrike u časopisu a potom i biblioteke koje uređujem. Pošto sam završila teoriju književnosti, prirodno je bilo da moja nadležnost budu književne studije, prikazi odnosno književna kritika, eseji i sl. Do danas je u Biblioteci Posed poetike objavljeno blizu 20 knjiga (neke od njih su priređene magistarske i doktorske disertacije naših kolega sa Filološkog) a u Biblioteci Poezija nastaje 6. Rad na ovim knjigama predstavlja za mene istinski profesionalni užitak, jer iako su nam tribine i promocije i te kako potrebni, ono što jedino ostaje i što se zaista računa jesu knjige!

Na koji način su studije Opšte književnosti uticale na vašu karijeru i život uopšte?

Mislim da je upravo ovo što nam se dešava, krajnje neočekivana pandemija s neizvesnim ishodom, najbolja poruka mladim ljudima jer pokazuje da nijedna stvar na svetu nije ničim garantovana, da ono što je do juče izgledalo kao savršeno uređen mehanizam više ne funkcioniše. Tako i naše studije, koje nikada nisu obećavale materijalno bogatstvo, mogu doneti potpuno neočekivana bogatstva. A i bez velikih promena svetskih poredaka, one svakako omogućavaju poslove u mnogo društvenih delatnosti. Ja sam radila i kao novinarka i kao menadžerka za odnose s javnošću i sad kao urednica. Sumnjam da bi mi tu širinu i snalaženje u svim tim oblastima donela ijedna druga studijska grupa.

Imate li neki savet za aktuelne studente Opšte književnosti ili za one koji nameravaju da ove studije upišu?

Duboko verujem da nije toliko važno da li se obrazujete za neko „profitabilno” zanimanje koliko je važno da to što studirate volite jer ćete samo tako sutra biti uspešni u onome što radite a posao doživljavati ne kao obavezu i nužno zlo već kao deo svoga bića i nešto što vas ispunjava i čini neodvojivi deo vaše ličnosti. I dvadeset godina kasnije ponovo bih izabrala isto! Često govorim ljudima koji me okružuju kako radim najlepši posao na svetu: čitam knjige! I svaki put kada pomislim kako ne radim dovoljno, kako sam se olenjila i prepustila svakodnevnoj rutini, pogledam na police sa knjigama u čijem nastajanju sam i ja, makar jednim malim delom, učestvovala, i znam da je to prava stvar!

Ana Gvozdenović

 

UREDNIK U IZDAVAČKOJ KUĆI

Gde ste sada i šta sada radite?

Živim i radim u Beogradu. Nakon osnovnih studija na grupi za Opštu književnost sa teorijom književnosti upisala sam i završila i master studije na istoj grupi. Tokom master studija počela sam da radim kao urednica u izdavačkoj kući „Darma Buks“ (Darma Books), gde radim i sada.

Na koji način su studije Opšte književnosti uticale na vašu karijeru i život uopšte?

Ono što je prednost i mana ovih studija je to što znanje tokom njih stičete bezinteresno. Pošto ne postoji određena profesija za koju se spremate, sve što učite učite u svoj kompleksnosti tog predmeta, bez redukovanja na praktičniju verziju. Zbog toga sam tokom studija učila da razmišljam na kompleksnije načine, i to često putem književnog teksta koji je takođe nesvodiv. Mislim da je bezinteresno učenje jedan od načina da se promeni tip razmišljanja. Mana, i druga strana takvog pristupa mogla bi se opisati kao nepraktičnost tog znanja, odnosno nepripremljenost diplomiranog teoretičara opšte književnosti za izazove stvarne profesije. Ne žalim zbog ovakvih osobina studija zato što su meni konkretno odgovarale, budući da sam studije upisala kako bih proučavala književnost u njenim različitim aspektima, i uglavnom sa očekivanjem da ću steći nekakvo celovito humanističko obrazovanje, koje sam, kako mi se čini, stekla. Imam utisak da nijedna druga studijska grupa za književnost nema bolje i zanimljivije kurseve ni kompentetnije profesore.

Imate li neki savet za aktuelne studente Opšte književnosti ili za one koji nameravaju da ove studije upišu?

Nisam sigurna da sam u poziciji da dajem celovit savet ali mogu da prenesem svoje iskustvo. Zapošljavanje nakon ovih studija je komplikovano, uglavnom zato što niste sigurni za koje poslove biste mogli da pokušate da se prijavite. Trebalo bi da pokušate da se prijavite na što više njih, i da gledate različite pozicije u kulturi i razmotrite ih. Imajte na umu da sve te poslove rade samo ljudi kao što ste i vi, i ne bojte se njihovog autoriteta. Razmislite o lekturi, prevođenju, novinarstvu, radu u medijima, radu u kulturnim institucijama. Mislim da nije beznačajno da spomenem da je uvek dobro ako dođete do ljudi sa nekim određenim predlogom, na primer, predložite malom izdavaču određenog profila da izda knjigu koju biste vi preveli i napisali predgovor. Verovatno ćete u početku raditi mnogo više nego što ćete zarađivati i moguće je da ćete se osećati frustriranim, budući da je rad u kulturi uglavnom rad „na duge staze“, tako da bi i na to trebalo biti pripremljen. Ukoliko vam se čini da ne vladate sasvim veštinama potrebnim za neku profesiju koja vas zanima, pokušajte da pitate ljude koji se time bave da vam daju neke praktične savete (na primer, ukoliko planirate da prevodite, pokušajte da što više ovladate željenim jezikom, proučavajte hvaljene prevode sa njega, čitajte o problemima prevođenja itd.).

Maša Tomanović

 

UREDNIK SAJTA U IZDAVAČKOJ KUĆI I PREVODILAC

Gde ste sada i šta sada radite?

Radim kao urednik sadržaja na sajtu izdavačke kuće Laguna. U Lagunu sam ušla 2010. kao PR kuće, zatim sam bila operativni urednik skoro tri godine, a uskoro će biti tri godine kako radim kao urednik sajta, rubrike #Bukmarker. Pronalazim na stranim sajtovima sadržaje koji prate Lagunina izdanja, ali i kreiram nove, pišem tekstove, radim intervjue sa piscima i slobodna sam da kreiram bilo kakav sadržaj, video, audio ili pisani koji smatram da je afirmativan za autore i izdanja. Radim i kao urednik sa pojedinim domaćim autorima, a često dobijam i francuske naslove na procenu izdavačkog potencijala.

Takođe prevodim sa francuskog jezika, uglavnom savremene autore. Počela sam 2004. za Plato, pa za Geopoetiku, sada povremeno za Lagunu. Na sajtu COBISS ima preko 40 pogodaka kad se ukuca moje ime.

Na koji način su studije Opšte književnosti uticale na vašu karijeru i život uopšte?

Mnogo! Prvo, naučila sam da čitam. Za sebe uvek kažem da sam školovan i profesionalan čitalac. Imam dovoljno klasičnog obrazovanja da mogu da donesem estetski i kritički sud o književnom delu, kako o tome da li je vredno, tako i o njegovom komercijalnom potencijalu. I uopšte, inficiranost književnošću je ostala konstanta u mom životu. Imala sam sreće da sam odmah nakon završenih studija počela da radim u knjižari Plato kao knjižar. Onda mi je ponuđeno da radim lekture, a onda i prevode knjiga. Za Plato i Geopoetiku sam u nekoliko navrata posredovala u pregovorima za otkup prava za strane/francuske naslove. Za Plato sam radila kratko i PR i verovatno sam prva u toj oblasti kod nas, jer se do tada niko time nije bavi na taj način.

Kad sam ušla u Lagunu, naučila sam mnogo još mnogo toga o tome kako funkcioniše velika izdavačka kuća. Ali i kako se razvija. Od kuće koja je 1999. objavljivala samo jednog autora i skromno počela, danas je gigant koji izdaje bestselere, ali ima i probrana izdanja za one koji znaju da potraže izdanja koja nisu samo komercijalna.

Imate li neki savet za aktuelne studente Opšte književnosti ili za one koji nameravaju da ove studije upišu?

Čitajte i pišite. Budite radoznali i otvorenih shvatanja. Iako sam imala jednu epizodu u kojoj je reakcija jednog uglednog profesora na moj predlog da pišem seminarski o latinoameričkom bumu zvučala ovako: „Zar vas zanima književnost totalitarnog režima?“, takav arogantan stav je izazvao u meni samo tihi inat i još veće interesovanje za tu književnost. Tako i vi: budite radoznali, bez predrasuda, čitajte i dobro i loše kako biste znali posle bolje da procenite šta je zaista dobro.

Ivana Misirlić

 

LEKTOR U IZDAVAČKOJ KUĆI

Gde ste sada i šta sada radite?

Zovem se Ana Podkrajac (ranije sam bila Đukić). Imam 37 godina, živim i radim u Beogradu. Studirala sam od 2002. do 2007. i odmah sam se zaposlila. Od 2010. radim u redakciji knjiga i časopisa JP „Službeni glasnik“ kao lektor. Honorarni sam lektor i drugih izdavačkih kuća, stručnih timova i agencija.

Na koji način su studije Opšte književnosti uticale na vašu karijeru i život uopšte?

Uticale su suštinski na sve aspekte mog bića, uverena sam više nego bilo šta drugo što sam iskusila i što me je vaspitavalo. Imala sam sreću da ih upišem – jedine studije koje sam želela – podstaknuta samo svojom romantičnom predstavom o njima (predstavom bez prave predstave jer nju nema niko dok ne doživi) i svesna toga da ih želim po svaku cenu, čak i toliku da sam spremna da u životu radim bilo šta i tako nekako fiziološki opstanem. Istina je da sam između svog prvog radnog mesta (nastavnik engleskog jezika za niže razrede osnovne škole) i ovog sadašnjeg, mogu ga nazvati trajnim profesionalnim smerom, dve godine zaista radila svašta, ali je to vreme takođe bilo dobro, važno i pedagoški neprocenjivo. Tokom studija – a bile su to godine najnapornijeg rada koji sam uložila – utvrdila sam vrednosne, estetske i karakterne granice svoje ličnosti. Ono što mi se kasnije dešavalo bilo je sazrevanje ali u tom domenu, bez lutanja i bez nesigurnosti. Kada bih ponovo imala 19 godina, a svoje sadašnje iskustvo, bez premišljanja, izabrala bih iste studije. Mislim da to najbolje potvrđuje njihov značaj i uticaj na moje sve.

Imate li neki savet za aktuelne studente Opšte književnosti ili za one koji nameravaju da ove studije upišu?

Savet koji bih sa zadovoljstvom dala svim budućim i sadašnjim studentima Opšte književnosti nije originalan, čak nije ni moj. Reč je o parafrazi saveta koji je mojoj generaciji, tada studentima prve godine, dala divna Jelena Pilipović. Rekla nam je da nipošto ne odustajemo kada nam bude teško, da ne ostavljamo studije napola završene odnosno nezavršene, već da istrajemo da bi nas na kraju uspokojile. Tako je i bilo. One upravo to čine, a ne posao, kako se pogrešno veruje. Posao nas upošljava, nema tu mnogo mesta za lepotu, još manje za mir.

Ana Đukić Podkrajac

 

MENADŽER ZA PRAVA U IZDAVAČKOJ KUĆI

Gde ste sada i šta sada radite?

Nakon završetka studija našla sam posao u izdavačkoj kući CLIO, gde sam prvo radila kao sekretar Foruma čitalaca, a zatim kao sekretar redakcije i menadžer za prava. Tamo sam provela 9 godina, a trenutno za CLIO honorarno radim kao menadžer za prava.

Na koji način su studije Opšte književnosti uticale na vašu karijeru i život uopšte?

Studije Opšte književnosti upisala sam iz ljubavi prema književnosti, ne razmišljajući mnogo o tome čime ću se kasnije baviti. Da se opredelim za taj, a ne za neki drugi smer na književnosti, uticao je i studijski program koji je omogućavao da slušamo predavanja iz istorije umetnosti, estetike, da pored engleskog učimo i drugi strani jezik itd. U daljem školovanju veoma mi je pomoglo široko znanje stečeno na studijama Opšte književnosti: najpre na master, a zatim i na doktorskim studijama Kulturologije na Fakultetu političkih nauka.

Imate li neki savet za aktuelne studente Opšte književnosti ili za one koji nameravaju da ove studije upišu?

Moj savet onima koji nameravaju da upišu studije Opšte književnosti jeste da se uvek drže svojih izbora i da biraju da studiraju ono što vole, jer će jedino tako imati mogućnost da rade ono što vole i da u tome uživaju.

Sonja Ocić Stanojević

 

UMETNOST

POZORIŠNI REDITELJ

Gde ste sada i šta sada radite?

Živim u Beogradu i bavim se pozorištem. Pored studija Opšte književnosti završila sam i studije pozorišne i radio režije na FDU u Beogradu. Godine 2015. osnovala sam sa grupom kolega umetničku grupu „Tri groša“ i od tada se aktivno bavim pozorišnom produkcijom, istraživanjima i edukacijom, sarađujući sa velikim brojem institucija, organizacija i pojedinaca a u cilju kreiranja jedinstvene i solidarne nezavisne umetničke scene.

Na koji način su studije Opšte književnosti uticale na vašu karijeru i život uopšte?

Studije Opšte književnosti pamtim, uz rizik da zvučim pomalo patetično, sa velikom radošću i nežnošću. Za mene one predstavljaju čvrstu osnovu u čijim okvirima sam se osećala bezbedno da izvedem svaki svoj umetnički eksperiment. Zahvaljujući ovim studijama, nisam stekla samo znanje o istorijskom pregledu i metodologijama, već su mi bile od neprocenjivog značaja u kreiranju mojih izražajnih poetika, u zauzimanju različitih perspektiva, kako u tumačenjima dramskih tekstova tako i u samostalnom stvaranju. Zahvaljujući studijama Opšte književnosti, osećala sam veliku samouverenost u dramaturškim postupcima u radu na predstavama, u stvaranju referencijalnih odnosa među različitim delima koja komuniciraju sa različitom publikom. Podrška koju sam dobila od svih profesora i kolega sa katedre Opšte književnosti zbog izazovnog studiranja dva fakulteta paralelno u vreme kada je primena Bolonjskog sistema bila u začetku, za mene je bila od neprocenjivog značaja, ne samo logistički, već i emotivno. To je bilo ključno da nikad ne poželim da napustim te studije, iako sam već tada znala da želim da se bavim pozorištem. Zbog toga sam i tada osećala, kao i danas, da sam u izvesnoj prednosti u odnosu na moje kolege iz pozoršta koji su svoje obrazovanje stekli samo na FDU, koji je prevashodno zanatski fakultet. Ljubav prema humanistici i svest o vezama između teorije i prakse koje sam stekla na Opštoj i danas se razvijaju kroz doktorske Transdisciplinarne studije savremene umetnosti i medija na FMK Univerziteta Singidunum. I tu primećujem da mi klasično znanje koje sam stekla na studijama Opšte književnosti pomaže da brže i maštovitije odgovorim na izazove savremenih umetničkih i estetičkih teorija.

Imate li neki savet za aktuelne studente Opšte književnosti ili za one koji nameravaju da ove studije upišu?

Osim ako vam nije strast da se bavite usko književnošću i teorijom, postoji veliki broj master smerova koji bi mogli da profilišu široko znanje sa katedre Opšte književnosti, npr. novinarstvo, menadžment u kulturi, marketing… Zapravo, mnogi prijatelji koje poznajem sa studija Opšte književnosti danas se uspešno bave ovim zanimanjima. Ima i onih koji pišu, bave se pedagoškim radom, rade u izdavačkim kućama, bibliotekama i knjižarama ali i onih koji se bave humanističkim naukama i koji postižu velike uspehe na međunarodnim naučnim konferencijama. Tržište danas nije strogo po pitanju formalnog obrazovanja, naprotiv, potrebne su samo dobra ideja, upornost i hrabrost da biste se bavili onim što vas stvarno zanima, a ako ste već uspešan student ili budući student Opšte književnosti, ove tri stvari sigurno već imate

Ana Popović

 

FILMSKI REDITELJ, SCENARISTA I PRODUCENT

Gde ste sada i šta sada radite?

Radim kao filmski reditelj, scenarista i producent skoro deset godina, a odnedavno sam počeo da radim i kao predavač na Akademiji umetnosti u Beogradu. (Moja pozicija je pomalo specifična, jer sam pored Opšte književnosti završio i Filmsku režiju na beogradskom FDU.)

Na koji način su studije Opšte književnosti uticale na vašu karijeru i život uopšte?

Studije Opšte književnosti su za mene bile izuzetno važne i mislim da je znanje koje sam tu stekao bilo odlučujuće i za ovaj posao kojim se sada bavim. Na ovim studijama se uči kako se čita, a učeći da čitamo učimo i da razmišljamo. Prema tome, nema praktičnijeg znanja koje bi na bilo kom fakultetu moglo da se dobije.

Imate li neki savet za aktuelne studente Opšte književnosti ili za one koji nameravaju da ove studije upišu?

Ne verujem da postoje „isplativi“ i „neisplativi“ fakulteti, oni koji garantuju uspeh i oni sa kojima se ne može ništa. Izbor fakulteta je jedna od najvažnijih životnih odluka i tim izborom čovek u velikoj meri određuje svoj životni put. Ja sam se za studije Opšte književnosti i opredelio zbog toga što me nisu ograničavale i usmeravale na jedan poziv, već otvarale mogućnosti za sve ostale.

Danilo Bećković

 

DRAMATURG I UREDNIK ARHIVA MEDIJA

Gde ste sada i šta sada radite?

Zaposlen sam kao urednik Arhiva medija Doma kulture „Studentski grad“ na Novom Beogradu, koji je osnovan 1982. godine kao Arhiv alternativnog filma. Diplomirao sam i dramaturgiju na beogradskom FDU i završio master studije, radom iz filmologije, na Odsjeku za komparativnu književnost Filozofskog fakulteta u Zagrebu, te pored posla arhiviste, radim i kao dramaturg, pisac scenarija i tekstova za televiziju, radio i pozorište. Godinama sam radio u novinarstvu, kao kolumnista, književni i filmski kritičar. Objavljeni su mi i prevodi sa engleskog brojnih pripovedaka, pesama, eseja i teorijskih tekstova o filmu i književnosti.

Na koji način su studije Opšte književnosti uticale na vašu karijeru i život uopšte?

Studije Opšte književnosti i teorije književnosti presudno su uticale na moj život i moju karijeru – i danas sebe smatram najpre filologom, ljubiteljem tekstova, logosa, iako se mnogo više bavim dramaturgijom i dramskim pisanjem. Studije Opšte književnosti najpre su mi omogućile vrhunsko uživanje u čitanju, zadovoljstvo u tekstu, kao i u razumevanju konteksta. Pažljivo čitanje književnosti i prepuštanje njenom estetskom efektu, ali i teorijsko razumevanje tog efekta, spajanje umetnosti i naučnog pristupa, za mene su oduvek bili najveći mogući izazovi, u njima se krije i zadovoljstvo najvišeg oblika komunikacije, kreacije i lucidnosti. S druge strane, što je značajnije za moju karijeru, u pitanju je bila ozbiljna, veoma stroga škola koja me naučila da sistematično pristupam sticanju znanja, da mislim kritički, metodično i razložno, i da se izražavam jasno. U toj školi se sticalo zahtevno znanje iz istorije i teorije književnosti u okvirima tzv. Zapadnog kanona, što nam je omogućavalo da dubinski upoznamo dominantne kulturne tradicije evro-američkog kruga, a očekivalo se i znanje barem dva velika svetska jezika. (Moje učenje engleskog, ruskog i nemačkog na studijama, te detaljno upoznavanje kultura ovih jezičkih područja, kasnije su mi omogućili brojne važne kontakte, poslove i, rekao bih, dobru reputaciju pouzdanog saradnika i razložnog sagovornika – ne čudi što je Katedra za Opštu književnost i teoriju književnosti dala nekoliko odličnih diplomata.) Na kraju, time što sam naučio kako se zaista čita, na studijama književnosti naučio sam i kako se piše – ne samo kako se pišu akademski radovi, to se podrazumeva, već svi oni tekstovi koji moraju imati početak, sredinu i kraj (ne nužno tim redosledom).

Imate li neki savet za aktuelne studente Opšte književnosti ili za one koji nameravaju da ove studije upišu?

Studentima mogu dati isti savet koji mi je dao profesor Miodrag Loma na prvoj godini studija kad sam izošljario prvu verziju seminarskog: Poštujte svoje čitanje! Neko mora da pročita tu Odiseju da bi ova civilizacija očuvala barem tračak nade u svoj smisao.

Ivan Velisavljević

 

SAMOSTALNI UMETNIK

Gde ste sada i šta sada radite?

U Beogradu, u statusu samostalnog umetnika. Zarađujem za život kao slobodni prevodilac, takođe se bavim izdavačkim, uredničkim i kritičarskim poslovima.

Na koji način su studije Opšte književnosti uticale na vašu karijeru i život uopšte?

resudno. Ne samo što su to izvanredne studije u tom smislu što se od vas očekuje da provedete četiri godine čitajući najbolje knjige ikada napisane, slušajući, razmišljajući, pišući i govoreći o njima, već su mi omogućile da nakon toga čitavog života radim isključivo stvari koje volim. Naizgled zastrašujuće zvuči činjenica da je Svetska književnost jedina obrazovna grupa na Beogradskom univerzitetu koja svršenim studentima ne obezbeđuje nikakvo poslovno zvanje (diplomirani filolog, ha-ha!) [bar je tako bilo u vreme mojih studija, krajem 80-ih i početkom 90-ih godina prošlog veka], ali je takođe činjenica da ćete teško naći svršenog studenta Svetske koji je bez posla, jer na katedri dobijamo obrazovanje koje nam otvara pristup mnogim poslovima i karijerama. Možete se baviti (1) novinarstvom (radio, TV, internet, štampa), (2) organizacijom književnih i kulturnih programa (što je zapravo vrsta uredničkog rada) u kulturnim centrima, bibliotekama, knjižarama, na festivalima i u svim drugim institucijama koje imaju kulturne programe, (3) čitavom paletom poslova u izdavačkoj industriji, od lektora, preko urednika, do gazde, (4) književnom (takođe i filmskom, televizijskom…) kritikom (dobro, priznajem, od toga se danas ne može živeti, ali ipak), (5) možete posle osnovnih studija nastaviti akademsku karijeru na razne načine (naš fakultet, Institut, inostranstvo…), (6) možete raditi u svakoj biblioteci, a za kraj (sigurno sam nešto zaboravio da pomenem, ali sad gotovo) ostavio sam (7) poslove u oblasti jezika: na Svetskoj učite dva jezika, na postdiplomskim još jedan. Ako ovom resursu od početka pristupite promišljeno, pa na fakultetu ne uzmete jezik ili jezike koje ste učili tokom ranijeg školovanja, nego neke druge, onda ćete na kraju raspolagati fondom od barem 4-5 stranih jezika kojima se aktivno služite. To je početni kapital koji vam otvara sva vrata u svetu prevođenja (književno, stručno, sudsko, medijsko…) i otklanja strah da posle fakulteta nećete imati posla. Današnja definicija posla nije samo zaposlenje 9–5, ne zaboravite. Ako se odmah ne nađe stalno zaposlenje starinskog tipa, Svetska je kao stvorena da vas pripremi za život freelancer-a i digitalnog nomada. Nisu samo programeri junaci našeg doba! :)

Imate li neki savet za aktuelne studente Opšte književnosti ili za one koji nameravaju da ove studije upišu?

Ako književnost volite i želite da se njome bavite u životu, ne dozvolite da vas od upisivanja Svetske odvrati nesigurnost nalaženja budućeg posla. U današnjem društvu ta nesigurnost je opšta, više nigde nema garancija. Ali Svetska vam obezbeđuje veliku fleksibilnost u mnogim oblastima kulture, i u velikoj meri od vas zavisi kako ćete se snaći. Zato budite vredni, na fakultetu grabite sva znanja koja vam se nude i koja su dostupna, jer će vam doći korisno. Srećno!

Ivan Radosavljević

 

KNJIŽEVNI KRITIČAR

Gde ste sada i šta sada radite?

Trenutno radim u dvije oblasti. S jedne strane pratim savremenu književnu produkciju u regiji nekadašnje Jugoslavije i već osam godina aktivno pišem književnu kritiku za dnevne novine, književne portale, časopise. Takođe, osim pisanja sopstvenih tekstova, u ovom periodu sam se trudila i da znanja prenosim drugima, pa sam u Domu kulture Studentski grad tokom prethodne četiri godine držala Radionicu kreativnog čitanja i kritičkog pisanja. Kroz radionice se ukazala potreba da se međusobno povežemo, pa sam zbog toga sa koleginicama koje studiraju književnost i srodne humanističke i umjetničke discipline, pokrenula grupu Pobunjene čitateljke. Ubrzo smo se umrežile i sa kritičarkama iz drugih zemalja regije, jer djelujemo u istom kulturnom i književnom prostoru. Kao grupa uređujemo portale za kritiku bookvica.net i minibookvica.net, objavljujemo publikacije, organizujemo sastanke kritičarki, učestvujemo na različitim događajima i festivalima. Drugo polje moga rada tiče se daljeg akademskog usavršavanja. Nakon završenih osnovnih i master studija Opšte književnosti, upisala sam drugi master iz oblasti rodnih studija na Fakultetu političkih nauka, a potom i doktorske studije, u okviru kojih trenutno dovršavam disertaciju.

Na koji način su studije Opšte književnosti uticale na vašu karijeru i život uopšte?

Studije opšte književnosti su mi dale dosta dobru bazu za dalje bavljenje ne samo književnošću, već i drugim humanističkim disciplinama. Učenje o različitim teorijskim pravcima omogućilo mi je da bolje razumijem sisteme mišljenja, njihove postavke i ciljeve. Taj ugao, upotpunjen istorijskim pregledom, naučio me je i da pratim njihov razvoj, promjenjivost, kontekste koji ih oblikuju. Na taj način sam dobila dovoljno temeljnih i širokih znanja da se krećem u različitim multidisciplinarnim poljima, bilo da je riječ o povezivanju literature i pop-kulture, ili o društvenim analizama i analizama medijskog govora. Osim tih znanja, studije su takođe imale pozitivan uticaj na one najbazičnije nivoe izražavanja, na jasniju artikulaciju misli, na vođenje računa o strukturi teksta ili javnog govora i nastupa. Što se drugih uticaja tiče, posebno značajno mi je bilo otkrivanje feminističke teorije, jer je to oblast u kojoj sam dalje nastavila da se usavršavam i koja mi je objasnila neke od izazova sa kojima sam se i lično kao žena susretala u društvu.

Imate li neki savet za aktuelne studente Opšte književnosti ili za one koji nameravaju da ove studije upišu?

Ne bih mogla da dajem savjete jer svi imamo različita iskustva, ali mogu da istaknem nekoliko stvari koje su meni bile korisne tokom studija. Prije svega, to što sam organizovala život i van fakultetskih obaveza. Iako sam živjela u studentskom domu, što je značilo da zbog ekonomskog pritiska moram imati dobar prosjek i sve završavati u roku, trudila sam se i da posjećujem kulturne događaje, da se družim sa prijateljima, ali i da idem na odmor. Takođe, to što sam se trudila da što je moguće više nezavisno istražujem. Studije ne moraju da budu ograničene samo obaveznim silabusima. Naprotiv, istraživanje dodatne literature, pretraživanje građe i problemsko pristupanje temi, čini učenje dinamičnijim. Usavršavanje podrazumijeva i redovno praćenje savremenih tendencija u teoriji, što je sad umnogome olakšano jer su tekstovi, audio i video snimci sa konferencija, dostupni onlajn. I čitanje savremene književne produkcije, paralelno sa kanonom, može biti posebno podsticajno. Time se mijenjaju perspektive iz kojih se čita, kompariraju se književni tokovi, posmatra se književnost u nastajanju u odnosu na onu koja je u kanonu. Kako bi bilo moguće da studije ne budu samo jurenje za rokovima i polaganje ispita, neizmjerno je važna dobra organizacija vremena. Čitanje je često ne samo racionalno zahtjevno, i to posebno kada su u pitanju tekstovi iz prethodnih epoha, već i emotivno. Uspjela književna djela otvaraju teške teme, provociraju nas i stavljaju pred razne vrste iazazova i dilema, pa organizacija podrazumijeva ne samo pravljenje strogog rasporeda već i ostavljanje dovoljno prostora za sva ta različita iskustva. Od značaja mi je bila i saradnja sa drugima, jer sam na taj način bila dio neke veće zajednice. Studije otvaraju mogućnost za kolegijalne razmjene, i ne samo unutar grupe, već i sa koleginicama i kolegama iz drugih sredina i generacija. Učešće na studentskim okupljanjima može da otvori mogućnost za neke nove kontakte ili zajedničke projekte. Konačno, a to sam shvatila tek nekoliko godina nakon završetka osnovnih studija, kraj studija je tek početak profesionalnog života. Studije nisu same sebi cilj, nego ih je možda bolje posmatrati kao početnu stepenicu i imati u vidu da ono što učimo i radimo treba da bude otvoreno, jer će se tek nadograđivati.

Nađa Bobičić

 

MEDIJI

NOVINAR U ELEKTRONSKIM MEDIJIMA

Gde ste sada i šta sada radite?

Radim kao novinarka na RTS-u. U emisijama Obrazovno-naučnog i Kulturno-umetničkog programa predstavljam knjige, istražujem kulturne fenomene i radim intervjue sa piscima, umetnicima, rediteljima, profesorima. Trenutno pripremam emisiju za tinejdžere koja se bavi književnošću i čitanjem.

Na koji način su studije Opšte književnosti uticale na vašu karijeru i život uopšte?

Studije Opšte književnosti dale su mi široko humanističko obrazovanje. Znanje iz književnosti i teorije književnosti pre svega, ali i stranih jezika, estetike, istorije umetnosti, psihologije i lingvistike, omogućilo mi je da se lako snađem u tokovima savremene kulturne scene, da povezujem i kritički promatram stvari, što mi je kao novinarki koja prati aktuelnosti iz kulture bilo velika prednost.

Imate li neki savet za aktuelne studente Opšte književnosti ili za one koji nameravaju da ove studije upišu?

Pretpostavljam da vas najviše brine gde ćete se zaposliti. Nadam se da znate da onaj ko završi Srpski jezik neće nužno raditi kao profesor srpskog niti da će novinar biti samo onaj ko završi žurnalistiku. Možda ipak još niste svesni koliko se tržište rada brzo menja i da ćete konkurisati za iste pozicije sa ljudima koji su završili antropologiju, grčki jezik, dramaturgiju ili politikologiju. Istina je da nikog ne čeka posao kad završi fakultet, ali to ne znači da ga neće naći. Kolege koje su sa mnom studirale na katedri za Opštu književnost danas najčešće rade u medijima, izdavaštvu i marketinškim agencijama, među njima ima odličnih lektora, prevodilaca i kopirajtera. Mnogi mladi ljudi upisuju studije književnosti jer vole da pišu ne shvatajući da ih studije književnosti ne uče da budu dobri pici već pažljivi čitaoci. To ne znači da ste osoba koja je pročitala najviše knjiga u društvu, mada ćete se verovatno često naći i u takvoj situaciji, nego da imate izgrađeno kritičko mišljenje, da ste medijski pismeni, da ste spremni da promatrate i menjate društvo.

Hristina Vasilijević

 

NOVINAR U ŠTAMPANIM MEDIJIMA

Gde ste sada i šta sada radite?

Radim kao novinar. Moja matična redakcija je nedeljnik NIN, ali pišem za još nekoliko glasila, najčešće za Lice Ulice.

Na koji način su studije Opšte književnosti uticale na vašu karijeru i život uopšte?

ticale su višestruko. Prva stvar koju kao novinar učite je da treba da odgovorite na pet ključnih pitanja – ko, gde, kad, zašto i kako. Vest bez najmanje tri odgovora je tek glasina. Moja komparativna prednost u odnosu na kolege bila je što sam svaku vest sagledavao i kao narativ koji mora da ima uvod, razradu i zaključak, koji uvek ima protagonistu, a ponekada i antagonistu, koji otvara mnogostruka tematska čvorišta. Rečju, studije opšte književnosti su pobudile moje novinarsko čulo pre no što sam znao da ga imam. Izučavajući fikciju, naučio sam da se klonim glasina i dezinformacija. Dalje, pažljivim čitanjem književnih klasika sam, zajedno sa učenjem filozofije, estetike i istorije umetnosti, uvideo „dugo trajanje“ zapadnoevropske civilizacije. Naučio sam da pojave sagledavam dijahrono i u kontekstu vremena i prostora u kojem nastaju. Ništa nije bez uzroka i posledice, a beleženje kontinuiteta u novinarstvu je veoma važno. Naposletku, studije opšte književnosti pružaju vrlo široko obrazovanje koje pojedinac potom može da produbljuje na osnovu interesovanja. Ne nauštrb širine. Počeo sam kao ekonomski novinar, potom sam se bavio kulturnim pitanjima, da bih danas najčešće pokrivao društvene i spoljnopolitičke teme. Verujem da mi je sposobnost povezivanja i poređenja činjenica koju sam stekao na fakultetu obezbedila dosadašnje relativno dugo trajanje u novinarstvu. Što se tiče uticaja na život, pa, osim što sam na grupi upoznao suprugu, studije su me naučile da ne očajavam i budem strpljiv. Svako ko je spremao i polagao Opštu književnost i teoriju književnosti III po starom programu zna o čemu pričam. Osim toga, privilegija studiranja Opšte književnosti podrazumeva susret sa stotinama jedinstvenih književnih likova, što je često više osobenih pojedinaca no što studenti upoznaju s ove strane korica. Neka i polovina njih ostavi uticaj na čitaoca – dovoljno je za retko sadržajan emocionalni i intelektualni život.

Imate li neki savet za aktuelne studente Opšte književnosti ili za one koji nameravaju da ove studije upišu?

Da nauče da čitaju.

Stefan Slavković