Филозофија књижевности (Феноменолошки приступ књижевности)

Професор: др Желимир Вукашиновић, ванредни професор
Година студија: VI или VII
Трајање: 1 семестар (летњи)
Статус предмета: ИП
Шифра предмета:
Број кредита: 9

Циљ предмета
Упућивање у порекло и појам феноменологије, као и њен значај у конституисању теоријских праваца у XX веку (егзистенцијализам, херменеутика, деконструкција). Осветљавање карактера феноменологије и феноменолошког метода кроз разлику у односу на психологију, као и друге природне науке. Упућивање у феноменолошки метод у односу на редефинисање концепта субјективитета, те односа између философије, књижевности и савремене културе. Сагледавање могућности примене феноменолошког метода: од естетике до књижевнотеоријских и лингвистичких истраживања.

Исход предмета
Разумевање полазишта, појма и основних карактеристика феноменологије. Познавање феноменолошког метода и сагледавање могућности његове примене у тумачењу дела књижевности. Упућеност у деконструктивистичко “читање“ феноменологије у интерпретативном приступу тексту и језику, али и увид у естетичку димензију различитих перспектива феноменолошког дискурса.

Садржај предмета
Курс је артикулисан кроз два своја, међусобно прожета, оријентира. Првотно се, у ретроспективном маниру, уводно, осветљава порекло феноменологије у Хусерловом одзиву на Декартов скептицизам, али и метафизичке проблеме рационалистичко-емпиристичког дуализма, до Кантове дистинкције phainomenon/noumenon, те Хегелове феноменологије духа, да би се пришло утицају Брентанове афирмације интенционалности свести по конституисање Хусерлове феноменологије. Из тих се основа прати Хајдегерово онтолошко ревидирање Хусерлове позиције које кулминира феноменолошком дескрипцијом Dasein-a и афирмацијом односа између философирања, језика и поезије. Намера је експицитно изложити, а тиме и отворити подручје разумевања односа између феноменологије (Хусерл), феноменолошког приступа књижевности (Ингарден), херменеутичке феноменологије (Хајдегер), те статуса израза и речи у феноменологији тела Мерло-Понтија, али и преиспитати деконструктивистички и (пост)структиралистички хоризонт феноменолошког (дис)курса.

Начин оцењивања
Активности у току предавања 15%
Семинари 30%
Писмени испит 55%

Литература

1. Константиновић, З. Феноменолошки приступ књижевном делу, Београд, 1969.
2. Феноменологија / Хусерл, Финк, Конрад-Марцијус, Ингарден, Шелер, Хајдегер, Де Вејленс,   Мерло-Понти, Транк-Дук-Тао, Паћи, Дамјановић, Нолит, Београд,1975.
3. Хусерл, Идеја феноменологије: пет предавања, БИГЗ, Београд, 1975.
4. Хајдегер, Мишљење и певање, Београд, 1982.
5. Мерло-Понти, Феноменологија перцепције, Веселин Маслеша, Сарајево, 1978.