Позивно писмо - Зборник посвећен проф. др Дубравки Поповић Стојановић

            Поштована/и,

 

            У част недавно преминулој проф. др Дубравки Поповић Срдановић, редовном професору Филозофског факултета у пензији, Филозофски факултет Универзитета у Нишу и Департман за србистику припремају тематски зборник радова. Овим путем Вас позивамо да својим прилогом у зборнику узмете учешће у одавању поште проф. Поповић Срдановић.

 

            Упутства за припрему текста налазе се у наставку.

 

           Рок за слање радова је 31. 12. 2024, а  објављивање зборника је планирано за почетак 2025. године. Радове треба послати на адресу zbornikdps@filfak.ni.ac.rs.

           

           

С поштовањем,

 

Уредништво

 

 

 

УПУТСТВО ЗА ПРИПРЕМУ РУКОПИСА ЗА ШТАМПУ:

 

           

            У оквиру зборника биће објављени оригинални радови из свих области истраживања књижевности (компаративистика, књижевна историја, теорија књижевности, методологија проучавања књижевности), и језика. Могуће је објављивање и коауторских радова (са највише два аутора).

           

Радови који су већ објављени или понуђени за објављивање у некој другој публикацији не могу бити прихваћени за објављивање. Ако је рад био изложен на научном скупу у виду усменог саопштења (под истим или сличним насловом), податак о томе треба навести у фусноти која је бројем везана за наслов самог рада.

 

            Поред српског језика, радови могу бити написани на било којем од светских језика, укључујући ту енглески, француски, руски и немачки језик. Рукопис мора бити граматички, правописно и стилски коректан. За радове на српском језику примењује се Правопис српскога језика Митра Пешикана, Jована Jерковића и Мата Пижурице (Матица српска: Нови Сад, 2010).

 

            Рукопис мора садржати следеће елементе:

 

            а) име, средње слово, презиме, назив установе у којој је аутор запослен, електронску адресу (пише се изнад наслова у левој маргини; називи сложених организација треба да одражавају хијерархију њихове структуре (на пример: Универзитет у Нишу, Филозофски факултет, Департман за србистику); у случају иностраних аутора и установа, имена се не транскрибују на српски језик; у случају коауторства, треба назначити називе установа за сваког од аутора; електронска адреса аутора даје се у подбелешци, звездицом везаној за презиме аутора; уколико је рад настао у оквиру пројекта, у посебној белешци, двема звездицама везаној за назив установе у којој је аутор запослен, треба навести назив и број пројекта, те назив институције која је носилац пројекта);

            б) наслов рада (пише се верзалом на средини странице);

            в) сажетак (пише се испод наслова рада, без ознаке Сажетак; лева маргина је увучена 1,5 цм у односу на основни текст; препоручена дужина: од 100 до 250 речи; сажетак је писан на језику којим је писан рад);

            г) кључне речи (испод сажетка, са ознаком Кључне речи, односно Keywords и сл.; лева маргина је увучена 1,5 цм у односу на основни текст; број кључних речи: од 5 до 10);

            д) текст рада;

            ђ) литературу и изворе;

            е) резиме (уколико је рад на српском језику, онда резиме треба бити на једном од светских језика; уколико је рад написан на једном од светских језика, резиме би требало да буде на српском језику; лева маргина је увучена 1,5 цм у односу на основни текст; дужина резимеа: од 100 до 500 речи).

            Редослед елемената мора се поштовати.

 

            Аутори треба да се придржавају и следећег:

 

            1. Пожељно је цитирање према изворном тексту и писму. Уколико аутор даје сопствени превод цитата из изворне литературе, у подбелешци треба навести и изворни облик цитата.

 

            2. Страна имена треба транскрибовати према правилима Правописа српског језика, осим у случају широко познатих имена. Приликом првог навођења страног имена се у загради даје његов изворни облик.

 

            3. Наслови посебних публикација се у тексту рада наводе курзивом, на језику и писму на којем је цитирана публикација објављена (било да је реч о оригиналу или преводу).

 

            4. У тексту рада треба користити парентезе, при чему се презиме аутора наводи верзалом и пише латиничним писмом (POPOVIĆ SRDANOVIĆ, 2010), (POPOVIĆ SRDANOVIĆ, 2003: 50). Презимена страних аутора се не транскрибују на српски језик (RYAN, 2006: 128−130), (MURPHY, 1974: 128, 130), (HERMAN, JAHN, RYAN, 2005).

 

            5. Допунска објашњења, напомене и сл. дају се у подбелешкама (фуснотама). Фуснотa се даје при дну странице текста на који се иста односи и за основни текст је везана арапским бројем.

 

            6. У одељку Цитирана литература разрешавају се библиографске парентезе из основног текста рада. Референце се наводе латиницом и абецедним редом (према презимену првог или јединог аутора, онако како је презиме наведено у парентези). Референце изворно публиковане ћирилицом или неким другим писмом наводе се након обавезног латиничног облика, са назнаком [orig.]. Сви редови осим првог увучени су удесно за 1,5 цм (опција „Hangingˮ).

 

            7. Цитирана литература се наводи према APA начину библиографског цитирања (APA Style): https://apastyle.apa.org/style-grammar-guidelines/references/examples.

 

            8. Текст рада пише се електронски на страници А4 формата (21 х 29,5 цм), с маргинама од 2,5 цм. Први ред сваког пасуса се увлачи 1,5 цм. Између редова нема размака. Текст треба писати у фонту Times New Roman; величина слова је 12 типографских тачака, изузев за сажетак, кључне речи, фусноте и резиме, који се пишу словима величине 10 типографских тачака. Не постоје ограничења у погледу обима радова.