Pozivno pismo - Zbornik posvećen prof. dr Dubravki Popović Stojanović

            Poštovana/i,

 

            U čast nedavno preminuloj prof. dr Dubravki Popović Srdanović, redovnom profesoru Filozofskog fakulteta u penziji, Filozofski fakultet Univerziteta u Nišu i Departman za srbistiku pripremaju tematski zbornik radova. Ovim putem Vas pozivamo da svojim prilogom u zborniku uzmete učešće u odavanju pošte prof. Popović Srdanović.

 

            Uputstva za pripremu teksta nalaze se u nastavku.

 

           Rok za slanje radova je 31. 12. 2024, a  objavljivanje zbornika je planirano za početak 2025. godine. Radove treba poslati na adresu zbornikdps@filfak.ni.ac.rs.

           

           

S poštovanjem,

 

Uredništvo

 

 

 

UPUTSTVO ZA PRIPREMU RUKOPISA ZA ŠTAMPU:

 

           

            U okviru zbornika biće objavljeni originalni radovi iz svih oblasti istraživanja književnosti (komparativistika, književna istorija, teorija književnosti, metodologija proučavanja književnosti), i jezika. Moguće je objavljivanje i koautorskih radova (sa najviše dva autora).

           

Radovi koji su već objavljeni ili ponuđeni za objavljivanje u nekoj drugoj publikaciji ne mogu biti prihvaćeni za objavljivanje. Ako je rad bio izložen na naučnom skupu u vidu usmenog saopštenja (pod istim ili sličnim naslovom), podatak o tome treba navesti u fusnoti koja je brojem vezana za naslov samog rada.

 

            Pored srpskog jezika, radovi mogu biti napisani na bilo kojem od svetskih jezika, uključujući tu engleski, francuski, ruski i nemački jezik. Rukopis mora biti gramatički, pravopisno i stilski korektan. Za radove na srpskom jeziku primenjuje se Pravopis srpskoga jezika Mitra Pešikana, Jovana Jerkovića i Mata Pižurice (Matica srpska: Novi Sad, 2010).

 

            Rukopis mora sadržati sledeće elemente:

 

            a) ime, srednje slovo, prezime, naziv ustanove u kojoj je autor zaposlen, elektronsku adresu (piše se iznad naslova u levoj margini; nazivi složenih organizacija treba da odražavaju hijerarhiju njihove strukture (na primer: Univerzitet u Nišu, Filozofski fakultet, Departman za srbistiku); u slučaju inostranih autora i ustanova, imena se ne transkribuju na srpski jezik; u slučaju koautorstva, treba naznačiti nazive ustanova za svakog od autora; elektronska adresa autora daje se u podbelešci, zvezdicom vezanoj za prezime autora; ukoliko je rad nastao u okviru projekta, u posebnoj belešci, dvema zvezdicama vezanoj za naziv ustanove u kojoj je autor zaposlen, treba navesti naziv i broj projekta, te naziv institucije koja je nosilac projekta);

            b) naslov rada (piše se verzalom na sredini stranice);

            v) sažetak (piše se ispod naslova rada, bez oznake Sažetak; leva margina je uvučena 1,5 cm u odnosu na osnovni tekst; preporučena dužina: od 100 do 250 reči; sažetak je pisan na jeziku kojim je pisan rad);

            g) ključne reči (ispod sažetka, sa oznakom Ključne reči, odnosno Keywords i sl.; leva margina je uvučena 1,5 cm u odnosu na osnovni tekst; broj ključnih reči: od 5 do 10);

            d) tekst rada;

            đ) literaturu i izvore;

            e) rezime (ukoliko je rad na srpskom jeziku, onda rezime treba biti na jednom od svetskih jezika; ukoliko je rad napisan na jednom od svetskih jezika, rezime bi trebalo da bude na srpskom jeziku; leva margina je uvučena 1,5 cm u odnosu na osnovni tekst; dužina rezimea: od 100 do 500 reči).

            Redosled elemenata mora se poštovati.

 

            Autori treba da se pridržavaju i sledećeg:

 

            1. Poželjno je citiranje prema izvornom tekstu i pismu. Ukoliko autor daje sopstveni prevod citata iz izvorne literature, u podbelešci treba navesti i izvorni oblik citata.

 

            2. Strana imena treba transkribovati prema pravilima Pravopisa srpskog jezika, osim u slučaju široko poznatih imena. Prilikom prvog navođenja stranog imena se u zagradi daje njegov izvorni oblik.

 

            3. Naslovi posebnih publikacija se u tekstu rada navode kurzivom, na jeziku i pismu na kojem je citirana publikacija objavljena (bilo da je reč o originalu ili prevodu).

 

            4. U tekstu rada treba koristiti parenteze, pri čemu se prezime autora navodi verzalom i piše latiničnim pismom (POPOVIĆ SRDANOVIĆ, 2010), (POPOVIĆ SRDANOVIĆ, 2003: 50). Prezimena stranih autora se ne transkribuju na srpski jezik (RYAN, 2006: 128−130), (MURPHY, 1974: 128, 130), (HERMAN, JAHN, RYAN, 2005).

 

            5. Dopunska objašnjenja, napomene i sl. daju se u podbeleškama (fusnotama). Fusnota se daje pri dnu stranice teksta na koji se ista odnosi i za osnovni tekst je vezana arapskim brojem.

 

            6. U odeljku Citirana literatura razrešavaju se bibliografske parenteze iz osnovnog teksta rada. Reference se navode latinicom i abecednim redom (prema prezimenu prvog ili jedinog autora, onako kako je prezime navedeno u parentezi). Reference izvorno publikovane ćirilicom ili nekim drugim pismom navode se nakon obaveznog latiničnog oblika, sa naznakom [orig.]. Svi redovi osim prvog uvučeni su udesno za 1,5 cm (opcija „Hangingˮ).

 

            7. Citirana literatura se navodi prema APA načinu bibliografskog citiranja (APA Style): https://apastyle.apa.org/style-grammar-guidelines/references/examples.

 

            8. Tekst rada piše se elektronski na stranici A4 formata (21 h 29,5 cm), s marginama od 2,5 cm. Prvi red svakog pasusa se uvlači 1,5 cm. Između redova nema razmaka. Tekst treba pisati u fontu Times New Roman; veličina slova je 12 tipografskih tačaka, izuzev za sažetak, ključne reči, fusnote i rezime, koji se pišu slovima veličine 10 tipografskih tačaka. Ne postoje ograničenja u pogledu obima radova.