Uvod u filozofiju

Profesor: dr Želimir Vukašinović, vanredni profesor
Trajanje: 2 semestra (I i II, III i IV, V i VI, VII i VIII)
Status predmeta: OPI ili IP
Šifra predmeta: 0600012
Broj kredita: 6

Nastavni plan

Teme
1. Šta je filozofija? Problem uvođenja u filozofiju. Izvori i pobude filozofskih istraživanja. Problem Početka i početak filosofiranja.
2. 2.a. Izlazak iz naivnosti i neposrednosti. Filozofija i zdravorazumlje. Upitnost, začuđenost i sumnja. Strast i čuđenje. Mudrost i Ljubav. 2.b. Šta je mišljenje? Doxa i epistheme. Priroda svakodnevnog mišljenja. Odlike filozofskog mišljenja. 2.c. Šta je metafizika?
3. 3.a. Osnovni filozofski problemi i discipline. Sistematika filozofije. 3.b. Filozofija i druge oblasti duha: mit, religija, nauka, umetnost.
4. Filozofija i njena istorija. Istorija filozofije, istoričnost, istorija i nauka. Oblici recepcije filozofije. Filozofija i ideologija.
5. Počeci filozofiranja u Grčkoj. Filozofija, polis i politika. Polis i agora.
6. Osnovne karakteristike helenske duhovnosti. Periodizacija grčke filozofije. Filozofija i istorijski problem Početka. Predsokratovci i arche.
7. Sokratova filozofija i smrt. Okret mišljenja ka samospoznaji. Etika i filozofska metoda. Sokrat i sofisti. Problem relativizma. Filozofija, dijalog i logos. Filozofija i ironija.
8. Onto-teo-loško ustrojstvo metafizike. Ontološko pitanje. Platon i Aristotel. 8.a. Platonovo razumevanje Ljubavi, te karaktera i značaja filozofije. Philia, eros i agape. Istina, Dobro i Lepo. Dijalektička teorija ideja i objektivni idealizam. 8.b. Platonizam, tradicionalna metafizika i idealizam.
9. Aristotelova metafizika razvoja. Sistematizacija filozofije.
10. Filozofija i celina bića. Aisthesis i noesis. Platonovo i Aristotelovo razumevanje umetnosti.
11. Helenističko-rimska filozofija i pojam ataraksije.
12. Hrišćanstvo i filozofija. A. Avgustin. Osnovni problem srednjovekovne filozofije. Spor oko univerzalija. Odnos filozofije i teologije. T. Akvinski.
13. Filozofija duhovnog preporoda. Studia divina, studia humana. Prevladavanje duha srednjovekovlja. Đ. Bruno.
14. Duhovni preporod i novovekovni problem saznanja: empirizam i racionalizam. Dekartov racionalizam. Metafizika i doba slike sveta. Iracionalizam i Paskalova logika srca. Tradicionalna metafizika i problem dualizma.
15. Filozofija istorije i otklon od kartezijanske pozicije – Viko. Istorija filozofije i problem progresivizma. Simbol svetlosti i zapadna metafizika.
16. Prosvetiteljstvo i francuski materijalizam XVIII veka.
17. Kantova filozofija kritike. O izvorima, moćima i granicama saznanja. Odnos između gnoseološkog, etičkog i „estetičkog“ pitanja. Uslovi za konstituisanje nemačkog idealizma.
18. Problem metafizičkog idealizma. Komparativno: Fihteov subjektivni idealizam i dijalektika subjekta i objekta; Šelingov objektivni idealizam i dijalektika realiteta; Hegelova sinteza u sistemu apsolutnog idealizma.
19. Antimetafizički naboj hegelovske levice. Filozofija i praksa. Kritička teorija društva. (Marks).
20. Filozofija, praksa, humanizam. Filozofija, utopija i nada. (Bloh, Marks – komparativno). Filozofija, svet i egzistencija (uvod).
21. Rezimiranje prethodnog predavanja. Istorija metafizike i problem odnosa filozofije, sveta i egzistencije. Kjerkegorova individualistička pobuna protiv metafizike. Konsekventno: voluntaristička perspektiva sa ishodištem u vitalizmu. Šopenhauer – Niče.
22. 22.a. Čovek, smisao i svet. Voluntarizam, egzistencijalizam i filozofije Života. 22.b. Filozofija, apsurd i egzistencija. Filozofija, revolt i pobuna. Egzistencija, stvaranje i smisao. Sloboda, odgovornost, egzistencijalizam i humanizam.
23. Egzistencijalizam i strukturalizam (otklon od Sartrovog egzistencijalizma).
24. Hermeneutika, poststrukturalizam i dekonstrukcija. (komparativno izlaganje osnovnih karakteristika).
25. Hermeneutika i psihoanaliza. Filozofsko čitanje Frojda. Umetnost i psihoanaliza.
26. Fenomenologija i fundamentalna ontologija. Huserl – Hajdeger. Filozofija, poezija, jezik i biće. Sopstvo i Drugo. Poetičko mišljenje i smisao bivstvovanja. Mogućnost zasnivanja filozofije književnosti. (polemika).
27. 27.a. A. Heler. Radikalne potrebe, demokratija i svakodnevnica. 27. b. Filozofija i kriza. Legitimacijska kriza savremene filozofije. Moderna i postmoderna. 27. c. Globalna kultura i filozofija (Bodrijar).
28. Problem kraja filozofije kao metafizike. Tradicionalna metafizika i njena de(kon)strukcija. (Post)metafizička čežnja za krajem i (ne)mogućnost novog početka. Kako filozofija može da počne?

Način ocenjivanja
Učešće u nastavi 15%
Esej 30%
Završni (usmeni) ispit 55%

Literatura
Obavezna:
1. Uvod u filozofiju – hrestomatija (prir. R. Nešković), Beograd, 2003.
2. Izbor tekstova (prir. Ž. Vukašinović): Helenističko-rimska filozofija, Filozofija renesanse, Srednjovekovna filozofija (uvodni pregled) – Vindelband, Koplston, Filipović;
Huserl, „Ideje za čistu fenomenologiju i fenomenološku filozofiju“, „Šta je transcendentalno iskustvo“;
Sartr, „Egzistencijalizam je humanizam“;
Kami, „Mit o Sizifu“;
Hajdeger, „Šta je to filozofija“;
Fink, E., Uvod u filozofiju, Nolit, Beograd, 1989., str. 13-18, 22-25, 48-49, 50-51, 79-80, 83-86.;
Šluk, Uvod u filozofsko mišljenje, Plato, Beograd, 2001., str. 11-16., 19-22., 29- 32.;
Platon, Gozba, BIGZ, Beograd, 1994., predgovor. B. Pavlovića, str. 5-39.;
Jaspers, K., Uvod u filozofiju, Prosveta, Beograd, 1967., str. 125-141., 175-193.
Dodatna:
Nešković, R. Credo et Cogito, Srednjovekovna filozofija, Beograd, 2004., str. 15-23., 102-113., 162-176., 202-221., 234-254., 344-378., 410-424., 453-456., 474-477.;
Bodrijar, Ž. Simulakrumi i simulacija, Svetovi, Novi Sad, 1991.;
Vajšedel V. Sporedni ulaz u filozofiju, Beograd, 2004.

Ispitna pitanja

1. Problem uvođenja u filozofiju (E. Fink i Šluk).
2. Može li se filozofija odrediti kao ljubav prema mudrosti?
3. Odnos filozofije prema mitu, religiji, umetnosti, ideologiji.
4. Priroda svakodnevnog mišljenja.
5. Filozofija i nauka.
6. Odlike filozofskog mišljenja.
7. Sistematika filozofije (ontološko, gnoseološko, aksiološko pitanje).
8. Filozofija i njena istorija.
9. Oblici recepcije filozofije.
10. Polis i agora – rodno mesto grčke filozofije.
11. Počeci filozofiranja u Grčkoj. Metafizika kao onto-teo-logija, arche i periodizacija grčke filozofije. a. Predsokratovci: Tales, Anaksimandar, Heraklit, Parmenid (pregled osnovnih pitanja). b. Anaksimandrov pojam apeiron.
12. Sokrat: a. okret mišljenja ka samospoznaji. b. Sokrat i sofisti.
13. Platonovo učenje o idejama. Karakter Platonovog idealizma.
14. Platonovo razumevanje Ljubavi. Filozofija i ljubav. Platonova erotika.
15. a. Aristotelova sistematizacija filozofije. b. Aristotelova metafizika razvoja.
16. Aristotelova etika ljudske izvrsnosti i mere. Značaj filozofije po Aristotelu.
17. Platonovo i Aristotelovo razumevanje umetnosti.
18. Osnovne orijentacije i karakteristike helenističko-rimske filozofije. Pojam ataraksije, ideal mudraca i uloga filozofije. Stoicizam. Epikurejstvo. Skepticizam.
19. Plotinov neoplatonizam: Jedno, emanacija, put nadole i put nagore.
20. Hrišćanstvo i filozofija. Odnos između religijske čulnosti i filozofske spoznaje. Gnostici i apologeti.
21. Avgustinovo manihejsko učenje.
22. Srednjovekovna filozofija: novo značenje reči filozof i filozofija. Odnos između filozofije i teologije. T. Akvinski.
23. Osnovno pitanje sholastike i njena periodizacija.
24. Spor oko univerzalija: osnovna stanovišta.
25. a. Osnovi ortodoksne teologije i vizantijske filozofije. b. Dogmatski sporovi u istočnom hrišćanstvu: trojstvo, Hrist, ikone.
26. Renesansa: prevladavanje duha srednjovekovlja. Filozofija duhovnog preporoda. Đ. Bruno.
27. Novovekovna filozofija. Problem saznanja (stanovišta).
28. Dekart. Problem dualizma. Karakter filozofije po Dekartu.
29. Paskalova logika srca. Dekart i Paskal (komparativno izložiti).
30. Vikova filozofija istorije.
31. a. Apsolutizacija ideje napretka. b. Progresivizam, pozitivizam i filozofija. Pozitivizam – osnovne regule.
32. Prosvetiteljstvo i francuski materijalizam XVIII veka.
33. Kantovo učenje o izvorima, moćima i granicama saznanja. Filozofija i kritika.
34. Kantova etička i estetička misao.
35. Fihteov subjektivni idealizam i dijalektika subjekta i objekta.
36. Šelingov objektivni idealizam i dijalektika realiteta.
37. Hegelov sistem apsolutnog idealizma (panlogizam).
38. a. Antimetafizički naboj hegelovske levice. b. Komparativno izložiti: Hegelovo razumevanje odnosa prirode, umetnosti, religije i filozofije. Negacija i mišljenje. Status dijalektike.
39. Marksovo tumačenje stanovišta prakse. Istorija, filozofija, praksa.
40. a. Marksovo učenje o otuđenju. b. Osnovne karakteristike antimetafizičkog naboja hegelovske levice.
41. Bloh: filozofija utopije i nade.
42. Kjerkegorova individualistička pobuna protiv metafizike.
43. Šopenhauerova pesimistička etika.
44. Ničeovo razumevanje filozofije. Nihilizam. Prevazilaženje tradicionalne metafizike i morala. Apolonsko i dionisko u filozofiranju.
45. Interpretirati Ničeove reči „Bog je mrtav“. Platonizam, voluntarizam, metafizika, nihilizam i volja za moć.
46. Različiti oblici filozofskog čitanja Frojda. Filozofija, umetnost i psihoanaliza.
47. Kamijeva filozofija Apsurda. Paradoks, egzistencija, sloboda i revolt.
48. Sartrova filozofija egzistencije. Problematizovati odnos esencija/egzistencija.
49. Sartrovo razumevanje egzistencijalizma kao humanizma. Egzistencija i sloboda.
50. Jaspersovo razumevanje odnosa između čoveka, sveta i filozofiranja. Smisao i egzistencija.
51. Diltajeva hermeneutika.
52. Huserlova fenomenološka redukcija.
53. Hajdegerova fundamentalna ontologija.
54. Hajdegerovo razumevanje odnosa između filozofije i poezije. Problem metafizike i doba slike sveta. Poetičko mišljenje.
55. Pozitivizam – osnovne regule.
56. Strukturalizam – polazište, metod, etape.
57. A. Heler – radikalne potrebe, demokratija, svakodnevnica. (Komparirati sa Marksovim učenjem o otuđenju).
58. Moderna i postmoderna.
59. Legitimacijska kriza savremene filozofije.