Navigacija

Uvod u filozofiju

Profesor: dr Želimir Vukašinović, vanredni profesor
Trajanje: 2 semestra (I i II)
Broj časova: 60 (30+30), (2+0; 2+0)
Šifra predmeta: 1100


NASTAVNI PLAN

Teme

  1. Šta je filozofija? Problem uvođenja u filozofiju. Izvori i pobude filozofskih istraživanja. Problem Početka i početak filosofiranja.
  2. 2.a. Izlazak iz naivnosti i neposrednosti. Filozofija i zdravorazumlje. Upitnost, začuđenost i sumnja. Strast i čuđenje. Mudrost i Ljubav. 2.b. Šta je mišljenje? Doxa i epistheme. Priroda svakodnevnog mišljenja. Odlike filozofskog mišljenja. 2.c. Šta je metafizika?
  3. 3.a. Osnovni filozofski problemi i discipline. Sistematika filozofije. 3.b. Filozofija i druge oblasti duha: mit, religija, nauka, umetnost.
  4. Filozofija i njena istorija. Istorija filozofije, istoričnost, istorija i nauka. Oblici recepcije filozofije. Filozofija i ideologija.
  5. Počeci filozofiranja u Grčkoj. Filozofija, polis i politika. Polis i agora.
  6. Osnovne karakteristike helenske duhovnosti. Periodizacija grčke filozofije. Filozofija i istorijski problem Početka. Predsokratovci i arche.
  7. Sokratova filozofija i smrt. Okret mišljenja ka samospoznaji. Etika i filozofska metoda. Sokrat i sofisti. Problem relativizma. Filozofija, dijalog i logos. Filozofija i ironija.
  8. Onto-teo-loško ustrojstvo metafizike. Ontološko pitanje. Platon i Aristotel. 8.a. Platonovo razumevanje Ljubavi, te karaktera i značaja filozofije. Philia, eros i agape. Istina, Dobro i Lepo. Dijalektička teorija ideja i objektivni idealizam. 8.b. Platonizam, tradicionalna metafizika i idealizam.
  9. Aristotelova metafizika razvoja. Sistematizacija filozofije.
  10. Filozofija i celina bića. Aisthesis i noesis. Platonovo i Aristotelovo razumevanje umetnosti.
  11. Helenističko-rimska filozofija i pojam ataraksije.
  12. Hrišćanstvo i filozofija. A. Avgustin. Osnovni problem srednjovekovne filozofije. Spor oko univerzalija. Odnos filozofije i teologije. T. Akvinski.
  13. Filozofija duhovnog preporoda. Studia divina, studia humana. Prevladavanje duha srednjovekovlja. Đ. Bruno.
  14. Duhovni preporod i novovekovni problem saznanja: empirizam i racionalizam. Dekartov racionalizam. Metafizika i doba slike sveta. Iracionalizam i Paskalova logika srca. Tradicionalna metafizika i problem dualizma.
  15. Filozofija istorije i otklon od kartezijanske pozicije – Viko. Istorija filozofije i problem progresivizma. Simbol svetlosti i zapadna metafizika.
  16. Prosvetiteljstvo i francuski materijalizam XVIII veka.
  17. Kantova filozofija kritike. O izvorima, moćima i granicama saznanja. Odnos između gnoseološkog, etičkog i «estetičkog» pitanja. Uslovi za konstituisanje nemačkog idealizma.
  18. Problem metafizičkog idealizma. Komparativno: Fihteov subjektivni idealizam i dijalektika subjekta i objekta; Šelingov objektivni idealizam i dijalektika realiteta; Hegelova sinteza u sistemu apsolutnog idealizma.
  19. Antimetafizički naboj hegelovske levice. Filozofija i praksa. Kritička teorija društva. (Marks).
  20. Filozofija, praksa, humanizam. Filozofija, utopija i nada. (Bloh, Marks – komparativno). Filozofija, svet i egzistencija (uvod).
  21. Rezimiranje prethodnog predavanja. Istorija metafizike i problem odnosa filozofije, sveta i egzistencije. Kjerkegorova individualistička pobuna protiv metafizike. Konsekventno: voluntaristička perspektiva sa ishodištem u vitalizmu. Šopenhauer-Niče.
  22. 22.a. Čovek, smisao i svet. Voluntarizam, egzistencijalizam i filozofije Života. 22.b.Filozofija, apsurd i egzistencija. Filozofija, revolt i pobuna. Egzistencija, stvaranje i smisao. Sloboda, odgovornost, egzistencijalizam i humanizam.
  23. Egzistencijalizam i strukturalizam (otklon od Sartrovog egzistencijalizma).
  24. Hermeneutika, poststrukturalizam i dekonstrukcija. (komparativno izlaganje osnovnih karakteristika).
  25. Hermeneutika i psihoanaliza. Filozofsko čitanje Frojda. Umetnost i psihoanaliza.
  26. Fenomenologija i fundamentalna ontologija. Huserl-Hajdeger. Filozofija, poezija, jezik i biće. Sopstvo i Drugo. Poetičko mišljenje i smisao bivstvovanja. Mogućnost zasnivanja filozofije književnosti. (polemika).
  27. 27.a. A. Heler. Radikalne potrebe, demokratija i svakodnevnica. 27. b. Filozofija i kriza. Legitimacijska kriza savremene filozofije. Moderna i postmoderna. 27. c. Globalna kultura i filozofija (Bodrijar).
  28. Problem kraja filozofije kao metafizike. Tradicionalna metafizika i njena de(kon)strukcija. (Post)metafizička čežnja za krajem i (ne)mogućnost novog početka. Kako filozofija može da počne?


Literatura
Obavezna:
I. Uvod u filozofiju – hrestomatija (prir. R. Nešković), Beograd, 2003.
II. Izbor tekstova (prir. Ž. Vukašinović): Helenističko-rimska filozofija, Filozofija renesanse, Srednjovekovna filozofija (uvodni pregled) – Vindelband, Koplston, Filipović;
Huserl, „Ideje za čistu fenomenologiju i fenomenološku filozofiju“, „Šta je transcendentalno iskustvo“;
Sartr, „Egzistencijalizam je humanizam“;
Kami, „Mit o Sizifu“;
Hajdeger, „Šta je to filozofija“;
Fink, E., Uvod u filozofiju, Nolit, Beograd, 1989., str. 13-18, 22-25, 48-49, 50-51, 79-80, 83-86.;
Šluk, Uvod u filozofsko mišljenje, Plato, Beograd, 2001., str. 11-16., 19-22., 29- 32.;
Platon, Gozba, BIGZ, Beograd, 1994., predgovor. B. Pavlovića, str. 5-39.;
Jaspers, K., Uvod u filozofiju, Prosveta, Beograd, 1967., str. 125-141., 175-193.

Dodatna:
Nešković, R. Credo et Cogito, Srednjovekovna filozofija, Beograd, 2004., str. 15-23., 102-113., 162-176., 202-221., 234-254., 344-378., 410-424., 453-456., 474-477.;
Bodrijar, Ž. Simulakrumi i simulacija, Svetovi, Novi Sad, 1991.;
Vajšedel V. Sporedni ulaz u filozofiju, Beograd, 2004.


ISPITNA PITANJA

  1. Problem uvođenja u filozofiju (E. Fink i Šluk).
  2. Može li se filozofija odrediti kao ljubav prema mudrosti?
  3. Odnos filozofije prema mitu, religiji, umetnosti, ideologiji.
  4. Priroda svakodnevnog mišljenja.
  5. Filozofija i nauka.
  6. Odlike filozofskog mišljenja.
  7. Sistematika filozofije (ontološko, gnoseološko, aksiološko pitanje).
  8. Filozofija i njena istorija.
  9. Oblici recepcije filozofije.
  10. Polis i agora – rodno mesto grčke filozofije.
  11. Počeci filozofiranja u Grčkoj. Metafizika kao onto-teo-logija, arche i periodizacija grčke filozofije. a. Predsokratovci: Tales, Anaksimandar, Heraklit, Parmenid (pregled osnovnih pitanja). b. Anaksimandrov pojam apeiron.
  12. Sokrat: a. okret mišljenja ka samospoznaji. b. Sokrat i sofisti.
  13. Platonovo učenje o idejama. Karakter Platonovog idealizma.
  14. Platonovo razumevanje Ljubavi. Filozofija i ljubav. Platonova erotika.
  15. a. Aristotelova sistematizacija filozofije. b. Aristotelova metafizika razvoja.
  16. Aristotelova etika ljudske izvrsnosti i mere. Značaj filozofije po Aristotelu.
  17. Platonovo i Aristotelovo razumevanje umetnosti.
  18. Osnovne orijentacije i karakteristike helenističko-rimske filozofije. Pojam ataraksije, ideal mudraca i uloga filozofije. Stoicizam. Epikurejstvo. Skepticizam.
  19. Plotinov neoplatonizam: Jedno, emanacija, put nadole i put nagore.
  20. Hrišćanstvo i filozofija. Odnos između religijske čulnosti i filozofske spoznaje. Gnostici i apologeti.
  21. Avgustinovo manihejsko učenje.
  22. Srednjovekovna filozofija: novo značenje reči filozof i filozofija. Odnos između filozofije i teologije. T. Akvinski.
  23. Osnovno pitanje sholastike i njena periodizacija.
  24. Spor oko univerzalija: osnovna stanovišta.
  25. a. Osnovi ortodoksne teologije i vizantijske filozofije. b. Dogmatski sporovi u istočnom hrišćanstvu: trojstvo, Hrist, ikone.
  26. Renesansa: prevladavanje duha srednjovekovlja. Filozofija duhovnog preporoda. Đ. Bruno.
  27. Novovekovna filozofija. Problem saznanja (stanovišta).
  28. Dekart. Problem dualizma. Karakter filozofije po Dekartu.
  29. Paskalova logika srca. Dekart i Paskal (komparativno izložiti).
  30. Vikova filozofija istorije.
  31. a.Apsolutizacija ideje napretka. b. Progresivizam, pozitivizam i filozofija. Pozitivizam – osnovne regule.
  32. Prosvetiteljstvo i francuski materijalizam XVIII veka.
  33. Kantovo učenje o izvorima, moćima i granicama saznanja. Filozofija i kritika.
  34. Kantova etička i estetička misao.
  35. Fihteov subjektivni idealizam i dijalektika subjekta i objekta.
  36. Šelingov objektivni idealizam i dijalektika realiteta.
  37. Hegelov sistem apsolutnog idealizma (panlogizam).
  38. a. Antimetafizički naboj hegelovske levice. b. Komparativno izložiti: Hegelovo razumevanje odnosa prirode, umetnosti, religije i filozofije. Negacija i mišljenje. Status dijalektike.
  39. Marksovo tumačenje stanovišta prakse. Istorija, filozofija, praksa.
  40. a. Marksovo učenje o otuđenju. b. Osnovne karakteristike antimetafizičkog naboja hegelovske levice.
  41. Bloh: filozofija utopije i nade.
  42. Kjerkegorova individualistička pobuna protiv metafizike.
  43. Šopenhauerova pesimistička etika.
  44. Ničeovo razumevanje filozofije. Nihilizam. Prevazilaženje tradicionalne metafizike i morala. Apolonsko i dionisko u filozofiranju.
  45. Interpretirati Ničeove reči “Bog je mrtav”. Platonizam, voluntarizam, metafizika, nihilizam i volja za moć.
  46. Različiti oblici filozofskog čitanja Frojda. Filozofija, umetnost i psihoanaliza.
  47. Kamijeva filozofija Apsurda. Paradoks, egzistencija, sloboda i revolt.
  48. Sartrova filozofija egzistencije. Problematizovati odnos esencija/egzistencija.
  49. Sartrovo razumevanje egzistencijalizma kao humanizma. Egzistencija i sloboda.
  50. Jaspersovo razumevanje odnosa između čoveka, sveta i filozofiranja. Smisao i egzistencija.
  51. Diltajeva hermeneutika.
  52. Huserlova fenomenološka redukcija.
  53. Hajdegerova fundamentalna ontologija.
  54. Hajdegerovo razumevanje odnosa između filozofije i poezije. Problem metafizike i doba slike sveta. Poetičko mišljenje.
  55. Pozitivizam – osnovne regule.
  56. Strukturalizam – polazište, metod, etape.
  57. A. Heler – radikalne potrebe, demokratija, svakodnevnica. (Komparirati sa Marksovim učenjem o otuđenju).
  58. Moderna i postmoderna.
  59. Legitimacijska kriza savremene filozofije.