Komunikacija i višejezičnost u digitalno doba

KOMUNIKACIJA I VIŠEJEZIČNOST U DIGITALNO DOBA

Studijski program: Jezik, književnost, kultura
Status predmeta: IP
Šifra predmeta: 2115061
Struktura predmeta: 2+0
Godina studija: I
Semestar: prvi
Broj bodova: 3
Tip predmeta: TM

Prof. dr Jelena Filipović
e-mail: jelenafbgd@gmail.com
Kabinet: 521

U okviru predmeta Komunikacija i višejezičnost u digitalno doba je predmet na kome se bavimo razvojem znanja i veština neophodnih za funkcionisanje u digitalnom okruženju: digitalni otisak, bezbednost na internetu, donošenje odluka u istraživanju i učenju, razvijanje sposobnosti za višejezičnu komunikaciju u digitalnom okruženju, razvoj osnovnih znanja za adekvatnu primenu digitalnih alata za kreiranje sadržaja na internetu u akademskoj sferi (instagrtam i jutub kanal-potkast posvećen višejezičnosti i kulturi komunikacije u digitalnoj sferi).

Zadaci za grupni rad:

1. Kreiranje logoa i vizuelnog identiteta IG stranice
2. Određivanje osnovnih heštegova
3. Kreiranje jutjub kanala
4. Linkovanje i analiza IG stranica akademskim sadržajima u vezi sa višejezičnošću i komunikacijom u onlajn okruženju (analiza heštagova, slike, teksta itd. u konstrukciji poruke) –5 analiza tokom semestra
5. Evaluacija različitih platformi za učenje stranih jezika i-ili prevođenje
6. Svaka grupa treba da tokom semestra priredi i okači jedan post i jedan ”reel“ u vezi sa aktivnostima na predmetu ili opštim temama iz oblasti višejezičnosti i komunikacije u virtualnom okruženju na IG
7. Svaka grupa treba da tokom semestra pripremi jedan potkastat na jutub kanalu predmeta na temu višejezičnosti i komunikacije u digitalnom okruženju
8. Formiranje digitalne arhive višejezičnih tekstova (svaka grupa mora da priredi bar dva teksta tokom semestra)

Postovi i ”reels“ moraju biti višejezični (sa prevodom, u više verzija na više jezika, mogu biti tematski grupisani (npr. čitanje bajki, književnih tekstova u prozi i stihu na više jezika, višejezični mimovi ili mimovi u vezi sa onlajn višejezičnom komunikacijom,  lične priče, reportaže o različitim kulturama i jezicima, i sl.). Sve postove i  ”reels“ ćemo prvo na času komentarisati i analizirati pre postavljanja na IG stranicu. Isto važi za potkaste. Tekstovi za digitalnu arhivu moraju biti dužine najmanje 1500 reči.

O formiranju i aktivnostima pojedinih grupa ćemo se dogovoriti na prvom ili drugom času.

Raspodela ocene:        
Projektne aktivnosti:
Izrada i objava postova i “reels“ na IG: 30%
Jutub potkast: 20%     
Analiza IG stranica ili analiza programa za učenje jezika: 10%
Formiranje digitalne arhive: 20%
Rad na času: 20%
UKUPNO: 100%

VAŽNA NAPOMENA: Očekuje se da su studentkinje i studenti upoznati sa opštim principima istraživanja i predstavljanja naučnih rezultata kako tuđih, tako i svojih. Upućujemo ih na upoznavanje sa principima upotrebe štampanih i elektronskih izvornika u svom radu, kako bi izbegli nehotično plagijatorstvo.

Najopštija definicija plagijatorstva:

Svako preuzimanje tuđih radova (knjiga, članaka i drugih pisanih izvora), u segmentima ili u celini, kako iz štampanih dela tako i sa interneta, bez jasnog i nedvosmislenog navođenja autorstva (informacija o preuzetom izvoru) smatra plagiranjem. Plagiranje seminarskih, master, magistarskih, doktorskih i svih drugih radova, kao i svaki drugi vid nesamostalne izrade („pozajmljivanje“ pa čak i kupovina radova!) ne predstavlja samo grubo i nedostojno kršenje akademskih pravila o pisanju naučnih i stručnih ostvarenja, čime se ugrožava kredibilitet univerzitetskog obrazovanja i ugled institucije, već je i sankcionisano Zakonom o autorskim i srodnim pravima.

Dakle, u svim multimodalnim sadržajima koje proizvedu tokom semestra studentkinje i studenti moraju navesti izvore koje citiraju (autora, godinu izdanja, naslov dela, mesto izdanja, izdavačku kuću i stranice sa kojih je citat preuzet) na način koji propisuje Priručnik iz akademskog pisanja ili tekstovi na veb stranici Univerzitetske biblioteke, navedeni u nastavku. U suprotnom, radovi će se tretirati kao plagijati. Plagijat je naučno, umetničko ili drugo delo nastalo neetičnim i nezakonitim delimičnim ili potpunim prisvajanjem tuđe autorske svojine bez navođenja izvora. Izvor koji se citira mogu biti kako objavljena dela (knjige, časopisi, novine, veb prezentacije, filmovi, fotografije, slike, udžbenici, elektronski korpusi i slično), tako i neobjavljena dela (predavanja, beleške, hendaouti, govori, radovi drugih studentkinja i studenata ili trećih lica i slično).

Za više informacija pogl. Kuzmanović A. J. Filipović i M. Andrijević (2012) u listi referenci, i/ili Citiranje literature i bibliografski alati na adresi: http://unilib.libguides.com/content_mobile.php?pid=441025&sid=3611084.

SVAKA ZLOUPOTREBA ZAKLJUČAKA, DEFINICIJA I/ILI REZULTATA ISTRAŽIVANJA DRUGIH AUTORKI I AUTORA BIĆE SANKCIONISANA UDALJAVANJEM SA PREDMETA.

OBAVEZNA LITERATURA:
1. Denman, B. (2005), "What is a University in the 21st Century?", Higher Education Management and Policy, vol. 17/2, https://doi.org/10.1787/hemp-v17-art8-en.
2. Futurelearn. 2015. The crowdsoursed guide to learning. https://www.futurelearn.com/learning-guide.
3. Bumbić, T. & S. Janjić. 2018. Digitalni pogon u školskoj klupi. Novi Sad: Novosadska novinarska škola.

Plan rada po nedeljama: