2108951 - Античка лирика
| Спецификација предмета | ||||
|---|---|---|---|---|
| Назив | Античка лирика | |||
| Акроним | 2108951 | |||
| Студијски програм | Језик, књижевност, култура | |||
| Модул | модул Општа књижевност и теорија књижевности | |||
| Тип студија | основне академске студије | |||
| Наставник (предавач) | ||||
| Наставник/сарадник (вежбе) | ||||
| Наставник/сарадник (ДОН) | ||||
| Број ЕСПБ | 3.0 | Статус предмета | изборни | |
| Условљеност другим предметима | Нема услова. | Облик условљености | ||
| Циљеви изучавања предмета | Циљ предмета је да омогући основни ниво општих и посебних знања из области античке лирике, како хеленске тако и римске. Стицање знања се одвија у три аспекта: књижевноисторијском, књижевнотеоријском и херменеутичко-естетском. У књижевносторијском погледу, циљ предмета је сагледавање настанка, унутрашње еволуције и трансформације лирске поезије у архајском, класичном, покласичном, хеленистичком, царском и позноантичком периоду, као и њено интераговање са културолошким и историјским контекстом. У књижевнотеоријском погледу, циљ предмета је упознавање са значењем и садржајем појмова лирика и лирско, као и уочавање структуралних, тематских и прозодијских одлика низа појединачних лирских жанрова. У херменеутичко-естетском погледу, циљ предмета је стицање способности да се самосвојности античког лирског модела препознају наспрам других лирских модела у историји светске књижевности, као и овладавање умећем тумачења античке лирске поезије. | |||
| Исходи учења (стечена знања) | Исход предмета лежи у способности да се остварења античке лирике, како хеленске, тако и римске, анализирају на компетентан начин, да се разуме њихова самосвојна естетска вредност и да се препозна њихов интертекстуални удео у касније насталим уметничким делима, разних жанровских и дисциплинарних одређења, као и у културалним токовима и формацијама. Такође ће стећи способност да се основне теме, мотиви и естетски квалитети античке лирике сагледају у различитим контекстима и да се креативно повежу са разним феноменима потоњих епоха, укључујући и савремену. | |||
| Садржај предмета | ||||
| Линк ка страници предмета | http://www.fil.bg.ac.rs/lang/sr/katedre/opsta-knjizevnosti-i-teorija-knjizevnosti/studijski-program/ | |||
| Садржај теоријске наставе | Особености античке лирике - органска веза са музиком, појам индивидуе и његов контекст; античке теорије стиха (Аристотел, александријска филологија, Хорације); систем квантитативне версификације и основне стиховне форме. Појам лирског. Систематизација и жанровска класификација хеленске лирике; основни еволутивни правци. Херменеутичка анализа Архилохове, Калинове, Тиртејеве, Солонове, Мимнермове, Алкејеве и Анакреонтове поезије. Сапфо и „лирски преокрет“: аутоекспресија, индивидуалност, релативизација слике света. Херменеутичка анализа Сапфиних фрагмената. Хорска лирика и Пиндарова поетика. Херменеутичка анализа изабраних епиникија. и особености аретолошког погледа на свет; Александријска поетска парадигма; Калимахова естетика и поетика. Интерлитерарност као темељна одлика римске књижевности. Особености римских неотерика. Херменеутичка анализа Катулове поезије. Римска субјективна љубавна елегија. Херменеутичка анализа Тибулове, Проперцијеве и Овидијеве поезије. Хорацијев опус. Лирика позног римског царства. | |||
| Садржај практичне наставе | ||||
| Литература | ||||
| ||||
| Број часова активне наставе недељно током семестра/триместра/године | ||||
| Предавања | Вежбе | ДОН | Студијски и истраживачки рад | Остали часови |
| 2 | ||||
| Методе извођења наставе | Предавања, интерактивна настава, самостална анализа изабраних дела на часу, студијски истраживачки рад. | |||
| Оцена знања (максимални број поена 100) | ||||
| Предиспитне обавезе | Поена | Завршни испит | Поена | |
| Активности у току предавања | 10 | Писмени испит | ||
| Практична настава | Усмени испит | 70 | ||
| Пројекти | ||||
| Колоквијуми | 20 | |||
| Семинари | ||||
