Навигација

Опис предмета

2138056 - Теорија и техника превођења - словенски језици

Спецификација предмета
НазивТеорија и техника превођења - словенски језици
Акроним2138056
Студијски програмЈезик, књижевност, култура,Српска књижевност и језик са компаратистиком
Модулмодул Албански језик, књижевност, култура, модул Арапски језик, књижевност, култура, модул Библиотекарство и информатика, модул Бугарски језик, књижевност, култура, модул Јапански језик, књижевност, култура, модул Кинески језик, књижевност, култура, модул Мађарски језик, књижевност, култура, модул Пољски језик, књижевност, култура, модул Румунски језик, књижевност, култура, модул Руски језик, књижевност, култура, модул Словачки језик, књижевност, култура, модул Украјински језик, књижевност, култура, модул Француски језик, књижевност, култура, модул Холандски језик, књижевност, култура, модул Чешки језик, књижевност, култура, модул Шпански језик, хиспанске књижевности и културе
Тип студијаосновне академске студије
Наставник (предавач)
Наставник/сарадник (вежбе)
    Наставник/сарадник (ДОН)
      Број ЕСПБ3.0Статус предметаизборни
      Условљеност другим предметимаУписан 6. или 8. семестарОблик условљености
      Циљеви изучавања предметаУпознавање студената са основним појмовима и категоријама опште теорије превођења, са особеностима преводилачке професије. Упознавање студената са карактеристикама транслатолошких типова текста и особеностима њиховог превођења. Овладавање најчешћим преводилачким поступцима на лексичком и граматичком нивоу. Стицање знања о основним принципима превођења појединих језичких јединица. Упознавање студенате са карактеристикама различитих видова усменог превођења, методама и техникама које се примењују у усменом превођењу. Припрема студената за преводилачу професију што се тиче етичких питања и општих комепетенција невезаних за конкретан пар језика.
      Исходи учења (стечена знања)Студент треба да познаје основне појмове и термине теорије превођења. Студент стиче јасну представо о особеностима превођења као специфичне врсте говорне делатности и преводиоцу као њеном субјекту. Може да одреди транслатолошки тип текста, издвоји функционалну доминанту и формира одговарајућу стратегију превођења тог текста. Студент познаје најчешће преводилачке поступке, уме да их примењује. Студент препознаје најчешће проблеме превођења појединих језичких јединица и способан је да из арсенала преводилачких поступака одабере најадекватнији за решавање тих проблема у конкретним случајевима. Студент уме да користи речнике и друга помагала у процесу превођења. Студент познаје основне одлике различитих врста усменог превођења и најважније принципе вођења преводилачких бележака и компресије текста при усменом превођењу. Студент је у стању је да примењује стечена теоретска знања како при анализи језичких појава, текстова, превода, оцени превода, тако и у преводилачкој пракси. Студент стиче основе преводилачке етике и бонтона.
      Садржај предмета
      Садржај теоријске наставеПревођење као врста говорне делатности. Теорија превођења као наука. Компетенције преводиоца. Преводилачки бонтон и етички кодекс преводиоца. Oсновни модели превођења, етапе и фактори преводилачлког процеса. Врсте и типови превода, њихове особености. Оцена квалитета превода. Лажни пријатељи преводиоца. Транслатолошке класификације текстова; различити типови текстова и особености њиховог превођења. Преводилачка стратегија и тип текста, преводилачке технике. Преводилачки поступци – суштина и примена: транскрипција и транслитерација, калкирање, експликација, преводилачки коментар, генерализација и конкретизација, аналошки превод, диференцијација значења, антонимијски превод, модулације, потпуна трансформација, компензација, додавање, изостављање; граматичке трансформације (функционална замена, пермутације, промена структуре реченице). Основни принципи преношења и превођења појединих језичких јединица: властита имена; термини; интернационализми; скраћенице; реалије; јединице са ограниченом сфером употребе; фразеологизми и пословице. Употреба речника, енциклопедијских приручника и других помагала при превођењу; најновије технологије као помоћници преводиоца. Основе усменог превођења.
      Садржај практичне наставе
      Литература
      1. M. Baker, G. Saldanha (ed.), Routledge Encyclopedia of Translation Studies. London – New York, 2009.
      2. М. Сибиновић. Нови живот оригинала. Увод у превођење. Београд: Просвета, Алтера, УСНПС, 2009
      3. Б. Хлебец. Општа начела превођења. Београд: Београдска књига, 2008.
      4. М. Сибиновић. Нови оригинал. Увод у превођење, Београд, 1990
      Број часова активне наставе недељно током семестра/триместра/године
      ПредавањаВежбеДОНСтудијски и истраживачки радОстали часови
      2
      Методе извођења наставеУпознавање студената са градивом кроз теоријска објашњења и конкретне примере из различитих словенских језика, интерактивна настава, дискусија. Презентација студентских истраживачких радова.
      Оцена знања (максимални број поена 100)
      Предиспитне обавезеПоенаЗавршни испитПоена
      Активности у току предавања10Писмени испит
      Практична наставаУсмени испит70
      Пројекти
      Колоквијуми
      Семинари20