Историјат Лектората за белоруски језик

Белоруски језик најмлађи је језик који се учи на Катедри за славистику. Настава из белоруског језика први пут је у Србији почела да се одржава 2006. године када је уз подршку руководства Филолошког факултета и Катедре за славистику, а пре свега академика Предрага Пипера, професора Петра Буњака, професора Миодрага Сибиновића и других слависта, одржан факултативни курс Белоруски језик и култура за студенте-слависте. Прво као факултативни курс, на иницијативу и са доста ентузијазма првог предавача Светлане Гољак, од 2009. године као изборни предмет на Факултету и од 2017. као други словенски језик (четири семестра), белоруски језик данас заузима своје место на Катедри чинећи београдску славистику комплетном. Године 2017. почео је да се изводи и предмет Белоруска књижевност 1‒4 као друга словенска књижевност на трећој и четвртој години студија славистике (акредитован 2014. Године). Белоруски језик и књижевност данас предаје доц. др Светлана Гољак, први контрактуални лектор за белоруски језик, као и лектори које у Београд редовно упућује Филолошки факултет Белоруског државног универзитета у Минску (до сада су радили: Љ. Циманович, М. Супрунчук, А. Наумова, Н. Сентјурова).

Научном проучавању и настави белоруског језика, књижевности и културе допринели су еминентни белоруски слависти који су одржали предавања на Филолошком факултету и у САНУ (академик Александар Лукашанец; проф. др Иван Чарота, инострани члан САНУ; проф. др Борис Норман). У оквиру мастер студија вршена су контрастивна истраживања српског, белоруског и руског језика. Највише стандарде књижевног превођења и даље задаје Антологија белоруске поезије (2012, 2. изд.) чији је састављач проф. Иван Чарота и преводилац проф. Миодраг Сибиновић.

Развој белорусистике је праћен ширим упознавањем јавности са књижевношћу и културом Белорусије чему су студенти белоруског језика дали свој допринос, преводећи белоруску поезију, уз помоћ и подршку професора Ивана Чароте, као и учествујући на бројним манифестацијама, међу којима је прво и каснија извођења драме на белоруском језику у Београду и Новом Саду, прво и каснија учешћа Белорусије са штандом на Сајму књига у Београду, „Дани Минска у Београду” и многи други догађаји.

Као што је више пута истицао академик Предраг Пипер, Катедра за славистику увођењем и развојем белорусистике заокружила је број славистичких предмета који се овде изучавају, настојећи да и даље буде најзначајнији наставни и научни славистички центар у региону, па и шире у Европи.

В. више у чланку: Светлана Гољак, Десет година српске белорусистике, Универзитетска славистика: традиције, савремено стање, перспективе, 2017, као и на сајту пројекта Растко који води Д. Лазаревић: https://www.rastko.rs/rastko-be/