Бугарски језик, књижевност, култура

Студијски програм – Основне академске студије

Бугарски језик, књижевност, култура
На овом смеру студенти ће имати могућност да науче бугарски језик како на практичном, тако и теоријском нивоу. Стећи ће све потребне вештине коришћења бугарског језика за потребе превођења и његове практичне примене. Овладаће знањем из бугарског језика на дијахронијском и синхронијском нивоу. Осим бугарског језика, будући студенти ће изучавати бугарску књижевност на теоријском и историјском нивоу, а упознаће се и са културном историјом Бугарске.
Студирањем бугаристике на Филолошком факултету може се добити заокружено хуманистичко образовање, с обзиром на то да током студија студенти имају прилику да изаберу још два страна језика, као и друге предмете из разноврсних области, у складу са својим афинитетима.

Студијски програм – Мастер академске студије

На мастер академским студијама студенти стичу нова теоријска, практична и стручна знања, чиме се даље оспособљавају за обављање различитих послова у струци. Наставним садржајима мастер студија надограђују се знања стечена на основним академским студијама у одговарајућим областима. Студенти похађају курсеве којима спецификују стечена знања, а такође стичу знања о облицима академског истраживачког рада која ће применити приликом израде мастер рада.

Приликом конкурисања за упис на мастер академске студије, студент се одлучује између следећих студијских програма: Језик, књижевност, култура (Језик и лингвистика, Књижевност и култура, Комуникација, медији и култура и Настава страних језика), Библиотекарство и информатика, Српски језик као страни и Српски језик (Српски као страни за слависте).

Историјат

Бугарски језик се као један од јужнословенских изборних предмета за студенте српскохрватског језика и југословенских књижевности изучава од 1962. године, када је у звање предавача изабрана Љиљана Мојсов. Осим наставне делатности, она се бавила и преводилаштвом. Године 1963. на Катедру долази први лектор из Бугарске – Стефан Елефтеров.

У наредним годинама наставу је изводио проф. др Марин Младенов (1928–2012), фолклориста и књижевни историчар, као и лексикограф. Рад на Катедри је започео 1978. године. Држао је предавања из савременог бугарског језика, историје бугарског језика са дијалектологијом, бугарске књижевности и конфронтационе анализе српскохрватског и бугарског језика. Професор Младенов је створио научно и методичко језгро бугаристике на Београдском универзитету, а са већом усмереношћу на лингвистичку страну бугаристике, на Групи за бугарски језик, књижевност и културу радила је и доц. др Мариана Алексић (Варна, Бугарска, 1953).

Данас на Групи за бугарски језик наставу изводе доц. др Ивана Давитков, мср Олга Савеска и мср Кристина Манић и лектор мр Јасмина Јовановић. Катедра је током своје историје успевала да одржи интензивну сарадњу са универзитетима у Бугарској. На њој су увек били ангажовани лектори-странци, најчешће по међудржавним споразумима. После Стефана Елефтерова на Катедри раде и други лектори, угледни стручњаци из Бугарске: Катја Јорданова, Надежда Драгова, Стефанија Гинина, Иван Трашлиев, Николај Димков, Пенка Баракова, Татјана Дункова, Стела Хакимова. После акредитације на ЈКК програму лектори из Бугарске су Ничка Бечева, Нина Гагова, Даринка Дончева, Лили Лашкова, Ценка Иванова, а данас су ту Антоанета Алипиева и Радостина Стојанова.

Контакти

• Управник Катедре
• проф. др Вања Станишић
• vanjast@gmail.com

• Заменик управника Катедре
• проф. др Весна Ломпар
• lomparvesna@gmail.com

• Секретар Катедре
• мср Александра Ракоњац
• мср Сандра Тодорић
• srpskijezik@fil.bg.ac.rs
• 011/2639-869

• Библиотекари Катедре
• Ивана Спасојевић
• мср Томислав Матић
• sjbiblioteka@gmail.com
• 011/2021-787