Француски језик, књижевност, култура

Студијски програм – Основне академске студије

Француски језик, књижевност, култура

Група за француски језик, књижевност и културу (студијска група 14) окупља наставнике и сараднике који обављају научноистраживачки рад и изводе наставу из области француског језика и лингвистике, француске и осталих франкофонских књижевности и култура, превођења с француског на српски језик и обратно, као и методике наставе француског језика.

Настава на Групи за француски језик и књижевност организује се на сва три степена студија. На основним академским студијама настава се изводи, у целокупном обиму од 240 ЕСПБ, према профилу Француски језик, књижевност, култура у склопу студијског програма Језик, књижевност, култура. Предмете овог профила могу слушати и полагати као изборне и студенти који су се уписали на друге студијске профиле студијског програма Језик, књижевност, култура.

Основне академске студије на профилу Француски језик, књижевност, култура отворене су за све студенте, без обзира на то јесу ли или нису у претходном образовном циклусу похађали наставу француског језика.

Садржај студијског профила

• Студент упознаје основне елементе културе француског говорног подручја.
• Темељно учи француски језик, како с теоријског, тако и с практичног становишта.
• Савладава методе и технике подучавања француског као страног језика, те аспекте књижевног и стручног превођења.
• Припрема се за наставу у основној и средњој школи, као и на универзитету.
• Изучава француску и друге франкофонске књижевности — канадску, белгијску, швајцарску и афричке књижевности на француском језику.
• Учи латински језик, историјски развој француског језика и други савремени језик или језике по сопственом избору.
• Бави се истраживачким радом.

Студијски програм – Мастер академске студије

На мастер академским студијама студенти се припремају за самостално бављење свим делатностима за које се компетенције стичу усвајањем савремених знања у области језика, књижевности, културе, наставе, публицистике, преводилаштва, лекторског, уредничког и редакторског посла.

Студенти се обучавају за самостално бављење научно-истраживачким радом и примену стечених знања у стручном бављењу језиком, књижевношћу и културом, као и за даље усавршавање на студијама трећег степена (докторским академским студијама).

Приликом конкурисања за упис на мастер академске студије, студент се одлучује између следећих студијских програма: Језик, књижевност, култура (Романистика, Језик и лингвистика, Књижевност и култура, Комуникација, медији и култура и Настава страних језика), Библиотекарство и информатика,Превођење и Српски језик као страни.

Историјат

Настала пре 127 година, Група за француски језик и књижевност једна је од најстаријих студијских група на Универзитету у Београду, а старија је и од самог Филолошког факултета, који постоји од 1960. године, када је тадашњи Филозофски факултет подељен на Филозофско-историјски (две године касније, поново Филозофски) и Филолошки факултет.

Почетак изучавања француског језика

Изучавање француског језика у српском високом школству сеже, међутим, још даље у прошлост, у време када је основан Лицеј (1838), на којем се француски језик предаје од 1839. године. Први наставници француског језика на Лицеју били су Алексеј Околски, Константин Ранос, Ђорђе Атанасијевић, Људевит Шпанић, Шарл Арен и Алфонс Дезире-Магру. Ипак, највеће заслуге за увођење студија романистике у тадашњој Србији, припадају Матији Бану (1818–1903), који од 1850. на Лицеју предаје француски, али паралелно с наставом језика уводи и предавања из француске књижевности. Године 1851. Матија Бан предлаже „Попечитељству“ да се на Лицеју оснује катедра за француски језик и књижевност. Иако ће Семинар за француски језик (у оквиру Семинара за општу књижевност), као институционални заметак будуће катедре, формално-правно бити основан тек пола века касније (1896. године) на Великој школи, претечи Универзитета у Београду, име Матије Бана остаје уписано крупним словима у историји српске франкороманистике.   

Темељи београдске романистике

Време настанка Семинара за француски језик, али и наредне три деценије, својим присуством на Великој школи, а од 1905. на Београдском универзитету, обележио је Богдан Поповић, великан српске културе и први наставник који је на Семинару предавао француски језик и књижевност. Као француски ђак који је 1892. године дипломирао француску књижевност на Сорбони, Богдан Поповић већ од постављења за редовног професора Београдског универзитета 1905. године, поред упоредне, предаје и француску књижевност, све до до 1924. Првих година XX века, за доцента на Великој школи постављен је Јован Скерлић, који, поред предавања из историје књижевне критике, држи предавања из француске књижевности XVII и XIX века, као и фонетику француског језика, али је врло брзо, 1906. године, започео наставничку и научну каријеру на Семинару за српску књижевност. Богдан Поповић, чија се биста налази у централном делу зборнице Катедре за романистику, и Јован Скерлић, упркос релативно кратком времену које је провео предајући француску књижевност, могу се сматрати утемељивачима београдске франкороманистике.

Библиотека

Библиотека Групe за француски језик и књижевност поседује око 40.000 монографских публикација и 164 наслова серијских публикација, већином на француском језику. У фонду су у мањем броју заступљене публикације на српском језику (углавном преводна књижевност). Саставни део књижног фонда чине легати професора Миодрага Ибровца, Светозара Русића, Ивана Димића, Бранка Јелића и Мирослава Караулца. Део фонда чини богата референсна збирка – речници, енциклопедије, граматике, приручници за француски и румунски језик, значајне монографске студије итд. Библиотечки фонд такође чине докторске дисертације, магистарски и мастер радови. Библиотека поседује и одређен број компакт-дискова и видео-касета.

Претраживање фондова

Претраживање фондова могуће је преко ауторског и предметног каталога, а од 2003. године део каталога Библиотеке Катедре за романистику може се претраживати електронским путем преко Кооперативног онлајн библиографског система Србије (COBISS).

Контакти

• Управник Катедре
• доц. др Саша Марјановић
• sasa.marjanovic@fil.bg.ac.rs
• консултације по договору имејлом

• Заменик управника Катедре
• доц. др Љубица Ђурић
• ljubica.djuric@fil.bg.ac.rs
• консултације по договору имејлом

• Секретар Катедре
• Јана Павловић
• romanistika@fil.bg.ac.rs
• 011/2638-716

• Библиотекари
• мр Милка Павковић
• Вера Врачар
• мср Мирела Белада
• biblioteka.romanistika@fil.bg.ac.rs, rumunski@fil.bg.ac.rs
• 011/2021-730
• 011/2021-710
• радно време: понедељак–петак од 9.00 до 19.00